Старци у рату, прва и последња одбрана Србије. Премало пажње до сада посвећено трећепозивцима. Сећања и белешке у монографији
ПРЕМАЛО пажње у Србији се посвећује чичама, трећепозивцима, који су били њена и прва и последња одбрана! – мото је и мотив монографије “Србске чиче на бранику отаџбине”, чији приређивач је Војкан Николић (45), горњемилановачки трагач за улогом тих анонимних, као и познатих хероја, те заговорник одужења њима неодуженог признања.
У монографији су аутентичне белешке, сећања, драматски текстови учесника и савременика рата 1914-1918. као и прилози уважених историчара, једнако упозоравајући и за наше доба.
– Од када Турци сазидаше Ћеле-кулу после битке на Чегру, у њу душмани у 20. веку узидаше још готово четири милиона глава српских. То је цена избора српског пута ка светлости – објашњава Николић свој трагалачки и сакупљачки мотив.
Посвећена, како је он старинским дијалектом насловљава, српским чичама, монографија је делом заснована и на сачуваним записима умних Срба из европских и прекоморских земаља, али и добронамерних публициста иностраног порекла, пријатеља нашег народа међу којима су Анри Барби, Пол Фортијер Џонс, Едмонд Ростан, нама још познатији Арчибалд Рајс…
– Бејаше Србија земља домаћина, незадужена и слободних људи. Будући да су се осећали слободним, Срби су увек били спремни и да раде и унапређују своју породицу и заједницу. Осећајући да су своји на своме, у сваком трену су били решени да и без присиле ратују и жртвују се, ослобађајући свој народ и своју државу. И у рату, као и у миру, знао се ред. На браник отаџбине прво су, с песмом, одлазили најживотнији и најспремнији. Задњу одбрану сачињавали су домаћини, који, штитећи нејач, као главе породица нису ни помишљали на одступање. Е то су биле чувене чиче, стричеви млађима од себе. Отуда се и читав народ у преломним временима осећао као једна и јединствена породица – прича Милорад Глире Даничић, познати српски издавач.
Србима у част, евангелистички пастор Фридрих Гризендорф, у Евенсбургу у Немачкој, у чијој је парохији за Другог светског рата био логор за српске заробљенике, што значи да уопште није био безгрешан према Србима, након ратовања својим верницима посвећује ове речи:
– Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци и Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље вођство. То је изразито материјална победа. Али сада међу нама има један народ који је код нас извојевао другу и много лепшу победу, победу душе, срца и поштења, мира и хришћанске љубави: то су Срби!
Новости
