Српски сељак гледа у небо: Град већ „обрао“ кајсије и малине, суша спржила пшеницу…
фото: Tanjug / GLAS ZAPADNE SRBIJE

Српски сељак гледа у небо: Град већ „обрао“ кајсије и малине, суша спржила пшеницу…

Временске прилике ове године никако да се окрену на руку пољопривредницима. После ниских температура које су трајале неуобичајено дуго због чега је окаснила вегетација, сада је једне стигао град који је „обрао“ понајвише кајсије и малине, а друге суша због које ће принос пшенице највероватније бити нижи него лане.

После неколико дана тропских врућина, жељено захлађење које је у Србију стигло 25. јуна баш је претерало да је Републички хидрометеоролошки завод упалио и наранџасти метео алармГрад се сручио на села око Чачка, Горњег Милановца, Ивањице, Лесковца, Власотинца. Пљускове, олује и град онда је опет сменило неколико тропских дана, да би средином недеље град опет тукао по пријепољској општини и селима око Књажевца.

Град
© SPUTNIK / ИГОРЬ ПОДГОРНЫЙ
Град величине ораха погодио је поједина подручја Србија и нанео штету воћкама и поврћу.

По речима саговорника Спутњика, сасвим је извесно да ће због града и суше на штети бити воћари, повртари и ратари, а са њима и потрошачи јер ће цена дефицитарних производа сигурно порасти.

Кајсије и малине „обрао“ град

Директор Института за воћарство у Чачку, Дарко Јевремовић за Спутњик каже да је у неким подручјима било доста града и то два дана за редом, што је донело велика оштећења, не само на плодовима него и на стаблима воћа, па ће бити велике штете.

У чачанском крају су најпогођеније кајсија и бресква, али је доста оштећења претрпела и јабука која је, иначе, била добро понела. У осталим градом погођеним крајевима Србије на удару су посебно били малињаци.

Високе температуре које су наког тога уследиле, додатно су погоршале ситуацију. Негативно су утицале на развој биљака, каже наш саговорник, објашњавајући да је дошло до ожеготина на плодовима. Сви физиолошки процеси на биљкама су успорени или су заустављени тако да се то директно одражава на принос и на квалитет плода, каже Јевремовић.

Угрожена и јабука

„После касне вегетације ове године, сада је услед овако високих температура дошло до убрзаног сазревања плодова тако да код неких воћних врста, као што је трешња, па чак и код вишње,  па плодови остају ситни и сувљи, са мањим садржајем влаге тако да је и ту изражена штета“, истиче директор чачанског Института за воћарство.

Кајсије
© CC0 / PIXABAY
Кајсије које су преживеле мраз када су заметале плод сада је дотукао град.

Он напомиње да се сада не може знати о коликој штети је реч, јер то зависи од саме сорте и тога да ли је сада у фази зрења или сазревања плода. Он каже да је у чачанском крају град највише угрозио род кајсије.

„Кајсија је била дефицитарна и цена јој је већ висока. Килограм кошта 300-350 динара управо зато што их нема. Што се тиче вишње, ње засада има и ту нема неких промена ни што се тиче цене. Када је трешња у питању овај град је учинио да нећемо имати касне сорте трешања. Што се тиче јабуке, тек на јесен је њихово зрење, али град ће вероватно умањити род. Још се не зна у ком проценту ће се то одразити на род, па и на цену. Све зависи од опште родности која ће бити у целој земљи“, каже Јевремовић.

Суша у Војводини убрзала жетву

Град је штету нанео и повртњацима, а олујно невреме је појединим домаћинствима уништило и пластенике.

У Војводини коју је град углавном заобишао, свој данак ће узети високе температуре.

Пољопривредник из Ченеја Светозар Мургашки, за Спутњик каже да је изостала преко потребна киша, па је због суше земља попуцала, а биљке свенуле. Сточни грашак је, каже, тако ситан да то до сада није виђено. Зрно прошлогодишњег је дупло веће од овогодишњег.

„Од пољопривредних култура све је страдало – и соја и кукуруз и пшеница која је учмала. Једино је јечам дао добар принос зато што је стигао пре пшенице и скинут пре суше“, каже овај пољопривредник који са сином, снајом и двоје унучади обрађује око девет хектара земље.

Велика влажност зрна

Каже да је жетва пшенице управо због суше почела пре времена, средином недеље, али да је због великог процента влаге у зрну од  чак 21 одсто, морала да буде прекинута јер жито још није зрело.

Српски сељак гледа у небо: Град већ „обрао“ кајсије и малине, суша спржила пшеницу…
© SPUTNIK / ALEKSANDR KRYAZHEV
Због суше која је нашкодила пшеници жетва је кренула пре врмена, иако зрно практично још није зрело.

Оптимално време за жетву је када је зрно суво, односно када његова влажност не прелази 14-15 одсто. Може се у жетву и када је влажност 20 одсто, али се тада зрно мора додатно сушити, а тај трошак сушења износи 10 одсто вредности пшенице.

„Оно се пре 7. јула, можда и 10. не би још радило да није ове суше, али када га је врућина убила кренуло се раније, мада је зрно јако учмануто“, каже овај саговорник Спутњика који је превалио седму деценију живота.

Приноси ће бити мањи

Он објашњава да жетва пре времена тешко иде јер је жито неједнако зрело и да ће се то свакако одразити на принос који ће бити нижи него прошле године.

„Ја сам лане имао пет тона пшенице по јутру, а ове године питање је да ли ће бити и четири тоне. О кукурузу је још рано причати јер му тек сада расте влат, али ће и он подбацити. Лане је било седам ипо-осам тона по јутру, сада не знамо хоће ли бити шест тона. Тако и соја. Лане је било 24-25 метери по јутру, а сада је питање да ли ће бити и 18 метери. Све због суше“, наводи Мургашки.

Спутник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

ЕКОНОМСКЕ УБИЦЕ! Влада смањила подстицаје за пољопривреднике са 5.200 на 4.000 динара по хектару

ЕКОНОМСКЕ УБИЦЕ! Влада смањила подстицаје за пољопривреднике са 5.200 на 4.000 динара по хектару

Покрет за преокрет осудио је данас смањење подстицаја у пољопривреди за ову годину и затражио …

Црно се пише ивањичком кромпиру

Црно се пише ивањичком кромпиру

Чувени ивањички кромпир ове године није стигао до купаца. На тоне га је остало у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *