Међународни тероризам, мигрантска криза и екстремизам на Косову и Метохији могле би бити неке од тема које ће руска делегација на челу са секретаром Савета безбедности РФ Николајем Патрушевим размотрити са српским колегама, током своје посете Београду. Тако барем у изјави за Спутњик каже један од његових сарадника Андреј Манојло.
„Пошто је тренутно међународни тероризам највећи изазов за међународну безбедност, не искључујем да ће се на састанцима у Београду разматрати тема терориста, који се крију међу мигрантима, јер је Србија транзитна земља за избеглице са Блиског истока. Јасно је да терористи имају план, и да у складу са њим шаљу у Европу своје припаднике под маском избеглица. Осим тога, Косово и даље остаје упориште за екстремисте, који шире утицај у свим правцима, што, наравно, забрињава и руски Савет безбедности“, наводи Манојло који је и члан научног савета Савета безбедности Руске Федерације.
На крају, како каже, сматра да би и санкције могле да постану тема преговора у Београду, јер би принципијелан став Србије по том питању могао да утиче и на друге земље како би коначно дошло до укидања санкција, које ресор, на чијем је Патрушев челу, такође доживљава као једну од претњи за руску националну безбедност Ово није прва посета Николаја Патрушева Србији, али се о њему у нашој земљи мало зна. За њега би се, међутим, могло рећи да је главни руски безбедњак, шеф свих руских тајних служби. Реч је о човеку који је 1999. године наследио Владимира Путина на челу руске обавештајне службе и на тој функцији остао је током два Путинова председничка мандата. На месту шефа Федералне службе безбедности био је скоро девет година, што је дуже него било који други руководилац ФСБ, па чак и КГБ-а — још од времена Јурија Андропова, који је на челу совјетске обавештајне службе био 15 година, од 1967. до 1982. године.
Поднео је оставку после инаугурације председника Дмитрија Медведева (2008), а на том месту заменио га је Александар Бортников, актуелни шеф ФСБ. Од маја 2008. Патрушев је секретар Савета безбедности Руске Федерације. Осим тога, он има чин генерала армије и звање Хероја Руске Федерације. Рођен је у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, 1951. године. Његов отац Платон био је официр руске морнарице, а мајка Антонина је по образовању била хемичар, мада је радила и као медицинска сестра, током совјетско-финског рата и блокаде Лењинграда. Његов отац је добитник бројних награда и признања, укључујући и медаљу „За победу над Немачком у Великом отаџбинском рату“. Николај Патрушев завршио је факултет бродоградње у Лењинграду и Вишу школу КГБ-а, а данас је још и доктор правних наука. Његова биографија је толико богата да је тешко набројати све функције које обављао — био је министар безбедности Републике Карелије, радио је и у председничкој администрацији у Јељциново доба, био је заменик директора ФСБ-а, шеф Оперативног штаба контратерористичке операције на Северном Кавказу итд. Добитник је и бројних награда и признања. За њега кажу да је Путинов човек од поверења и његов близак друг, да је „алфа и омега“ руске безбедносне службе, да је човек који „све тајне зна“. Његови сарадници описују га као веома енергичног човека, оштроумног, способног и правог професионалца…
„Патрушев је веома компетентан када је реч о актуелним изазовима за националну и међународну безбедност. Може се рећи да је он човек из најужег окружења руског председника. Као директор ФСБ имао је веома важну улогу у борби против тероризма и екстремизма у Русији, например, у ликвидацији бандитског подземља на Северном Кавказу. Патрушев има огромна искуства, и то су искуства победника. Због специфичности посла, он није навикао да излази пред камере, тако да не бих рекао да је Патрушев јавна личност. Иначе, он никада није ни тежио ка томе. Али када већ излази пред камере, он износи важне и актуелне ставове, на пример, о спречавању обојених револуција. Осим тога, Патрушев није ’чиновник‘ у строгом смислу речи, него практичар, који не воли папирологију него инсистира на конкретним резултатима“, каже Манојло. Осим Путина, међу његове блиске пријатеље убрајају и председника Вишег савета партије „Јединствена Русија“ и члана Савета безбедности РФ Бориса Гризлова, са којим је Патрушев ишао у средњу школу. Међутим, избројати непријатеље Патрушева је нешто комплекснији задатак. Али, могло би се рећи да су његови непријатељи сви они који су непријатељи Русије, унутрашњи и спољашњи. О његовом приватном животу мало се зна, што је и логично, с обзиром на посао који обавља.
Наводно, оба његова сина су завршила Академију ФСБ, али не раде у тој служби. Старији син ради у банкарству, а млађи у енергетској сфери. Прича се и да Патрушев воли спорт, нарочито лов и одбојку, воли књиге и добру музику. Неки руски медији тврде да Патрушев има толико службених путовања да је по њиховом броју надмашио и министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова. Београд је такође један од градова који је више пута посетио и где ће се и овог пута састати са највишим руководством Србије.
Оливера Икодиновић, Спутник
