fbpx
Насловна / Србија / Србија на црној листи ЦИА и ОЕЦД због прања новца од наркотика и шверца оружја
Србија на црној листи ЦИА и ОЕЦД због прања новца од наркотика и шверца оружја 1

Србија на црној листи ЦИА и ОЕЦД због прања новца од наркотика и шверца оружја

Америчка ЦИА и међународна организација ФАТФ су независно једна од друге у својим извештајима из октобра ове године оцениле како је Србија једна од земаља преко којих се пере новац. Више се не пере само новац који зарађују криминалци, већ и онај из буџета који нестаје да би касније освануо на неком од приватних рачуна у пореским рајевима. Један од начина да се то изведе је кредитирање иначе веома уносног извоза оружја, када купац новац уплаћује некој од приватних компанија са егзотичних острва, а трошкове оружара покрива „Српска банка“, којој губитак надокнађује држава из буџета. После се у пословним књигама наводи како купац није платио испоручено оружје.

Радна група за финансијско деловање против прања новца, односно скраћено ФАТФ (од енглеског назива Финанциал Ацтион Таск Форце он Монеy Лаундеринг) је посебно тело које делује у оквиру Организације за сарадњу и развој (ОЕЦД). Циљ ове Радне групе је надзор над новчаним токовима и спречавање прања новца.

У свом извештају од 23. фебруара 2018. године ФАТФ је Србију први пут сврстао на своју листу земаља преко којих се пере новац (о чему је Магазин Таблоид писао у броју 412). Наша земља је једина европска држава која се нашла на тој црној листи.

После последње ревизије, извршене крајем лета и почетком јесени, Радна група је објавила нов извештај 19. октобра 2018. године у коме је константовано како нема никаквих помака од фебруара. Чак је и закључак до у слово идентичан ономе од пре осам месеци.

Једина разлика између ова два извештаја је та што се у октобарском наводи да је Србија од фебруара на црној листи и да је предузела одређене кораке у правцу исправљања уочених грешака.

Десетак дана после овога Централна обавештајна агенција (ЦИА) је објавила свој редовни извештај о стању у земљама света, у коме потврђује како је Србија држава преко које иде међународно прање пара. Ово није ништа ново, јер се и у ранијим извештајима исто тврдило, а у једном из 2016. године се директно указивало на то како „опрани“ новац потиче и из трговине оружјем.

У овогодишњем извештају ЦИА тврди како је Србија „тачка претовара“ хероина из југоисточне Азије на путу ка западној Европи, док се у једној од студија Уједињених нација са почетка 2017. тврдило како се „између 50 и 60 тона хероина годишње прошверцује преко Србије, односно пребаци уз знање, а неретко и активну помоћ овдашњих власти.“ Дрога и продаја оружја су главни извори пара које се перу, са том разликом што се новац од оружја прво уводи у тајне токове, да би се затим опрао помоћу средстава из буџета.

Новац који се користи за финансирање производње оружја намењеног продаји на црно, великим делом иде преко једне мале банке која је годинама на рубу стечаја. Ради се о „Српској банци“ која је слабо у жижи пажње јавности, јер не послује са грађанством, већ искључиво са наменском индустријом.

Шема прања пара преко ове банке изгледа овако: банка наменској индустрији (оружарима) одобрава кредите који нису покривени нити наплативи и који се не враћају. Тај новац оружари користе за производњу оружја које се продаје на црно преко одабраних фирми, које зарађени новац пребацују на приватне рачуне скривене на егзотичним острвима. Губитак настао давањем ненаплативих кредита банци надокнађује држава из буџета који пуне сви грађани Србије.

Влада Републике Србије (тадашњи председник владе био је Александар Вучић) донела је 7. новембра 2014. године под ознаком „строго поверљиво“ Закључак број 00-73/2014-2 којим је одобрила санацију „Српске банке“ докапитализацијом. Све је одрађено у тајности, а после „докапитализације“ нестала су и документа из којих је могло да се закључи ко су највећи дужници банке. Наиме, један од детаља санације било је и пребацивање ненаплативих кредита на Агенцију за осигурање депозита Народне банке Србије. АОД никада јавност није обавестио шта се даље дешавало са тим потраживањима, а по незваничним информацијама највећи део њих је отписан, јер су дужници државне фирме из наменске индустрије.

Губитак који је банка претрпела на овај начин санирала је држава. Она је и до тада била већински власник акција „Српске банке“, а сада је потврдила свој удео тиме што је банци дала позајмицу коју ова није вратила, већ је претворена у учешће у капиталу. Тај посао је индикативан за то како се парама грађана финансира набавка оружја за продају на црно да би затим новац присвојили људи на власти.

Банке су дужне да на свака три месеца Народној банци подносе извештаје о пословању, који су јавно доступни. Из извештаја „Српске банке“ за трећи и четврти квартал 2014. види се да је управо у том периоду банка највећим делом санирана, али се не види на који начин. Подсетимо: закључак Владе о спасавању ове банке донет је на седници одржаној 7. новембра 2014. године.

Држава је у неком дану између 7. новембра и краја децембра (када се предаје извештај за четврти квартал) „Српској банци“ уплатила „кредит“ од 10 милијарди динара који је одмах преиначен у капитал банке.

Није неуобичајено да држава своја потраживања према предузећима конвертује у учешће у власништву, али је ово први нама познати случај да се „кредит“ даје и готово истог тренутка проглашава ненаплативим и преиначује у акције. Осим тога, држава је већ тада била већински власник „Српске банке“ па овим послом ништа није добила, већ је само изгубила 10 милијарди динара.

Интересантно је да се нигде у буџету за 2014. не види одакле су средства исплаћена. Претпоставља се само да је новац стигао из Министарства финансија, али може и из неког другог, а могуће је да је више министарстава и агенција понело овај терет. У сваком случају, нигде, ни у једном годишњем извештају било ког министарства или државне агенције није прокњижена ни једна једина уплата на рачун „Српске банке“ која је касније конвертована у власништво.

И после овог посла држава је наставила да тајно покрива губитке настале услед тога што се новац зарађен од продаје оружја слива на нечије приватне рачуне.

У склопу „санације“ банке крајем 2014. године влада је наредила државним предузећима да не повлаче своје депозите из „Српске банке“. Ипак је у последњем кварталу те године повучено 5,5 милијарди динара. Највећи део те суме (око 3,6 милијарди динара) потиче од депозита „Yугоимпорт СДПР“-а, државног предузећа задуженог за извоз оружја, које је по наређењу владе Александра Вучића тај новац конвертовало у удео у власништву, односно фактички га поклонио „Српској банци“. Остатак су улози грађана и приватних фирми.

Листа акционара „Српске банке“ идентична је списку предузећа наменске индустрије, једино што већина њих има симболичан удео. Највећи акционар је држава са 76,69 одсто акција, следи „Yугоимпорт СДПР“ са 23,31 одсто (добијено принудном конверзијом дуга у акције), а затим „Слобода“ а.д. из Чачка са 0,00032 одсто и тако даље са промилима учешћа у капиталу банке.

Пошто се наставило, и то интензивно, са продајом оружја купцима који, наводно, не плаћају (плаћају, али не нашој наменској, већ члановима Вучићевог клана), а ти послови су финансирани кредитима добијеним од „Српске банке“ који нису могли да се враћају, држава је морала да настави са дотацијама банци.

После санације с краја 2014. „Српска банка“ је наставила да ради, али искључиво са оружарима. У следећој, 2015. години, она је направила нови губитак и то у износу од једне милијарде динара. Да би се очувала платежна способност банке влада је 8. априла 2015. донела Закључак број 464-2961/2015-1, којим Дирекцији за цивилно ваздухопловство наређује да од „Српске банке“ купи зграду у Скадарској улици у Београду, али по цени која је далеко виша од оне процењене, а коју нико на слободном тржишту није био спреман да плати.

Старо седиште „Српске банке“ било је у Скадарској улици 23. у Београду, где је банка поседовала пословну зграду од 3.070 квадратних метара. Предузеће „ИНГ експерт процене“ одредило је вредност објекта на 4.941.614 евра, узимајући у обзир само изузетно атрактивну локацију, али не и трошкове неопходне санације и реновирања (ДЦВ је касније само за грађевинске радове платио 15 милиона динара). Из тог разлога оглас за продају поменутог објекта прошао је без резултата.

Како се није нашао купац на слободном тржишту, влада је под председништвом Александра Вучића донела поменути Закључак и наредила ДЦВ-у да купи зграду и то по цени од 5.151.274 евра, односно за 200.000 евра скупље од процењене вредности, по којој нико није хтео да је купи!?!

Како би се овај посао како-тако оправдао у јавности, ДЦВ је по налогу владе затражио нову процену вредности зграде у Скадарској и то поверио Пореској управи, која је утврдила како зграда, наводно, вреди 5.251.274 евра, односно 100.000 евра више од плаћене суме, а чак 300.000 евра изнад надуване цене коју је израчунао „ИНГ експерт процене“, а за коју се није нашао ниједан добровољни купац.

Занимљиво је да је ДЦВ ангажовао Пореску управу три месеца пре него што је влада донела закључак којим му се наређује куповина зграде, што доказује да је цела махинација унапред замишљена и детаљно припремана.

Држава је наставила да улаже у „Српску банку“ и наредних година, односно да новцем грађана покрива пљачку Вучићевог клана. Крајем децембра 2016. године, примера ради, само у једном дану Министарство привреде и Министарство одбране су „Српској банци“ опростила укупно 2,6 милиона евра дугова који су конвертовани у власнички удео и то у компанији у којој је држава што директно, што преко предузећа у свом власништву већ тада била скоро једини власник?!?

Ревизори су у сва четири извештаја почев од 2014. године пронашли да „Српска банка“ није испунила налоге Народне банке Србије да показатеље свог пословања доведе у прописане оквире. Односно, њено пословање је нетранспарентно, а токови новца неразумљиви. Њено покривање наводних губитака оружара новцем добијеним из буџета, или од других предузећа у државном власништву један је од разлога због којих је ЦИА крајем октобра оценила како је наша економија „осетљива на прање новца“, а ФАТФ потврдио свој закључак из фебруара ове године по коме је Србија једна од 11 земаља у свету познатих по прању новца.

Глоса

Директор „Српске банке“ је Весна Јовановић, која је истовремено и председница и члан Извршног одбора, док је други члан Милан Лучић. Чланови Управнг одбора су Ђуро Јованић, Небојша Перић, Благомир Јовановић, Вид Ристановић и Душан Пурић. Претходно пословодство је смењено током санације крајем 2014. године и никада није позвано на одговорност због лошег и незаконитог пословања.

Милан Маленовић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Монах Антоније ухапшен па пуштен, за њим била расписана потерница 11

Монах Антоније ухапшен па пуштен, за њим била расписана потерница

Јуче у поподневним сатима Вучићева полиција је привела монаха Антонија. Разлог за привођење је прошлогодишња …

У БиХ ће бити депортовано 500 њених држављана који су се борили за Исламску државу 12

У БиХ ће бити депортовано 500 њених држављана који су се борили за Исламску државу

ДО 500 држављана БиХ, који се сумњиче да су се у Сирији борили за терористичку …

Један коментар

  1. Доктор са Чубуре

    Ни једна од пост-петооктобарских власти, па ни Вучићева нису узрок оваквом стању у земљи. Оне су последица поробљености Србије на коју је већина својим нечињењем пристала. Стварна кривица свих власти после 5. октобра је у прихватању да за рачун окупатора буду привремена окупациона управа. Прављење афера и сваљивање кривице на Вучићев режим је перфидна припрема да, када музика изненада стане, све буде сваљено на њега и његову екипу, а да сви они изнад остану невидљиви. То обезбеђује потребне услове да се инсталира нова окупациона власт са истим невидљивим господарима као и до сада, а да Срби при томе остану политичке наивчине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *