четвртак , 24 септембра 2020

Србија: Мере штедње подносе најсиромашнији

3
(2)

Мере штедње подносе најсиромашнији, а грађани не могу да штите социјална права пред међународним телима, пише у свом извештају А11 – Иницијатива за економска и социјална права.

Противуставно смањење пензија, увођење „пореза за сиромашне“, смањење социјалних давања за најугроженије, растућа стамбена криза јер скоро две трећине домаћинстава нема могућности да покрије трошкове становања, неки су од најдраматичнијих показатеља угрожености социјалних права грађана, од када је Влада Србије 2012. године почела да уводи мере штедње.

Ово је део закључака из извештаја „Права другог реда – Социјална права у светлу мера штедње (2012–2020)“ који је приредио правни тим организације „А 11 – Иницијатива за економска и социјална права“ (Иницијатива А 11) и представио га данас јавности.

„Према међународно преузетим уговорима, обавеза Србије је да непрестано унапређује економска и социјална права грађана. То у Србији, ипак, није случај посебно у последњих осам година од када су на снази мере штедње. Свуда у свету су мере штедње највише погодиле најсиромашније и та неравноправност у подношењу терета најтежа је њихова последица. Србија је имала јединствену прилику да увидевши негативне последице мера штедње у другим земљама, одустане од њиховог увођења, или да их осмисли на начин да се терет мера штедње равномерно расподели“, рекао је Данило Ћурчић, координатор Иницијативе А 11.

Да је заштита економских и социјалних права у Србији неефикасна, показује и то што се најмање једна трећина притужби које су грађани поднели Поверенику за заштиту равноправности и Заштитнику грађана односе баш на ове две врсте права, додао је он.

Он је подсетио да грађани Србије тренутно немају могућност да своја економска и социјална права штите пред међународним телима, зато што Србија није ратификовала Опциони протокол уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.

Kада држава буде потписиница овог Протокола, и грађани Србије имаће могућност да заштиту овог корпуса права потраже пред међународним телима, баш као што то сада могу да се обрате Европском суду за људска права када су им угрожена грађанска и политичка права.

Иницијатива А 11 је пре две године покренула ово питање пред надлежним органима и у наредном периоду поново ће активирати кампању којом позива државу да ратификује овај Протокол и омогући грађанима заштиту економских и социјалних права.

На овом линку можете видети цео извештај: https://www.a11initiative.org/wp-content/uploads/2020/02/Izvestaj-inicijativa-w.pdf

У наставку, неколико најзначајнијих закључака:

Иако је 1.800.00 грађана у ризику од сиромаштва, Србија нема стратегију за борбу против сиромаштва

Око 70% домаћинстава има проблем са плаћањем трошлова становања, криза становања је све већа, са проблемима су већ упознати и известиоци УН за ову тему а доношење националне стратегије касни већ пар година

Скоро 10.000 корисника новчане социјалне помоћи је до сада било принуђено на неплаћени рад да не би изгубили право на социјална давања. Ове мере су у супротности са Уставом и међународним обавезама које забрањују принудни рад и дискриминацију. Уставни суд дуже од пет година не решава питање уставности Уредбе којом је корисницима социјалне помоћи наметнута обавеза неплаћеног рада.

Нови Закон о здравственом осигурању могле би значајно да погоде социјално угрожене особе које се лече од карцинома. Овим изменама је предвиђено да се покрива само 65% трошкова лечења за болести за које је прописан обавезни превентивни преглед за лице се није на тај преглед одазвало. Они који, дакле, не оду на превентивни преглед којим би се могла открити болест у раној фази, неће имати покривене трошкове лечења у потпуности.

Већ пет година на снази је тзв „порез на сиромаштво“ односно порез на имовину који плаћају закупци социјалних станова и станова намењених избеглицама и расељеним лицима. Уставни суд годинама не решава питање уставности овог пореза.

Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ЈСП „Крагујевац” враћа Крагујевчанима скоро милион евра

5 (1) Крагујевац – На стотине Крагујевчана сваког дана хрли ка Јавном стамбеном предузећу „Крагујевац”, …

Економски судар САД и Кине у Србији

5 (3) Доласком Америчке развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београд, наша земља дефинитивно постаје економски …

Један коментар

  1. niko nama, koji postenim radom i u znoju lica svoga zaradjujemo leba, ili zivimo od NASIH penzija a ne milosti nekog smrada, nije kriv za sve sto se desava.
    dozvolili smo da nas svaka susa, ala i vrana jasi.
    ostali smo nemi i necini kad nam zlikovacke bande tudjina decu otimaju, kad dozvolismo da na nama parazitiraju koje kakva kuga i zverad, dozvolismo da nas uce kako njima da sluzimo, zamutise nam razum kojekakvim stranim recima, kako da im sve pa i u najvece lazi poverujemo, ma drznuse se i na internetu sve prekidati svake tri minute reklamama na stranim jezicima, nikom potrebne, ali koje njima sluze da od nas naprave tupe i bezosecajne zombije.
    dal videste da njihova politicka seruckanja prekidaju reklame.
    ma treba im jebati sve naj milije i naj draze, bez milosti, ma koliko se oni suprotstavljali.
    oprastanje i zaboravljenje je slabost; za izbito oko izbite im obadva, za samar seci ruku, sir za pare a rec za rec.
    sad djed svog unuka nicemu ne uci, vec poganu i tudjinu sluzi obilazeci po gradovima, za flasicu vode i komad leba, jebilista kera i vukodlaka.
    nekukajte vec nesto radite.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *