Србија

Српској баштини на Космету прети нестанак – за 22 године НАТО окупације уништено 150 цркава и манастира

  • Свест о незавидном положају наше баштине на КиМ се прилично проширила, посебно у Унеску и интелектуалним круговима међународне заједнице посвећеним култури, каже др Дарко Танасковић

Систематско насртање на наше културно наслеђе на КиМ, које се спроводи на неколико начина, Србија не може ублажити, али се мора свим расположивим средствима борити да његови ефекти буду умањени и да се међународна заједница ажурно и аргументовано обавештава о појави која је у супротности са свим правним нормама и добрим обичајима цивилизованог света, каже у разговору за „Политику” дугогодишњи дипломата и амбасадор при Унеску професор др Дарко Танасковић. Резултати залагања наше државе, како додаје, могу изгледати несразмерно мали у односу на размере угрожености наше баштине и на уложени труд, али помака има и никако се не сме одустајати од те борбе за истину, која би морала бити један од трајних државно-националних приоритета.

На озбиљност ситуације указао је недавно и шеф српске дипломатије Никола Селаковић који је, током обраћања на седници Савета безбедности УН, указао на бројне физичке нападе на објекте СПЦ на Космету. Само током две недеље, како је рекао, чак седам православних објеката у покрајини нашло се на мети вандала. Скренуо је пажњу и на угроженост манастира Високи Дечани, што није нова вест, нити је нешто што је непознато у политичким круговима и у светској стручној јавности. „Замислите да данас уопште причамо на ову тему. Какви су то људи који нападају и уништавају манастире, културну баштину, гробља неког другог народа?”, прокоментарисао је, у разговору за „Политику”, заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Јововић. Нажалост, подсећа наш саговорник, од почетка године нападнуто је осам објеката СПЦ на територији КиМ, а током целе 2020. регистровано је укупно пет напада на манастире.

Због свега тога је организација Европа ностра, почетком априла, сврстала манастир Високи Дечани на прво место на листи од седам најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину. У образложењу је Управни савет ове невладине организације истакао: „Ово је једини споменик у Европи који се 20 година у континуитету налази под снажном војном заштитом. Ипак, он представља споменик огромне историјске и културне важности за Европу и свет, што потврђује и статус на Унесковој листи светске баштине. Узимајући у обзир стратегију ЕУ о проширењу на западни Балкан, неопходно је осигурати свеопшту заштиту од стране свих релевантних фактора и осигурати очување ове угрожене баштине уз пуно поштовање владавине права и других кључних европских вредности.”

Оглашавање организације Европа ностра, како каже Дарко Танасковић, представља још један доказ да има помака у заштити наше баштине и борби за истину, поготово уколико се пажљиво прочита њихово образложење. „Не могу да се не сложим са уваженим игуманом манастира Дечани, оцем Савом Јањићем, да је реч о значајном искораку, каквих на Западу до сада није било много. О томе сведоче и оштрина и хитност реакције највиших званичника привремених власти у Приштини. Та реакција, у маниру уобичајене ароганције, потпуног пренебрегавања очигледних реалности и безочне замене теза, срећно је комплементарна са одлуком да се Дечани прогласе најугроженијим спомеником културе у Европи и доприноси убедљивости утиска о њеној оправданости”, каже наш саговорник и додаје да ће то бити потенцијално корисно и за судбину стотина других српских културних и духовних добара на КиМ.

Ипак, пажња јавности, упозорава овај стручњак, не би смела да се усредсреди само на четири сакрална објекта универзалне вредности са Унескове листе културног наслеђа у опасности. Са тим се слаже и др Душан Јововић који упозорава да нису само Високи Дечани угрожени. Забрањена је обнова Цркве Светог Николе у Светим Архангелима код Призрена, а Цркву Светог Јована Претече у Самодрежи Албанци су претворили у сметлиште и јавни тоалет. Канцеларија за КиМ је више пута безуспешно покушала да је обнови и заштити. Јововић подсећа да су сва четири наша заштићена споменика на КиМ од 2006. године на листи „Светске баштине Унеска у опасности”. Осим Високих Дечана, то су: Пећка патријаршија, Црква Богородице Љевишке и манастир Грачаница. „Стручна одлука организације Европа ностра отворила је простор за нове бруталне нападе на игумана Саву Јањића, на братство и на сам манастир. Треба бити искрен и рећи да је ово је само наставак организоване кампање која за циљ има потпуно брисање српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији”, сигуран је Јововић.

Дечане су екстремисти 2000. године гађали минобацачима, а у том периоду уништено је више од 150 манастира и цркава. Затим, 2004. године на манастир поново испаљују осам минобацачких граната, а наредног дана 400 наоружаних Албанаца било је спремно за упад у ову светињу. Три године  касније поново испаљују гранату на манастир, а 2014. скрнаве и исписују ИСИС и ОВК на спољашњим зидовима. Након две године, испред зидина манастира су заустављена и ухапшена четворица наоружаних Албанаца. У њиховом возилу пронађен је експлозив. Јововић упозорава и на покушај изградње магистралног пута који директно угрожава манастир јер пролази кроз заштићену зону, чиме би манастиру покушали да отму 24 хектара. Иако су судови на КиМ донели пресуду да се манастиру признаје власништво, већ пет година ова одлука се не спроводи. Манастир Високи Дечани је под сталном војном заштитом, aли наш саговорник је сигуран да би и други објекти требало да се врате под заштиту Кфорa. И то није без разлога.

У последње 22 године, према званичним подацима, уништено је око 150 цркава и манастира на Космету. Након већине инцидената изостала је жустра реакција званичних европских и светских институција и лидера. Поставља се питање да ли се можемо надати другачијем третману након саопштења организације Европа ностра и иступања хуманитарца Арноа Гујона.

Један од наших саговорника, др Дарко Танасковић, објашњава да је реаговање међународних званичника у великој мери условљено политичким ставом према некој заједници. Танасковић подсећа да у свету има веома много сукоба и конфликтних ситуација у којима су угрожена, или страдају, вредна културна добра. „Реаговање европских и светских званичника и институција, па чак и припадника академске заједнице, условљено је низом фактора, од глобалне медијске осветљености датог случаја, преко процене његовог ширег значаја на глобалној мапи угрожавања културне баштине, успешности пропагандне стратегије заинтересованих за реакцију и, можда понајвише, политичког става према конкретној локалној реалности и њеним актерима. Резултанта деловања свих чинилаца за нашу угрожену баштину није била нарочито повољна последњих деценија”, сматра  Танасковић.

Упркос томе, како додаје, свест о незавидном положају наше баштине на КиМ прилично се проширила, на пример у Унеску и у интелектуалним круговима међународне заједнице, посвећеним култури. „Тиме не можемо бити задовољни, већ само подстакнути на још организованије и квалитетније ангажовање у овој области”, поручује професор.

С друге стране, из Канцеларије за КиМ кажу да су поносни јер успевају да обнове оно што други уништавају и пале на нашем Косову и Метохији. Захваљујући Влади Србије и Епархији рашко-призренској, подаци су Канцеларије, обновљено је 45 манастира и цркава, изграђене су економије, а обављен је и велики број санација и рестаурација. Обновљени су, у погрому 2004. спаљена и уништена Богословија у Призрену, манастири Девич и Зочиште, Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену. Тренутно радимо на седам капиталних пројеката обнове у сарадњи и уз благослов Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске.

„Канцеларија за Косово и Метохију, са директором др Петром Петковићем на челу, иницирала je велики пројекат потпуне обнове Цркве Богородице Љевишке. Овај битан и веома сложен пројекат радимо у сарадњи са Републичким заводом за заштиту споменика културе и Министарством културе и информисања. Очување српске културне баштине на Косову и Метохији је приоритет и ту нема, и не сме бити компромиса”, каже Јововић и додаје да су о свим инцидентима и нападима на верску и културну баштину Србије и Српске православне цркве на КиМ више пута информисали међународне мисије које делују на терену и које имају мандат да ове објекте заштите, захтевајући од њих да повећају безбедност и пажњу.

Континуирани покушаји Приштине да узурпира имовину СПЦ, угрожавање свештенства и константни напади, дестабилизују положај Цркве и тако се ствара простор за деловање албанских екстремиста. Када се узме у обзир кампања Приштине која покушава да лажира историјске чињенице и да присвоји српске највеће споменике, јасно је са коликом се опасношћу суочава наш народ.

ИЗВОР: Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Zasto Srbi imaju tako jadnu sudbinu ? Prvo su se razdjelili na mnoge izmisljene nacije a onda poceli izmedju sebe da se ubijaju i unistavaju. 78% Albanaca imaju srpsko porjeklo a o drugim u ex yu da ne govorim.

  2. NAVOD .”Српској баштини на Космету прети нестанак” OD 3 MAJA 2021

    Dobro je da se piše o sličnim temama i to ne samo o ovako važnim i veoma velikim – već o svakoj sitnici koja je uperena protiv Srpskog naroda.
    Nema sumnje da je briga o opstanku države,briga o zdravlju i ekonomskom stanju naroda u državi ono što svakodnevno doživlavamo ali istovremeno
    moramo brinuti o opstanku naših potomaka,o opstanku našeg imena i istorije kroz prošlost,sadašnjost i budućnost.
    Ne volim da ulazim usfere politike i političkih manir-izjava -ali moram napomenuti da mi je degutantno pozivanje na MEĐUNARODNU ZAJEDNICU i sve
    fraze koje se okolo vezuju za taj pojam. Ako čekamo da nam ta zajednica razreši naše probleme – onda čekamo da nam problemi budu sve veći i
    dqa konačno nestanemo – da nas ne bude ni u čemu. Sposobni narodi svoje probleme sami otklanjaju ili ako to sami ne urade onda nestaju.

    Pošto gore navedeni spis tretira dugovremene i danas svakodnevne događaje na KiM, – opet ponavljam :
    Uzimajući u obzir da je suživot Srba i Albanaca na istom prostoru pod istom državnom upravom potpuno nemoguć ,apsolutno nekompatibilan – ne uz omalovažavanje jednih ili drugih već zbog prirodnih razlika koje su iskristalisane kroz protok hiljade godina – pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija.To bi trebalo da bude jedini realni pristup problemu oko KiM.

    Ako Albanci sa jedne strane i Srbi sa druge strane žele dobro svojim narodima tada treba u razmjeni teritorija da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od magistrale Priština –Drač, (da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i takođe da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
    Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu
    Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . (Pored svih sladunjavih priča danas – Srbi i Albanci jedni sa drugima na istoj teritoriji – potpuno su nekompatabilni)

    Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid koji Gračanicu uklapa u srpske teritorije, a Prištinu u albanske teritorije. da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino , iako ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).

    Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio njihov Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao mogućnost za svoj vlastito željeni razvoj.
    (Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja, a meni bi bilo drago da takve ideje preovladaju većinom Srba.)

    O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju isuviše kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
    Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze,stav profitera makar vrlo sitnih,beznačajnih..i uklapanje u zapadni materijani poredak pun zla i nesoja svake vrste.
    Mnogi će reći-nema razmjene teritorija , jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je Skadar bio naš, ali sada tu u većini živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da će se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
    U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca (ne građanska) i da su Izraelci non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.

    Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku (koja bi bila značajna za čitav Jadran) i saobraćajnice od te luke do Mađarske
    Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda i rudnog bogatstva u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije i potomstvo.
    Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)
    I ponavljam – ako izgubimo KIM – a sve ide ka tome – mi smo izgubili sami sebe. I nikada više nećemo se pronaći. Ostaćemo prokleti za vječita vremena.
    Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!