Економија

Србија се и даље задужује, старе кредите враћа узимањем нових

Нови кредит од милијарду долара којим се Србија задужила код Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) неће је сада сврстати међу најзадуженије земље, али треба имати у виду да до сада није враћен ниједан кредит, већ се земља и даље задужује на “широко”, узимањем новог зајма да би се отплатио стари, изјавио је професор Факултета ФЕФА Горан Радосављевић.

Радосављевић је за агенцију Бета рекао да се појам задужености може мерити према више показатеља, а да је један од њих и колико је земља способна да врати узете кредите.

„У последњих десетак година дуг Србије је порастао петнаестак милијарди евра јер се задуживала на ‘широко’. Стари кредити се углавном рефинансирају, узима се један кредит да би се вратио други, а не иде у прилог чињеница да каматне стопе расту, рочност се смањује и да ће се све теже долазити до нових зајмова“, рекао је Радосављевић.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је током посете УАЕ пре два дана потписан споразум између све земље, по којем ће Србија добити зајам од милијарду долара по повољној каматној стопи од три одсто, упола мањој него што је дато другима, „чиме ће се обезбедити солвентност“.

Радосављевић је рекао да је пре десетак дана емитована обвезница која доспева почетком 2028. године по каматној стопи од 6,8 одсто, али да је продато свега 30 одсто тих вредносних папира и да није „скупљено“ довољно потребног новца.

Додао је да је каматна стопа од три одсто на кредит УАЕ, у ситуацији када је долар најјачи у последњих двадесет година, повољнија од тржишне, ако нема неких других услова.

Други проблем је то, како је рекао, што је та милијарда долара кап у мору неопходног новца за измирење дефицита буџета и отплату доспелих зајмова, а следеће године Србија ће морати да врати око четири-пет милијарди евра.

Радосављевић је рекао и да је трећи проблем то што су пројекције за раст бруто домаћег производа (БДП) такве да се очекује мањи привредни раст од очекиваног.

Последица тога, како је указао, може бити да удео јавног дуга у БДП-у скочи у кратком року, а ако буде растао дефицит следе нови кредити по вишим каматама.

„Потенцијални нови аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) показао би да ли земља иде у добром правцу, што би био и добар знак за инвеститоре, али ово што се сада ради далеко је од стабилизације јавних финансија“, рекао је Радосављевић.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Н1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!