Горан Весић, Синиша Мали, Томислав Момировић, само су неки од бивших и садашњих министара и функционера Српске напредне странке (СНС) који су се нашли у фокусу пажње јавности због довођења у везу са случајевима и аферама које протеклих месеци потресају актуелни режим у Србији. Док се неки налазе у оптужницама и у списима предмета, други се помињу као они који би дефинитивно требало да буду саслушани, како због функција које су обављали, тако и због навода о повезаности са случајевима који су од интереса јавности у Србији.
Најновија афера Генералштаб отворила је бројна питања, попут тога ко би све морао да буде ухапшен и саслушан током истраге која се води против бившег директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића, због сумње да је фалсификовао документа о Генералштабу, а због којих је он скинут из регистра културних добара.
Цела истрага против Васића, који је признао кривицу и којем је Виши суд у Београду одбио да одреди притвор након саслушања, у сенци је сазнања да је специјални тужилац Младен Ненадић још раније наложио хапшење Васића, али и и још неких лица, међутим, полиција је одбила да изврши налог тужилаштва.
Уследио је састанак између Ненадића и људи из врха полиције, након чега је приведен Горан Васић.
И док се спекулише ко би све требало да, сем Васића, буде ухапшен или је одговоран за фалсификовања докумената у случају Генералштаб, поједини сведоци су изјавили да је министар финансија Синиша Мали био тај који је вршио притисак да се са тог комплекса скине заштита, односно да буде донета одлука о престанку својства културног добра.
Синиша Мали није испитан у Јавном тужилаштву за организовани криминал, а поставља се питање и због чега уколико сведоци износе озбиљне оптужбе на његов рачун.
Са друге стране, након хапшења Васића поставило се питање и због чега нису саслушани бивши министри културе – Никола Селаковић и Маја Гојковић, а који би морали да буду у ланцу одговорности када је реч о скидању Генералштаба из регистра културних добара. Политичар Драган Ђилас из Странке слободе и правде (ССП) пре неколико дана изнео је тврдње да је Селаковић већ дао изјаву у тужилаштву и да је наводно и он био на списку оних које је требало привести.
Навео је тада и да је изјаву дао у тужилаштву и Синиша Мали.
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) саопштило је и да ни Селаковић није саслушан.
Пад надстрешнице, зашто Тона Мона није саслушан?
Ово нису једини политичари и функционери СНС-а који се налазе у фокусу јавности због афера и случајава који потресају режим Александра Вучића. Након пада Железничке станице у Новом Саду, када је страдало 16 особа, приведен је тадашњи министар саобраћаја Горан Весић.
Весићу се оптужницом ставља на терет извршење кривичног дела тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом изазивање опште опасности. Сем њега, на оптужници је и бивша министарка пољопривреде и в.д. директорка Инфраструктуре Железнице Србије, Јелена Танасковић.
Танасковић је на саслушању у тужилаштву пребацила сву одговорност за пројекат Железничке станице Нови Сад на бившег министра Горана Весића. Танасковић је у исказу пред тужиоцем, а како је открила Нова економија, тврдила да је Весић инсистирао да он води све пројекте јер се наводно тако договорио са председником Србије, Александром Вучићем.
“Министар Весић ми је рекао да је то једини услов да будем директор (Инфраструктуре железнице Србије, прим. аут.), да прихватим да он апсолутно управља и води све пројекте, јер је он наводно договорио са председником да се сви пројекти искључиво тако воде”, рекла је Танасковић.
Бивша министарка на информативном разговору
Током истраге о паду настрешнице саслушана је и Зорана Михајловић, бивша министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Саслушана је по налогу Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК), у својству грађанина, у просторијама Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК).
Реч је о истрази предистражних радњи које се спроводе по налогу ЈТОК, а у вези са реализацијом пројекта за реконструкцију и модернизацију брзе пруге Београд – Будимпешта, те испитивањем могуће корупције у вези са тим пројектом, писала је Nova.rs.
„Михајловићева је позвана у полицијске просторије и испитана у својству грађанина, јер је у време док је била министарка грађевинраства , али и подпредседница Владе, била и потписник комерцијалног уговора за изградњу треће деонице брзе пруге Београд-Будимпешта на територији Србије, од Новог Сада до Суботице. Упитању је уговор чија је вредност била 943 милиона евра“, казао је извор „Нове“ раније.
Она је поменута и у јучерашњем извештају Анкетне комисије за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице у Новом Саду.
Комисија је дошла у посед мејлова који показују да је у цео пројекат реконструкције и модернизације пруге од Новог Сада преко Суботице до државне границе био укључен и кабинет председника Републике Александра Вучића.
Том приликом, чланови комисије открили су преписку имејлова у којима се преговара о пројекту, те да је шеф кабинета председника Србије, иако ненадлежан за доношење таквих одлука, имао знатно учешће у преговарачком процесу. Анкетна комисија је имала увид у имејл преписку Зоране Михајловић, која се односи на април 2018. године. У преписци се може видети да државни секретар у то време обавештава потпредседницу Владе да су у преговарачком поступку постигли боље услове, рекао је члан Анкетне комисије професор Владимир Обрадовић.
И истрага пада надстрешнице и реконструкције Железничке станице отворила је бројна питања, попут оног кључног – ко је све морао бити саслушан током истражног поступка. Јавност је у више наврата захтевала одговор на питање због чега није испитан Томислав Момировић, који је у време склапања уговора и почетка радова обављао функцију министра саобраћаја.
Звучни инцидент – ко мора да одговара?
Јавност и даље захтева одговорност за звучни инцидент који се догодио током великог протеста 15. марта у Београду. Током одавања поште дошло је до звучног инцидента који је изазвао стампедо међу људима, након чега се више стотина људи јавило лекарима због тегоба које су осећали наредних дана.
Појавила се информација да је употребљен звучни топ, што су власти одмах негирале тврдњама да МУП и БИА не поседују звучно оружје.
Недуго након тога појавила се информација да српска полиција ипак има звучне уређаје ЛРАД, те да су набављене мимо закона још пре неколико година. Министар полиције Ивица Дачић је после неколико дана негирања признао да МУП Србије ипак има ове уређаје, али их не користи. Своју прву, неистиниту изјаву да МУП нема ЛРАД, назвао је „неспретном“, али је додао да није коришћен и да није у саставу опреме којом МУП располаже и да је „на сигурном“, у магацинима.
Потом се појавила слика ЛРАД-а монтираног на полицијском џипу, у дану протеста, код Скупштине Србије. Уследило је ново оглашавање Дачића, истакао је да ЛРАД користе за обавештење и упозорење.
Ове изјаве министра полиције изазвале су праву конфузују у јавности, те се поставља питања да ли би Ивица Дачић морао да буде саслушан у истрази о звучног инциденту које води београдско Прво јавно тужилаштво. Ако ни због чега другог, онда да објасни како је могуће да се уређај, чија набавка законом није регулисана, нађе на улици и то у тренутку највећег протеста у Србији.
Истрага о звучном инциденту на протесту премашила је границе Србије, а Европски суд за људска права у Стразбуру недавно је наложио Србији да се уздржи од употребе звучних уређаја.
Дачић није једини министар полиције чији потези су отворили бројна питања.
Не треба заборавити да је бивши министар полиције Александар Вулин у више наврата поменут у контексту криминалних група, а током суђења припадници групе Вељка Беливука су га оптуживали за сарадњу са њима. Ипак, то није било довољно да се уопште испита о овим наводима.
Сем њега, клан Беливук је у више наврата помињао и Дарка Глишића, садашњег министра за јавна улагања. Тврдили су да су били на вези управо са Глишићем везано за услуге које су, како су навеле вође клана, чинили за Српску напредну странку.
Глишић је ове наводе демантовао за поједине медије.
