Врање – Све је више доказа да је антички град из времена Филипа Другог и Александра Великог, који се од 2001. године истражује на локалитету Кале код села Кршевица у општини Бујановац, највероватније антички Дамастион, изјавио је саветник Народног музеја у Београду Ненад Радојчић.
Према његовим речима, о томе сведочи и велики број нађених предмета.
Дамастион је град на централном Балкану који је био познат по рудницима сребра, а који помиње антички географ, филозоф и историчар Страбон не наводећи његову тачну локацију.
Радојчић, који је од почетка укључен у истраживање локалитета Кале, изјавио је за агенцију Бета да је до сада ту надјено око 5.000 предмета а да преовладјују керамички материјал, ткачки тегови и новац. Према његовим речима, они у највећој мери представљају аутентични грчки период из четвртог и с почетка трећег века пре
нове ере.
Део надјених предмета потиче из нешто младјих слојева у којима су надјени археолошки трагови Келта, чије је присуство археолошки до тада било потврдјено само до обала Саве и Дунава.
„Локалитет је јединствен због чињенице да имамо антички материјал који је радјен у грчким радионицама, имамо аутохтони материјал који је радјен овде у радионицама по грчким узорима, и имамо материјал који је типичан за скордијске народе. На централно-балканском подручју до сада није надјен грчки материјал толико северно нити скордијски материјал толико јужно“, казао је Радојчић.
У Калеу нису живели варвари
Према његовим речима, једно од највећих открића на локалитету које сведочи о умешности његових градитеља је цистерна са бачвастим и лучним сводом која је пре четири године пронађена у делу локалитета поред Кршевичке реке и за коју се претпоставља да је служила за снабдевање водом.
„Град је имао најмање три хиљаде становника, а насеље је захватало четири, пет хектара. Од 2001. године када су почела археолошка ископавања до сада истражили смо свега шест, седам одсто површине на којој се простирало насеље које захвата акрополу, падину и долину реке, па претпостављам да значајна открића тек предстоје“, рекао је Радојчић.
Он је навео да археолошки локалитет Кале сведочи да су Александар Велики и Филип Други приликом организовања освајања Мале Азије морали да обезбеде границу према централно-балканском подручју зато што је ту живело неко аутохтоно становништво које се не може назвати варварима већ становништвом са одређеном културом и начином живота.
„Вероватно су ту живела племена која су имала своје старешине, која су имала неки свој аристократски део који је водио та племена и те породице“, казао је Радојчић.
Саветник у Народном музеју у Врању Горан Митровић је за агенцију Бета изјавио да је становништво које је живело у античком граду између Бујановца и Врања, за који се претпоставља да је Дамастион, користило све савремене тековине начина живота за то време.
„Они су живели по принципима и стандардима који су већ били дефинисани у грчким градовима у Егеји у Јонији. Ту је живело становништво које је било веома богато и које је имало разлога зашто је на том месту које доминира подручјем врањске котлине изградило утврдјено насеље и користило све благодети у окружењу у коме су била варварска племена“, казао је Митровић.
Акропољ из Врања
О томе како се на подручју Врања и Бујановца живело пре 24 века, у време када су ти крајеви били део царства Александра Великог које се у то време простирало до Индије, становници југа Србије могу да погледају на изложби у Галерији Народног музеја у Врању „Централни Балкан између грчког и келтског света, Кале – Кршевица 2001-2011″.
Но, какве све тајне крије локалитет Кале јавност неће ускоро сазнати јер су истраживања од 2011. године због недостатка средстава смањеног обима, па је доњи део локалитета – хидротехнички комплекс у коме је пронадјена цистерна конзервиран затрпавањем, а много скромнија истраживања ће и ове године током само једног месеца бити настављена на акрополи.
Акропола је централни део сваког грчког античког града, утврда обично на узвисини, око које се потом град ширио.
Келтско племе Скордисци, враћајући се из неуспешног келтског похода на Грчку, основало је, 278. године пре нове ере, Сингидунум, данашњи Београд.
Келтски Сингидунум налазио се на падинама изнад Дунава, на месту данашње Карабурме. Дошавши на Балкан, Римљани су, градећи свој каструм, војно утврдјење на ушћу Саве у Дунав, преузели келтско име насеља.
Бета
