fbpx
Насловна / Србија / Србија: Одлив пара и памети
Србија: Одлив пара и памети 1

Србија: Одлив пара и памети

Одлив младости, памети и новца, у најкраћем би се могло описати убрзано пражњење Србије из које, како говоре подаци, одлази 30.000 до 60.000 људи, од којих између седам до 15.000 са факултетом.

Док српска дијаспора у земљу уноси две до три милијарде евра, рачуница показује да минимум милијарду изнесу дипломци чије студирање у просеку кошта око 100.000 евра.

Више је него забрињавајући податак последњег истраживања Србија 21, који су „Вести“ објавиле, да о одласку размишља око 450.000 младих од 18 до 29 година.

Емиграција је, иначе, попримила галопирајуће размере, потврђују подаци ОЕЦД које је за наш лист изнео стручњак за миграције Владимир Гречић. Он каже да је од 2005. до 2014. у просеку у земље ОЕЦД одлазило 31.000 људи.

– Тај број је 2014. износио 57.000, 2015. рекордних 60.000, а 2016. због пооштрене миграционе политике на Западу отишло је нешто мање, 44.000 људи – објашњава овај стручњак, уз напомену да се ипак може рећи да је било више одлива, јер у државе ОЕЦД не спадају, рецимо, Русија и Уједињени Арапски Емирати где иде доста држављана Србије.

Прекоокеанске земље, како истиче, последњих година углавном примају образоване кадрове.

– Број грађана који напуштају Србију био би и већи, али неке земље попут САД и Канаде имају оштрију селекцију при пријему.Тако је за одлазак у САД стизало 3.000 до 4.000 пријава, а одобравали су око 1.000 улазака. Прошле године су, рецимо, дозволили улазак 1.500 људи, углавном образованих, од чега је половина већ у Америци где чека одобрење – прича Гречић.

САД су, према речима нашег саговорника, израчунале да их образовање од рођења до завршетка факултета по особи кошта око 170.000 долара, а подаци из 2013. говоре да је та сума прешла 240.000 долара и да им се исплати да прихвате најобразованије.

– Због одлива образованих, младих људи и Србија ће морати да увози стручни кадар из других држава – оценио је професор Владимир Гречић.

Уз напомену да школовање лекара кошта и више од 100.000 евра, некадашњи ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић указује да Србија за сада само извози високообразоване, јер има доста паметне деце, али како каже, одлазе масовно, па ускоро ни то неће моћи.

– С друге стране, тешко је да ми увеземо кадрове, јер је борба на светском тржишту рада немилосрдна. Немачка тражи милион радника, па је питање колико можемо да будемо конкурентни – сматра овај професор.

Истиче да је Србија, од распада некадашње Југославије, за три деценије изгубила одласком људи десетине милијарди евра и да је у веома незгодном положају.

– Уз бар 30.000 оних коју оду, а одлази и више, још 30.000 више умре људи у Србији него што се роди, а на хиљаде школа се гаси, јер нема ђака – нагласио је Ковачевић како смо некада губили мањи град величине Параћина, а данас нестане годишње скоро дупло већи Крушевац.

Демографија црња од Косова
– Одлив мозгова из Србије и црна демографска слика су највећи српски проблем. Много већи и од косовског који се истиче као број један у Србији и то отворено треба рећи грађанима и максимално се ангажовати на поправљању ситуације – каже Бранко Ковачевић.

Јагма за инжењерима
Владимир Гречић, објашњавајући како се у ствари врши одабир образованих, младих људи из Србије, наводи да две трећине „покупи“ северноамерички континет, док у земље ЕУ иде трећина.
– Западне земље највише траже најдефицитарнија занимања, електроинжењере и информатичаре који радо иду у иностране компаније због далеко веће плате и могућности напредовања на основу својих квалитета – појаснио је овај стручњак за миграције.

Д. Декић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Из дана у дан све мање занатлија у Србији 11

Из дана у дан све мање занатлија у Србији

За било какав квар у кући мајстора морате чекати по неколико дана, а за веће …

Разоружавање народа 12

Разоружавање народа

Шта је донео нови Закон о оружју и муницији: Пререгистрација пиштоља и ловачких пушака, са …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *