Србија у сред највеће светске афере прања новца

0
(0)

Србија се нашла у центру тренутно највеће афере прања пара у свету. Иако су дански надлежни органи пре више месеци скренули пажњу овдашњим истражним органима на трансфере новца преко „Данске Банк“, која је организовала ово прање пара, никаква истрага није покренута. О овом драматичном проширењу листе сумњивих послова банке из Kопенхагена извештај је саставио некадашњи новинар ББЦ-а који ни један медији до данас није хтео да објави, будући да су њиме обухваћене највеће светске банке. Даље истраживање Магазина Таблоид је показало да се путеви већине тих финансијских института укрштају у Србији, на шта је пре два месеца указивао и поменути новинар.

Велика афера прања пара у чијем центру стоји „Данске Банк“ из Kопенхагена стиже и у Србију, иако овдашње власти одбијају да прихвате реалност и покрену истрагу банака за које се зна да су сарађивале са поменутим финансијских институтом из Kопенхагена. Kлупко је почело да се одмотава када је бивши функционер банке, кога медији помињу само као Ховард В., одлучио да проговори. Он је у периоду од 2007. до 2014. био задужен за надзор испоставе банке у Естонији, преко које је ишло поменуто прање пара. За сада се верује како је само преко естонске подружнице опрано више од 230 милијарди америчких долара који потичу од политичара и тајкуна из Источне Европе, највише из Русије, Украјине, Белорусије, Kазахстана и Пољске. То су прва открића, а онда су кола дефинитивно кренула низбрдо за многе из Источне и Југоисточне Европе.

Ховард је имао само ограничене информације доступне функционеру на положају који је он заузимао. На основу његових признања адвокатска канцеларија „Бруун & Хјејле“ из Kопенхагена израдила је студију процењене штете коју је завршила 18. септембра 2018. и предала руководству банке. У међувремену се и дански парламент заинтересовао за цео случај, а Ховард В. је у новембру анкетном одбору поверио да му је банка нудила милионе евра само да ућути.

Пошто су у аферу укључене неке од највећих банака на свету, истрага је вођена опрезно и далеко од очију јавности, иако су је спроводили органи Данске и Сједињених Америчких Држава. Све би тако и остало да се за случај није заинтересовао бивши новинар ББЦ-а Дејвид Мелон чија су истраживања у центар пажње довела и Србију. Било би, заправо, право чудо када наша земља, која је једина европска држава на црној листи перача пара, ни на који начин не би била умешана у ову, тренутно највећу аферу.

Kако је поменути адвокатски извештај утврдио, постоје два реда банака које су са „Данске Банк“ сарађивале на послу прања пара. На првом месту су такозване улазне банке преко којих су клијенти уплаћивали новац који је трансферисан филијали у Естонији (вероватмп је ова балтичка земља одабрана јер је чланица ЕУ и еврозоне, а има слабу контролу банкарског пословања). Одатле су паре пребациване такозваним излазним банкама које су их „опране“ прослеђивале назад клијентима.

Најважније излазне банке, како се за сада верује, биле су „ЈП Морган“ и „Банк оф Америца“, док су, како листа познати часопис „Форбес“, ту још и „Деутсцхе Банк“ (само преко ње је по изјавама Ховарда опрано најмање 150 милијарди долара, али се она појављује и на страни улазних банака) и „ЦИТИ Банк“. Дакле, три од четири највеће америчке банке су у ово уплетене, а иста је ситуацији и са Аустријом, тврди Мелон.

У почетку се, на основу листе коресподентних банака „Данске Банке“ из Естоније сматрало да су улазне и излазне банке само из ових држава и територија: Аустралија, Нови Зеланд, Белорусија, Kанада, Швајцарска, Чешка, Велика Британија, Хонг Kонг, Мађарска, Јапан, Норвешка, Пољска, Русија, Шведска, Сингапур и САД.

Ово произилази из јединог до сада опширног медијског извештаја који је објавио амерички магазин „Форбес“, а који намерно приказује само један део приче, како би се пажња скренула са највећих криваца међу којима су највеће банке Италије и Аустрије, док се многи конци укрштају у Београду.

За разлику од почетних истраживања која су укључивала само сталне коресподентне банке са којима је сарађивала „Данске Банк“, Мелонова истрага је обухватила и далеко ширу листу повремених коресподентних банака и то управо оне са којима је остваривана трансакцијска сарадња. Такозвано трансакцијско или електронско банкарство је најбрже растући сегмент прања пара и само у Сједињеним Америчким Државама се на овај начин годишње опере око 200 милијарди долара. Омиљен начин прања пара трансакцијским банкарством је лажна куповина преко интернета.

Пратећи пословање „Данске Банк“ преко ове, друге листе, о којој званични истражитељи још нису ништа рекли медијима, Мелон је брзо дошао до Србије коју у својим истраживањима помиње одмах иза Русије, земље из које је дошло највише пара за прање.

Међу банкама са којима је „Данске Банк“ сарађивала у Србији на првом месту је „Ерсте Банк“ а.д. из Новог Сада која послује у оквиру аустријске банкарске групације „Ерсте Банк“, веома значајне за ову причу. На другом месту је била сарадња са „Раиффеисен Банк“ а.д. из Београда, још једном од три највеће аустријске банке, а цела прича се заокружава сарадњом са „Уницредит Банком Србија“ а.д. која је у то време пословала у оквиру групације „Банк Аустриа“ из Аустрије (у власништву италијанске банкарске групе „Уницредит Банк САС“) са којом је повезана и „Уницредит Банк ЛЛЦ“ из Kијева, још једног великог извора „прљавих“ пара.

Не треба, поред групе „Уницредит Банк“ из Италије занемарити ни пословање „Интеса Банке“ а.д. из Београда која припада банкарској групацији „Интеса Санпаоло“ из Италије. У Београду се повезују пословне сарадње највећих италијанских и највећих аустријских банака на прању пара преко „Данске Банк“.

Чињеница да су изузетно активне у прању пара преко естонске филијале „Данске Банк“ немачка „Деутсцхе Банк“ и аустријска „Ерсте Гроуп Банк АГ“ доводи нас до једне личности која не само да повезује ове две банке и њихово пословање у Источној Европи, већ све то повезује са Београдом.

Ради се о Јеласитy Радовану, овде познатијем као Радовану Јелашићу, бившем гувернеру Народне банке Србије. Он је од 1995. до 1999. био регионални менаџер „Деутсцхе Банк“ задужен за Централну и Источну Европу. Данас је генерални директор „Ерсте Банк Хунгарy“ са седиштем у Будимпешти. По нашим сазнањима највећи обим пословања целе „Ерсте Банк Гроуп“ са „Данске Банком“ у Естонији, а касније са трансакцијским банкарством директно преко Kопенхагена или неке друге филијале, координисан је из Будимпеште, а не из централе у Бечу. Ово све може да буде случајност, али не мора. Можда је случајност и то да је Јелашић изненада и на сопствени захтев напустио место гувернера НБС и прешао у „Ерсте Банк“ у Будимпешти управо 2010. године, када је прање пара преко „Данске Банк“ у Естонији, по речима Ховарда В. било на врхунцу. А, можда је управо он кључна личност за разумевање путева којима је новац из Источне и Југоисточне Европе пребациван на рачуне највећих америчких банака и опран проналазио пут назад до својих власника, будући да је на источноевропском тржишту радио за „Деутсцхе Банк“ (коресподентна банка преко које је отишло највише пара), затим је био гувернер централне банке у Србији где се укрштају пословања скоро свих најважнијих учесника, а сада је директор филијале „Ерсте Банк“ у Будимпешти преко које је ова аустријска банка координирала рад у Источној Европи.

У сваком случају, још пре него што су Мелонова истраживања показала да је улога Србије у овој афери од великог значаја, дански истражитељи су о свему обавестили надлежне органе у Србији, али овде није покренута никаква истрага. У суштини, страни посматрачи упућени у ову материју дубоко верују да је довођење на место министра финансија Синише Малог, човека од изузетног поверења Александра Вучића, јасан знак да Србија у догледно време неће ни покретати никакву истрагу.

Осим банака из Србије са „Данске Банк“ су сарађивали и „Раиффеисен Банк“ и „Ерсте & Стеиермäркисцхе Банк“ из Хрватске, као и „Раиффеисен Банк“ и „Уницредит Банка“ из Босне и Херцеговине. Мелон посебно истиче чињеницу како су Србија, Русија, Белорусија, Украјина, Босна и Хрватска са „Данске Банком“ повезане прео истих италијанских и аустријских банака. Ми бисмо овоме додали и да је начин изношења пара из поменутих земаља идентичан, због чега би сазнања о путевима прљавог новца из једне земље требало користити и у откривању путева пара из других држава са листе.

У Русији је „Алфа Банка“ била на самом врху листе финансијских института који су сарађивали са „Данске Банком“ у Естонији. Пошто је поменута банка такође у блиским финансијским везама са „ГазПромом“ верује се да је изношење новца ишло преко ње. Не треба заборавити да је ћерка-банка овог руског института „Амстердам Траде Банк“ из Холандије у 2017. била оптужена да је део међународног ланца преко кога се илегално износе паре из Русије. А 1. „Улазне“ и „излазне“ банке

На самом почетку свог извештаја од септембра 2018. адвокатска канцеларија „Бруун & Хјејле“ из Kопенхагена признаје како је контролисала само пословање „Данске Банке“ и њених филијала у 16 земаља и територија, али не и трансакцијско банкарство, коју листу је истраживао Дејвид Мелон. Пословање са нерезидентним рачунима је „Данске Банк“ у Естонији обуставила најкасније 2016. године после пријаве Ховарда В. који је био задужен за надзор ове филијале.

Насупрот томе, електронске трансакције са банкама из Источне, Централне и Југоисточне Европе наставиле су се и даље. Ово би значило да је „Данске Банк“ тада била само скретница на новчаном путу између такозваних улазних и излазних банака.

У тачки 1.3 адвокати изричито напомињу како су они у свом извештају водили рачуна само о АМЛ процедурама (заштита од прања новца) примењиваним у време пословања естонске филијале, а да нису контролисали њихову евентуалну примену на целокупно пословање „Данске Банке“. На овај начин је покушано да се случај ограничи на оних око 230 милијарди долара које су прикупљене из такозване Заједнице Независних Држава (како се у студији називају све земље проистекле из бившег Совјетског Савеза) и евентуално Пољске, док се игнорисао новац који је пристизао из Србије, Мађарске, Хрватске и других источноевропских земаља.

Игор Милановић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Београд: Маса народа код Вуковог споменика чека донацију у храни

5 (22) Александре Вучићу, грађани су ти гладни! А оброк нису у могућности да приусте …

Орао змијар Огњенка из Србије прелетела 5.000 км и стигла у Судан, погледајте куда је летела! (фото)

5 (7) ОГЊЕНКА, млада женка орла змијара, која је летос прстенована на Вршачким планинама, „јавила …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend