Што не побеже на Кубу 2000. године и тако спасе Србију од самог себе и велеиздајничке работе!

Председник социјалиста Ивица Дачић поручио за Недељник да конгрес те партије треба да обезбеди политику будућности, те да зато тражи промене. Он је оценио да СПС мора да буде способан да настави да буде озбиљна друштвена снага која ће бити у стању да оствари најважније циљеве Србије.

Није могао да допусти емоцијама да савладају разум

– Е, такав СПС не може да трпи борбу за функције, него само, и искључиво, борбу за разне модалитете и начине за остваривање тог циља. Дакле, хоћу да се боре у СПС политике, а не политичари. Хоћу принципе, хоћу идеје, хоћу креацију, хоћу свежину, и само они који то буду имали могу да рачунају да ћу их подржати. Хоћу, једном речју, промене. Зато што су промене – живот, а све остало је, пуко нестајање – рекао је Дачић коментаришућу битку партијских колега за потпредседничку функцију у СПС.

– Сваки члан СПС има обавезу да прати и спроводи политику за коју се странка одлучила. И да они, којима се то не свиђа, могу мирно да оду из странке. И то се односи на све, па и на Бранка Ружића – нагласио је Дачић.

У својеврсној исповести о СПС, али и њеним кључним потезима у протекле 24 године, дакле од његовог уласка у ту партију до данас, Дачић је констатовао да се странка много променила.

– Вучић и Николић се јесу променили, и имају право тиме да се хвале. Баш као и ми у СПС. Нисмо исти, чак ни близу оне странке чији је председник био против посматрачке мисије ОЕБС у Србији. И мислим да је дошло време да, сви заједно, признамо колико је то важно. Непроменљивост је неодржива. У сваком случају, па и у случају СПС. Ми смо тога свесни, за разлику од оних који су свесни да им се ми не свиђамо, и који, уживајући у том осећају, који им ваљда даје осећај посебности, и не мењајући се – пропадају – рекао је Дачић, који је говорио и о првом сусрету са Слободаном Милошевићем и његовој политици.

– Нисам се ја одрекао Милошевића. Време га се одрекло. И највећи део Србије. Србија више није хтела то што је он представљао. И знате, ја сам само био пред простим избором – да ли да допустим да емоција, коју јесмо сви осећали према лидеру и Србије и странке, све нас одведе, заједно с њим, у историју, или да предност дам рацију и промени, и на тај начин сачувам СПС, и као партију и као идеју, и пружим јој будућност. Он то више, једноставно, није могао. И мислим да је тога био свестан – навео је Дачић.

Дачић се у интервјуу за Недељник осврнуо на савезништва социјалсита с Војиславом Коштуницом, Борисом Тадићем, Александром Вучићем, те говорио о томе како се да ли је СПС само декор у овој влади Дачић је говорио и о томе да ли га неко руши у странци:

– Нисам, никада, оптуживао људе у СПС ни за покушај рушења, ни за повлачење конаца, нити сам се бринуо због могућег преврата, или пуча у СПС. Ми смо странка која се, за ових четврт века, није цепала, није скидала главе својим лидерима, нити је била подељена на начин на који су се делиле друге партије у Србији. Солидност и стабилност. То је СПС. Али, истовремено, то је и жива кошница идеја, предлога и политика, а ја сам, можда и нажалост, често у позицији да морам да све у СПС позовем на поштовање одређеног реда. И само то и радим, ништа друго. Ред мора да постоји. Свуда, па и у странци.

Лидер СПС је открио да је почео да размишља о свом наследнику у странци.

– Када водите неку странку морате да прихватите чињеницу да ваш посао није само ваша, лична, добробит, него и добробит странке, а у крајњој линији, и друштва које желите, као странка, да предводите. И наравно, да вам је, ако је то већ тако, обавеза да размишљате и о том дану после. Нико није био вечно вођа. Многи су имали ту намеру, жељу, али никоме није успело. И ја сам само лидер СПС у одређеном периоду. Лидерство је, напросто, посао на одређено време. И треба нешто да постоји и после тога. Нарочито за оне који остану када ви одете. Ја то знам, веома добро. И јесте да су после мог мандата наступиле поплаве, али нисам ја славодобитно рекао – после мене потоп. Покушао сам да помогнем Вучићу, какав би и требало да буде ред. Исто важи и за СПС. Неко мора да га води после мене. И мој посао је да тог неког препознам, и помогнем му. Он мора да буде бољи од мене, и мој највећи успех ће свакако бити ако и сам учествујем у његовом стварању. И зато на томе и радим.

Дачић је констатовао да исти они који су нападали њега као премијера – данас нападају Александра Вучића.

– Многима је било важније да ја не будем премијер, од онога што сам, суштински радио. Тако је и данас. Вучић, којег је та јавност хтела за премијера, данас смета, баш тој јавности. Сада би хтели неког другог. Шта ради, уопште им није важно. При свему томе, нас двојица, ево већ више од две године, изузетно сарађујемо, и, без обзира на то што смо променили позиције, ни једног тренутка нисмо променили циљ. Мислим да могу чак и да се похвалим, јер сам један од ретких политичара, кога је та суманута нарцисоидност, заобишла. Важнији ми је посао који треба да буде урађен. Због тога, на крају, и подржавам Вучића. Уосталом, и он је мене, док сам био премијер.

Шеф СПС је говорио и о покушају његове криминализације, те да ли жали што је прихватио да буде министар полиције пошто су афере које су везују за његово име из периода док је био на тој функцији.

– У политици немаш шта да жалиш због овога, или онога. У политици сам бираш, и сам сносиш последице. Све што ми се догодило, доживљавам као последицу чињенице да сам, искрено, кренуо у посао озбиљних промена у српској политици и у српском друштву. И Вучић је ту апсолутно у праву – овде се такви покушаји тешко праштају. Превише је оних којима је и те како удобно у тој својој, и друштвеној, непроменљивости, да би вас пустили тек тако. Управо зато, мислим да од Ђинђића, на овамо, није било власти којој се толико афера пришивало. То само, ако ме питате, значи да радимо важан и добар посао. И зато и не жалим.

 

телеграф.рс, Недељник