fbpx
Насловна / Србија / Србија: Системска корупција појела и будућност

Србија: Системска корупција појела и будућност

Све више младог, радно способног становништва напушта Србију у потрази за бољим животом пре свега у развијенијим земљама Европе. То је довело до старења становништва у Србији, негативног природног прираштаја и до питања које власти и стручњаци, изненађено, постављају годинама – зашто људи одлазе.

Економиста Љубомир Маџар каже за “Вести” да Србија има рак ране које терају младе из Србије, а то су корупција и недостатак владавине права.

– У таквој атмосфери млади човек не може да ради и то је први разлог одласка. Због тога је стопа раста БДП-а за проценат мања, тако да Србија није перспективно друштво за образованог човека – објашњава Маџар.

Други разлог је што у отаџбини за многе професије не постоји могућност развоја и напредовања. Рецимо, каже Маџар, да физичар нема где да се усавршава, па креће у бели свет.

Трећи разлог је такозвана уравниловка. Маџар истиче да људе треба платити према њиховој способности. Тако инжењери који су веома способни имају исту плату као и они који далеко заостају. Дакле, каже Маџар, неправда је у једнакости односно нема адекватне зараде за оне најспособније.

– Исељавање из Србије је заиста узело маха, и мора се рећи да збиља одлазе они најобразованији јер их корупција и ниске плате терају на то – истиче Маџар.

Нема повратника

Професор др Драган Лончар с београдског Економског факултета каже да се често користи термин “одлив мозгова”, али да све више одлазе и људи са средњошколским образовањем: медицинске сестре, вариоци, кувари, возачи…

Он истиче да је још већи проблем како их мотивисати да се врате. Др Лончар каже и да би држава морала да ажурира статистику о дијаспори, јер се не зна ни колико и је у расејању.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), од 2000. године из Србије је отишло више од 650.000 људи, највише младих. Др Лончар истиче да је према последњем извештају, Србија по индикатору “капацитет за задржавање талената” на 134. позицији у свету, а по “капацитету за привлачење талената” на 132.

Држава без решења

Он наводи да за одлазак младих постоји мноштво разних разлога.

– Неки су лични: да ли имају партнера у Србији или децу и осећају ли носталгију. Другу групу разлога чини животни стандард, а трећу да ли су задовољни системом у коме живе (инфраструктуром, личном безбедношћу, правном заштитом и сл). Четврту групу разлога чини могућност личног и професионалног развоја – објашњава др Лончар.

Он сматра да је држава свесна проблема, али да не постоји систематизовани напор који би донео одговарајуће мере и ефекте кроз пет, 10 или 20 година. У те мере поред општих спада и фискална подршка.

Наука у запећку

Истраживање Министарства просвете из прошле године међу 11.013 студената показало је да 25 одсто њих жели да настави школовање у иностранству, а 66 одсто у Србији, док су остали неопредељени. Др Лончар истиче да држава тек 0,7 одсто БДП-а улаже у науку.

– Сигуран сам да би млади научници радије остали у отаџбини када би имали више простора за приступ најсавременијим знањима – закључио је др Лончар.

Поштен однос за останак

Јелена Булатовић из Српске асоцијације менаџера наводи њихово истраживање према коме је један од главних мотива младих да остану у Србији могућност да се лично и професионално развијају у оквиру компаније.

– Не желе само материјалне ствари, битан им је поштен однос у компанијама, да се не протежирају неки који су мање вредни – додаје Јелена Булатовић и додаје да су компаније препознале то, али да не чине довољно иако неке дају запосленима шансу да се развијају и уче, а нуде и слободно време како би им побољшали животни стандард.

Она каже да треба урадити истраживање о захтевима привреде, како би се знало која су занимања потребна сада или у будућности.

Према њеним и речима др Лончара морали би да се ускладе захтеви привреде, факултета и државе.

Учење после дипломе

Има и позитивних примера, па на пример у финансијском сектору (банке и осигуравајуће компаније), сваки четврти запослени има неку страну диплому.

– Пре неколико година кренула је озбиљна трка за талентима, па их компаније узимају већ на четвртој години. Међутим, послодавци се жале да дипломиране студенте морају да уче три, шест или 12 месеци послу. Зато је потребно укључивање привреде – каже Јелена Булатовић.

Немци траже 60.000 камионџија

Немачкој тренутно недостаје између до 60.000 возача камиона, што ће сигурно нанети штету овој грани српске привреде.

Удружење шпедитера и логистике Немачке већ сада упозорава да би полице супермаркета ускоро могле бити празне и тражи да се предузму мере које ће учинити да занимање возача камиона буде што атрактивније младим људима.

Ниска плата и лоши услови рада учинили су тај посао непопуларним, али примамљивим за шофере из Србије и околних земаља. Портпарол Сајма транспорта и логистике у Минхену Стефан Румел упозорио је да сваке године у Немачкој 30.000 возача камиона оде у пензију, а да их замени тек упола мање. Притом су немачке камионџије у просеку све старије, па се процењује да би до 2030. године могло недостајати чак 150.000 возача.

Медији преносе да се истовремено повећава обим транспорта, захваљујући повећању онлајн трговине, те да се недостатак возача све теже попуњава и људима из Источне Европе.

Швеђани вапе за радницима

Професорска или диплома неког од ИТ факултета, и занат грађевинара, карта су за улазак на шведско тржиште радне снаге за све становнике Балкана.

Ово су три најдефицитарније струке у Шведској, а послодавци су спремни да исплате зараде и до пет хиљада евра месечно. Према списку, Швеђани су у шкрипцу са 72 професије, а велика је потражња и за лекарима, медицинским особљем и физичким радницима…

Примања у ИТ сектору досежу до 3.750 евра, што би могло да слути на удар на ову све успешнију грану српске привреде која вапи за стручњацима, јер факултети немају капацитета да обуче довољно њих.

Око 2.370 евра у просеку нуди се просветним радницима, односно око пет пута више него у Србији. О односу зарада грађевинаара да се и не говори, будући да у Шведској могу да зараде до 3.380 евра, готово исто као инжењери.

За све келнере и куваре који бар мало познају шведски језик, ово је одлична прилика да зарађују 2.900 евра.

Отворена су и радна места за психологе, рударе, зубне хигијеничаре, молере, стаклоресце, комерцијалисте или оператере у кол центрима различитих профила чија месечна примања варирају од 2.500 до 3.000 евра.

Притом, добијање права легалног боравка у Шведској једноставно је, јер је по склапању договора будући послодавац у обавези да тражи боравишну дозволу за свог запосленог који не поседује папире Европске уније.

Н. С. Прерадовић, Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Може ли у Србији доћи до општег устанка поробљених грађана? Вођа дрхти од страха, плаши се конопца

4.8 (14) Србија се налази пред хамлетовским питањем: бити ил’ не бити. Решење те дилеме …

Евростат: Од доласка Вучића на власт буквално дуплиран број људи који се исељавају из Србије!

5 (1) Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *