Здравство Србије је другу годину заредом заузело последње, 35. место у Европи у рангирању здравствених система. Истраживање, које се званично зове European Heаlth Consumer Index (EHCI), урадила је експертска организација са седиштем у Шведској за потребе Европског парламента. Прошлогодишњи збир поена нисмо поправили ни за један бод.
У овогодишњем истраживању здравствени системи су рангирани у шест индикатора више него лане, укупно у 48 тачака, које су обухватиле шест подручја: поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, превенција и доступност услуга које се пружају, фармацеутска средства која добијају болесници,а први пут ове године рангирана је и област превенције.
Здравство Србије је од 1.000 могућих поена добило 451, а највише опет Холандија са 870. Дно лествице Србија дели са Румунијом, Летонијом, Пољском и Бугарском.
Негативно смо оцењени због тога што нашим пацијентима нису доступни електронски рецепти, што немају могућност електронског заказивања прегледа, због чекања дужег од 21 дан за терапију карцинома и чекања више од седам дана за преглед скенером, као и чекања на велике операције – више од 90 дана.
Позитивну оцену добили смо у истим областима као и лане: за вакцинацију деце, законом уређена права пацијената, за увид у нашу медицинску документацију, док смо нешто слабије, али ипак позитивно оцењени јер до породичног лекара можемо да стигнемо у истом дану. Ако је за утеху, у значајном подручју оцењивања времена чекања добили смо 117 поена, што је више него што су добиле неке развијене земље. У Норвешкој се чека дуже него код нас и они су добили само 83 бода, гора је ситуација и у Шпанији и Шведској, које су овде оцењене са по 100 бодова, али је зато Албанија на овом подручју добила невероватних 217 поена – више него Немачка или Грчка, које имају 200 бодова. Нажалост, ово Србији није много помогло када је реч о коначном збиру, јер су негативни поени добијени за велику смртност од инфаркта, смрт беба на рођењу, пораст стопе оболевања од рака, неоткривене случајеве дијабетеса, као и за болничке инфекције изазване отпорном бактеријом стафилокок – чувена МРСА инфекција.
На молбу „Политике” да прокоментаришу ове резултате, Министарство здравља је одговорило да ће затражити од EHCI да доставе изворе података на основу којих је формиран поменути индекс, „с обзиром на чињеницу да једина релевантна институција из Србије – Институт за јавно здравље ’Др Милан Јовановић Батут’, никакав упут није добио, нити је достављао податке”.
Директор Института за јавно здравље др Драган Илић као једини коментар послао је писану изјаву да овај институт не прати Europеan Health Consumer, да им није познат извор података на основу којег се поменутииндекс формира и да институт није консултован у прибављању података.
Професор др Петар Булат, који је био помоћник министра здравља за међународну сарадњу у време првог појављивања ових резултата и који се највише бавио прошлогодишњим извештајем, тврди да је српско здравство боље него што се приказује. Њиме се, тврди Булат, не оцењује квалитет услуге у здравственом систему, већ је то испитивање колико је здравствени систем окренут ка пацијенту.
– Никада званично нисам добио одговор ко је за нас попуњавао прошли извештај у Министарству здравља, а у давању одговора било је пуно субјективности – каже др Булат.
Координатор организације Доктори против корупције др Драшко Карађиновић за „Политику” оцењује последње место као поражавајуће, али и као показатељ да нико ништа није научио од лане. Он сматра да не постоје ни капацитети ни воља за променама у Министарству здравља и да је време за радикалну реконструкцију
– Здравствени систем за 10 година реформисања није успео да обезбеди довољан број апарата за зрачење, а у Институту за онкологију у Војводини хиљаду људи не може да се лечи од рака, а чудимо се што су нас рангирали на последње место – каже др Карађиновић.
Директорка Лекарске коморе Србије др Татјана Радосављевић каже да, иако свесна ситуације у којој се налази наше здравство, Србија не може бити најгора.
– Имамо контакте са страним лекарима и знамо како је у Румунији или Мађарској. Шта рећи о истраживању, ако је по времену чекања Албанија испала боља од Немачке? Питање је да ли су податке о нама давале званичне институције и како су анкетирани пацијенти – каже докторка Радосављевић.
Политика
