fbpx
Железара у Смедереву (Фото Танјуг)

Српски извоз без Срба

5
(3)

Извоз је перјаница српског привредног раста и достигао је учешће од 51 одсто у бруто домаћем производу (БДП) у 2018. години. Поређења ради, пре 12 година чинио је 30 одсто БДП-а. Добар резултат има и своју тамну страну, а то је што су за раст заслужне фирме са страним капиталом, а не оне с домаћим. На овај проблем осврће се и Светска банка у својој студији „Нова агенда за привредни раст Србије”. Наводе да половина српског извоза потиче од фирми у страном власништву, које имају мало добављача у земљи.

– Фирме с учешћем страних директних инвестиција набављају мали део сировина у Србији. Домаћи инпути, с изузетком радне снаге и енергије, чине само девет одсто трошкова инпута у 2019. години. С друге стране, готово 30 одсто повећања извоза укључује увоз робе на прераду у Србију након чега се извози у земљу порекла. Због тога су мале могућности за преливање позитивних ефеката и учешће локалних предузећа у глобалним ланцима вредности. На пример, „Фијат” из Крагујевца, који је значајна страна директна инвестиција, није био покретач индустрије делова јер већину увози – наводе стручњаци Светске банке у поменутој анализи.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да статистички виша стопа раста српског извоза, када се анализира, показује да у српски извоз Срби нису укључени. По његовим речима, ми имамо две реалности: једну статистичку, у којој је све добро, и другу реалну. Једна димензија раста је квантитативно повећање, а друга развој, односно квалитативно повећање.

– Мотив за долазак страних инвеститора јесу ниске зараде, минималац плус 20 одсто, што чини плату од 300 евра, колико се код њих добија. Странци не „вуку” домаћа мала и средња предузећа. „Застава” из Крагујевца, каква год да је била, представљала је мотор привреде. Имала је 450 коопераната за 2.000 производних позиција, запошљавала 30.000 људи и три пута толико коопераната. Сада има 2.400 запослених који мало раде, мало не раде. Њихов аутомобил није наш производ и зато што није, што нема минимум 50 домаћих компоненти, а нема ни 20 одсто, не може да се извози у Русију као српски производ без царина – каже Савић.

Додаје да Србија данас нема индустријски производ по којем се препознаје, а некада је имала аутомобиле, тракторе, радио-пријемнике, телевизоре, имала је за оно време неупоредиво виши техничко-технолошки ниво индустрије него што има данас. А оно што данас има су јефтина енергија и радна снага. Извози смрзнуте малине, намотане каблове, седишта за аутомобиле.

На извоз смрзнутих малина осврнули су се и саветници за наш привредни раст у Светској банци. Србија јесте један од светских лидера у производњи смрзнуте малине, али баш зато што се све малине извозе смрзнуте, тај посао остварује релативно малу додату вредност у поређењу са извозом свежих малина. То треба да се промени увођењем сорти за директну потрошњу, новим технологијама за прераду, уз паковања спремна за малопродају, промоцију извоза…

С друге стране, иако је Србија дуплирала извоз, страним тржиштима је понудила само 47 нових извозних производа, а сложеност извоза није се повећавала. У исто време, у Хрватској се појавио 201 нови извозни производ, у Литванији 312. У производњу врло малог броја српских производа уграђен је висок ниво вештина и технолошког садржаја. Истовремено, опада извоз сложенијих производа, а расте извоз сировина и производа ниже додате вредности, као што су изолована жица, челик, бакар, кукуруз, пшеница, дуван, јабуке. Све ово лоше утиче на нашу међународну конкурентност и указују на ограничене могућности за повећање извоза.

Светска банка наводи да уклањање ограничења за учешће у глобалним ланцима вредности може подстаћи привредни раст. За то је потребно да се учествује у напредним и иновативним мрежама добављача у секторима прерађивачке индустрије и услуга.

Србија треба да повећа извоз на 80 процената БДП-а, колики имају остале мале европске економије у транзицији и тек би тада извоз представљао подстицајан извор раста.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Криза ће драстично да погоди Србију, највероватније ниво пада из 1999.

4.3 (6) Петар Ђукић, професор економије на Технолошком факултету, сматра да ће криза драстично да …

Генерал Стојановић: Откуд нови мигранти у Србији, ако су границе „херметички“ затворене?

4.5 (20) Пензионисани начелник ВБА генерал Момир Стојановић упозорава „ДА НАМ СЕ ИЗ ВАНРЕДНОГ СТАЊА …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *