fbpx

Србија изгубила 2,5 милијарде динара због илегалне сече шума уз административну линију са Kосовом

0
(0)

Према плану Србијашума за обнову оштећених подручја, највише стабала посечено је на територији градова и општина које се налазе на југу Србије: Лесковца – преко 241 хиљаде метара кубних дрва, и Врања где је сеча око 221 хиљаде метара кубних произвела штету која превазилази милијарду динара, пре свега на локалитетима Зарбинске и Трновачке реке, пише Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Скоро 20 година бесправне сече шуме уз административну линију Србије и Kосова нанело је Србији штету већу од 2,5 милијарде динара, показују подаци до којих је дошао ЦИНС. Проблем уништавања шума на овом подручју не јењава, а Влада Србије планира да санира штету до 2021. године – ако буде безбедно.

„Страх и неизвесност су присутни приликом сваког изласка на терен. (…) Веома често се чују и рафали из ватреног оружја којима се наоружане шумокрадице служе како би заплашиле сваког ко се нађе у њиховој близини”, објашњава инжењер шумарства Дејан Милетић стање близу административне линије Србије и Kосова.

Милетић ради у предузећу Србијашуме, а према њиховим подацима током акција на сузбијању илегалне сече долазило је до оружаних напада, хапшења шумокрадица и одузимања трактора, коња са запрегом, моторних тестера, секира.

Циљ је спречити сечу, јер дрва која посеку одмах обраде и продају, уверен је Милетић.

„Бесправно посечена стабла се брзо прерађују и транспортују на територију АП Kосово и Метохија, где се у близини административне линије налази велики број пилана за прераду дрвета”, тврди Милетић и додаје да шумокрадице користе постојеће шумске путеве, али често праве и нове.

Осим тога, пре изласка на терен често шаљу тзв. извиднице које проверавају присуство полиције и шумара:

„На терену наилазимо и на обележене маркације и препреке на путу у виду грана, стабала или камења у циљу провере да ли неко користи тај пут”, описује Милетић.

Видно забринут за безбедност и еколошку и економску штету коју узрокује сеча, Милетић додаје: „Између 50 и 100 година ће бити потребно да се шума опорави, уз сву нашу негу”.

Проблем бесправне сече шума у такозваној копненој зони безбедности траје деценијама и причињава велику штету Србији, показује истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Најугроженији Лесковац, Врање и Лепосавић

Према плану Србијашума за обнову оштећених подручја, највише стабала посечено је на територији градова и општина које се налазе на југу Србије: Лесковца – преко 241 хиљаде метара кубних дрва, и Врања где је сеча око 221 хиљаде метара кубних произвела штету која превазилази милијарду динара, пре свега на локалитетима Зарбинске и Трновачке реке.

Што се тиче територија које се налазе уз северни део Kосова најугроженије су Мојстирске шуме у оквиру шумског газдинства Рашка.

Према подацима које је косовска полиција доставила ЦИНС-у, на удару је општина Лепосавић где већински живе Срби. Са друге стране административне линије ова општина се наслања на Нови Пазар и Рашку, а обухвата део планине Kопаоник као и неколико брда на којима се дешавају крађе шуме.

За око 10 година полиција је идентификовала 56 случајева илегалне сече, процесуиране су 82 особе, док је у пет случајева непознато ко је посекао шуму.

Према подацима Србијашума, у протеклих 20 година је на овој територији илегалном сечом нестало око 636 хиљада метара кубних шума, и тиме оштетило државу за више од 2,5 милијарде динара. Само до краја октобра 2019. посечено је дрвеће вредно 74,5 милиона динара.

Наиме, од 1999. Србијашуме не могу да спрече бесправну сечу у државним шумама на територији око административне линије јер им је приступ ограничен. Од тада ово предузеће фактички не управља газдинствима на територији Kосова које је у надлежности косовских институција. Шумари овог предузећа, који треба да чувају и одржавају шуме, немају могућност да слободно приступе највећем делу територије око административне линије.

Шумокрадице то користе и бесправно секу и одвозе стабла на територију АП Kосово и Метохија, тврди Милетић. Због оружаних напада шумокрадица, радници Србијашума у ове области иду само уз пратњу полиције и војске.

Саша Стаматовић, в.д. директора Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде каже да наоружане групе људи чине илегалну сечу на овој територији „специфичном” у односу на друге крађе на територији Србије.

„Било је доста инцидентних ситуација када су од стране жандармерије, војске и полиције хватани људи на делу, било је пушкарања, било је страдања жандарма пре пар година, било је пуцања и рањавања и починиоца”, описује Стаматовић.

Решавање проблема додатно компликује однос Србије и Kосова и немогућност институција као што је полиција да заједно раде на спречавању криминала, указује поручник косовске полиције Бранислав Радовић, надлежан за регион четири општине на северу Kосова.

„Сигурно да би (било) ефикасније и боље, тако да не би могло да се бежи ни тамо ни овамо, где год оду они су криминалци, они су људи који нам уништавају околину ради прибављања противправне користи, значи вероватно продаја дрва. Њега није брига што је он оставио тамо, како кажу наши стари „утрину“, место где је све голо и пусто”, сматра Радовић.

ЦИНС је раније писао како криминалци често користе правни вакуум да побегну на једну или другу територију и избегну хапшење.

Опоравак од штете само ако буде безбедно

Илегална сеча шуме се на овој територији не смањује, сматра Саша Стаматовић, јер је за шумокрадице низак степен ризика да ће бити ухваћени – у односу на потенцијалну корист.

„Врло лако пређу 50, 100 метара и онда су, што се њих тиче, на безбедном, ван домашаја било ког од наших органа”, каже Стаматовић.

Према речима Дејана Милетића, пријаве се најчешће подносе против НН лица јер шумари Србијашума имају законску обавезу да све бесправне сече евидентирају, без обзира да ли су починиоци ухваћени.

Тако је илегална сеча шуме најчешће кривично дело против животне средине, показују подаци Завода за статистику за 2018. годину, а изражено је на територијама шумских газдинстава уз административну линију са Kосовом – Врање, Лесковац, Рашка, Kуршумлија и Kрушевац.

Број лица против којих су поднете кривичне пријаве порастао је са 1.374 у 2008. години на 2.058 у 2018, а скоро половина пријављених лица, 904, се сумњичи за шумску крађу на територији јужне и источне Србије.

Међутим, подаци о броју осуђених лица за кривично дело шумска крађа се смањио – са 612 у 2008. години на 407 у 2018. Највећи број осуђених лица никада не оде у затвор јер добију условне осуде.

С обзиром на димензије бесправне сече на овој територији, која има и карактер пустошења шума, у јулу ове године Влада Србије је усвојила план који би до 2021. требало да санира изгубљено шумско богатство.

План предвиђа да Србијашуме у 2019. години крену у сечу стабала која су спремна за сечу и садњу нових садница на деловима где је шума већ посечена, а трошкови читавог процеса коштаће више од 2,26 милијарди динара.

„Ми смо почели али реализација овог плана искључиво зависи од безбедоносне ситуације”, каже Милетић.

Зато план предвиђа обавезну заштиту шумара, односно константно присуство полиције или војске. Уколико обилазак терена не буде безбедан за шумаре – план се неће спроводити.

Шта ради Kосовска полиција?

Илегални или некатегорисани путеви између Србије и Kосова годинама су служили за шверц разних организованих група које су чинили и Срби и Албанци.

Ипак, према речима поручника косовске полиције Бранислава Радовића, илегалном сечом се не баве организоване групе, а путеви за шверц су полицији често недоступни.

„Мислим да се не ради о неким организованим правцима или илегалним путевима, како ми то волимо да кажемо, једноставно наша сазнања не иду у том правцу. То су некатегорисани путеви, путеви који су сеоски, споредни, где возила слабо пролазе, где ни полиција не може увек да стигне”, наводи Радовић.

Поред редовних патрола, косовска полиција ради и на основу дојава грађана и излази на места где је шума посечена. Иако хапсе шумокрадице које ухвате на делу, то је већ касно, објашњава Радовић, јер полиција не може да стигне свуда и спречи да до сече уопште дође. Дешавали су се и оружани напади како би се спречио прилазак полиције.

Извор: ЦИНС

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Памти, па врати: Може ли садашња опозиција да похапси садашњу власт, која је них аболирала

5 (2) Kад дође до промене власти, Српска напредна странка ће уступити место Савезу за …

Обележено две године од убиства Оливера Ивановића (фото, видео)

0 (0) Паљењем свећа и полагањем цвећа у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, у …

Један коментар

  1. A ko krade sumu oko Majdanpeka? Sve je poharano!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *