Преко Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) из буџета Републике Србије украдено је више стотина милиона евра који су завршили у џеповима Млађана Динкића и његове камариле. Агенција је наставила да помаже УРС и након што је Динкић званично 2011. године поднео оставку на место у влади Мирка Цветковића, а то је чинила до недавно, све док је на њеном челу био Божидар Лаганин, против кога је Министарство привреде поднело кривичну пријаву за штету од само пола милиона евра, иако и сам министар Саша Радуловић признаје да је откривена штета већа од два милиона. И то је далеко испод суме која је опљачкана, како показују мејлови које су размењивали запослени у Агенцији, а који су у поседу редакције Таблоида. Пљачка се наставља
Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) је јавна агенција која својим активностима треба да помаже српским предузећима да извезу своје производе и услуге, и постану конкурентнији на страним тржиштима. С друге стране, промовисањем могућности за улагања и пружањем помоћи страним инвеститорима да започну пословање у Србији, СИЕПА би требало да активно ради на отварању нових радних места, покретању домаће привреде, трансферу технологија и преношењу нових знања и вештина. Уместо тога она се претворила у легло криминала и корупције и служила је свом идејном творцу Млађану Динкићу, његовој странци и његовим миљеницима, да из буџета Србије отимају новац за своје личне потребе.
Да би привукла стране улагаче Србија је преко агенције СИЕПА понудила да им дотира свако виртуелно новоотворено радно место. Ради се о томе да “инвеститор” добије унапред паре за свако радно место које планира да отвори, а не за свако радно место које је заиста отворио! Тако је Србија плаћала између 4.000 и 10.000 евра по радном месту предвиђеном систематизацијом!
Појединачно гледано, највише новца за једног радника добила је јужнокорејска компанија Јура која је за обећано запошљавање нових радника добила 20 милиона евра и обавезала се да за те паре отвори 2,5 хиљада нових радних места у својим погонима, што износи 8.000 евра по једном новом раднику. У исто то време статистички подаци су говорили да у просеку отварање новог радног места кошта око 3,5 хиљада евра.
Претходни рекордер била је шведска компанија Сивус, којој је обећано шест хиљада евра по једном раднику у погону у Нишу. Пре тога је Млађан Динкић немачкој фирми Леони обећао пет хиљада евра по запосленом, за отварање фабрике у Прокупљу.
Како до поделе плена?
Годинама уназад Таблоид је указивао на то да се страним и домаћим „инвеститорима” на овај начин омогућује да производне погоне у Србији зидају без динара сопствених инвестиција, и да је то један од извора корупције, јер се вишак средстава враћа Млађану Динкићу. Недавно је стигла потврда ових тврдњи.
За сада још увек непозната особа из саме агенције СИЕПА послала је 11. новембра (то је био нерадни дан) низ мејлова са инкриминушићим садржајима Таблоиду и неким државним институцијама (између осталих и Агенцији за борбу против корупције). У једном од поменутих мејлова 3. маја 2011. године, тада бивши министар финансија Млађан Динкић пише тадашњем директору агенције СИЕПА Божидару Лаганину:
„…Што се тиче Манзонија, треба инструирати нашег саветника који ће се са њима видети, да му и у Србији практично нудимо броwнфиелд без накнаде, јер кроз систем подстицаја дајемо му више него што ће га коштати објекти. Навести му пример Горења које је добило субвенцију од три милиона евра, а зграда их кошта нешто мало више од милион евра. Треба тај систем јасно објаснити нашим економским саветницима, а и СИЕПА људима, јер ми практично дајемо скоро све броwнфиелд пројекте бесплатно, а још преко тога један део за опрему (Бенетон, Јура, Леони)…”
Сиромашна Србија је давала новац страним, али и домаћим компанијама који ће овде да улажу, а челници власти су тога били потпуно свесни. Не треба зато да буде чудно то што је агенција СИЕПА увек била под контролом министарства које је водио Млађан Динкић, јер је он на тај начин желео да сачува несметани приступ стотинама милиона евра који су се из државног буџета, преко агенције СИЕПА одливали у приватне џепове.
Све до појаве “цурења” информација из агенције СИЕПА на њеном челу је био Божидар Лаганин, одани следбеник Млађана Динкића и члан УРС-а. Рођен је у Ливну, дипломирао је на Економском факултету у Београду, а своју стручну каријеру је започео у јуну 2004. године, и то одмах као саветник за страна улагања у агенцији СИЕПА, чији је директор постао у јуну 2010. Претходни директор Агенције, Весна Перић, оставку је поднела званично због презасићења тим послом. Начин на који је оставка поднета и прихваћена без тренутка премишљања и брзина којом је постављен нови директор указивали су на нешто друго, као мотив ове персоналне промене. Занимљиво је да су поједини медији још у марту 2010. објавили да је Перићка поднела оставку, а да је за њеног наследника изабран голобради Лаганин.
Упућени су још тада говорили како је Весна Перић морала да оде, јер је дошла у сукоб са Млађаном Динкићем због тога што је министар инсистирао да се државни новац дели без критеријума онима који су били спремни да део пара пребаце њему и његовој странци. Млађани Лаганин је за разлику од своје претходнице беспоговорно био одан човеку који му је до тада спонзорисао успон у каријери. Да је избор био прави и у правом тренутку показаће се убрзо, када је Динкић због намештања да субвенције добије словеначко Горење морао да напусти министарску фотељу, али је преко момка из Ливна на челу агенције СИЕПА, успео да задржи контролу над овим издашним финансијским извором. Исто је било и недавно када је цео УРС напустио владајућу коалицију, али је Динкића за личног саветника узео први потпредседник владе Александар Вучић, и то управо из разлога што је знао да Агенцију воде Динкићеви пулени. Довођењем Динкића, Вучић је хтео да за СНС присвоји део плена из СИЕПА-е.
Брисање електронске поште
Новца је у аагенцији СИЕПА било и више него довољно, не само за незасите политичаре, већ и за раднике, као и спољне сараднике и добављаче. О томе сведочи електронска коресподенција која је Таблоиду стављена на увид.
У свом мејлу од 11. јануара 2012. године, Александар Милорадовић, званично шеф ПР тима Агенције, а фактички Лаганинов човек од највишег поверења за обављање прљавих послова, обавештава сараднике:
„Колеге, имали смо питање из сродне агенције ‘Како то у Сиепи нису смањене плате?’, па бих још једном да вам скренем пажњу на…хм, па ‘паметну’ причу када разговарате са другим колегама из државне управе, поготову оних из агенција које су под нашим министарством. Тако…хм, па ‘глупим’ хвалисањем можемо довести и до тога да се одлука око наших плата усклади са осталима. Плате код нас су факат смањене и усклађене са коефицијентима (у оригиналу стоји ‘којефицијент’) у државној управи, ако је некоме овде баш стало до небеске истине, али нису драстичније резане као у неким другим случајевима. Најмање што можете да урадите јесте да се не хвалите тиме пред онима којима јесу…”
У електронском допису од 2. децембра 2011. са назнаком “Строго поверљиво”, директор агенције СИЕПА Божидар Лаганин обавештава сараднике како је искористио своје законско право и одобрио им исплату посебног новчаног бонуса. На крају Лаганин обавештава сараднике: “Маил носи назив ‘Строго пов’ и молим вас да се тако односите према овој информацији. Посебно имам на уму негативан одијум према агенцијама и могућност да ми се оваква одлука покаже погрешном, па ме самим тим онемогући да је евентуално поновим.”
Подмићени необјашњиво високим платама и осталим бенефицијама, радници Агенције су били спремни не само да зажмуре на оба ока док су се крале државне паре, већ и да о томе ћуте. Они који нису били спремни да буду ћутљиви саучесници у крађи државних пара морали су да рачунају са осветом врхушке – отказом или смањењем плате и укидањем бенефиција. О овоме јасно говори електронски допис Александра Милорадовића, Лаганинове ударне песнице, од 12. фебруара 2012. такође назначеним да је строго поверљив, у коме стоји:
“Показно одсецање прстију ‘издајнику’, кога ће за ову прилику глумити Филип Кунтић, ће бити обављено данас у канцеларији 147 од 15х. Е сад шалу на страну: ово ‘строго пов’ схватите крајње озбиљно. Значи, без помена ни у пиллоw wхисперу у кући… У кризној години, кад се сви нешто бусају у груди око штедње или хејтују државне агенције, ово би био пенал за неки Курир . Последње што ћу учинити у том случају, а пре него искључим рачунар, биће да сазнам од кога је процурело… Београд је село и знао сам да проналазим извор спорне информације са 5-6 посредника.. Пс. А сада избришите оба мејла”.
Због тога није чудо што се о малверзацијама у овој агенцији до скоро веома мало знало. А крађа је било и превише за један овако мали колектив.
Фактура за догађај у Њујорку
Један од начина како су се из буџета узимале паре и пребацивале у приватне џепове показују мејлови које су у фебруару 2011. размениле Наташа Вујовић и шефица правне и финансијске службе у агенцији СИЕПА Јелена Стојановић. Наташа 21. фебруара пише: “Договориле смо се пре него што сам отишла да ставиш у уговор да је то одржавање и постављење текстова на СИЕПА сајту, српска верзија. Мислим да ти је то довољно јер је сајт нов и постављају се текстови а страница има преко 100. У следећем уговору може да иде постављање текстова и сређивање текстова на енглеској верзији где мислим да има још више страница.”
Имајући у виду да је овакав уговор одобрен у Агенцији, Наташа Вујовић 25. фебруара пише: “Рекла ми је Драгана да ће доћи да потпише уговор данас и наравно да није проблем да се део врати у СИЕПА-у”.
Прво се, дакле, измишља некакав посао за који је потребно узети сарадника са стране, затим се одобравају астрономски хонорари за тај посао, коначно се део пара враћа радницима Агенције. Наташа Вујовић је, иначе, док је наводно спремала сајт и крила се иза пријатељице Драгане истовремено била и запослена у Агенцији, али је користила плаћени годишњи одмор.
Још један од начина за извлачење пара било је измишљање донирања различитих манифестација. Тако 18. јула 2012. госпођа Цоумба Тоуре из швајцарског града Женеве агенцији СИЕПА доставља фактуру на укупно 22.000 долара за спонзорисање “Округлог стола Женске здравствене мреже”. На рачуну су два проблема која се одмах уочавају: прво, издат је у јулу 2012. за догађај који је био још у септембру 2011, а друго: какве могуће везе има СИЕПА са Женском здравственом мрежом? Пошто се ово увидело, Тоуре је променила намену уплате, па је новац трансферисан.
У целу причу око “Женске здравствене мреже” СИЕПА се укључила много времена касније, јер је догађај који је наводно спонзорисан већ био одржан. О томе сведочи мејл који је Владимир Станковић из Дигиталне агенде (још једне агенције владе Србије) 19. јуна 2012. упутио Јелени Стојановић, а у коме наводи: “Молим те погледај активности ове фондације на њиховом сајту. Ја бих можда могао и да ти извучем појединачне активности ове организације, али се плашим да бих пропустио нешто што би вама (СИЕПА) више одговорало.” Мејл је насловљен са “фактура за догађај у Њујорку” иако ће поменута фактура бити издата тек месец дана после ове преписке?!Истог дана Марија Лаганин обавештава Станковића и Стојановићку: “Све што вама одговара да пише на фактури то ће они ставити.” Упркос томе, никоме није јасно шта треба заправо да се плати, па Јелена Станковић истог дана пише Марији Лаганин: “Шта ми тачно треба да платимо? Да ли то може да буде котизација за неки догађај (тај у децембру)?”
Јасно је да је потребно на неки начин “опрати” новац из Агенције и да се само тражио најповољнији начин да се то изведе. Иначе, седиште фондације која је у датом случају требала да “опере” паре за агенцију СИЕПА је у Африци!
Један од доказа како се новац “прао”, да се не би видело како се буџетска средства ненаменски троше, јесте и фактура број 89/11 приватног предузећа Река д.о.о, Кеј ослобођења 73б из Београда, у којој се од агенције СИЕПА тражи уплата 83.010 динара. Тим новцем је требала да буде плаћена цена закупа простора за наводну организацију пословног скупа за потребе Европске мреже предузетништва. Супротно фактурисаној намени, тог дана се у ресторану Река у Земуну, које припада истоименом предузећу, одиграо дернек радника Агенције назван СИЕПА партy, на коме су учешће узели само запослени у тој агенцији. Пошто то није могло на тај начин да буде фактурисано, неко се досетио да лумперајку прогласи Европском мрежом предузетништва.
И Вучић хоће свој део
Осим што се у Агенцији лепо јело и пило, запослени су о државном трошку пуно и путовали. Из мејла који је Весна Борозан из туристичке агенције Немесис Травел 20. фебруара 2013. упутила Бојану Јанковићу из СИЕПА-е види се да су радници Агенције 2010. године користили 106 карата преко Немесиса, 2011. тај број се повећао на 169, док је у 2013. достигао цифру од 180 путовања. Из истог мејла се виде и вредности појединачних уговора склопљених између Немесиса и СИЕПА-е: уговор од 08. марта до 31.октобра 2011. износ 5.117.995,00 динара, уговор од 01. новембра 2011 до 12. марта 2012 износ 3.187.336,00 динара, уговор од 16. марта до 15. октобра 2012 износ 5.953.253,00 динара и уговор од 15. октобра (срачунат је износ закљуно са 31. децембром 2012.) 1.341.279,00 динара.
Тешко да неко може да објасни зашто је за изнајмљивање расвете за штанд агенције СИЕПА на сајму у Минхену, Немачка, у октобру 2011. године одабрана фирма из Прага, Чешка, на чијем челу стоји извесна Светлана Симић. Очигледно да неко из Агенције ту има добру провизију, будући да је рачун за најам сијалица и сличне опреме за само четири дана трајања сајма коштао 12.324 евра!? Један од начина крађе пара је и пропуштање рокова за активирање банчиних гаранција. Актуелно је 17 гаранција банака у стечају (Агробанке и Развојне банке Војводине) које нису благовремено замењене или активиране, а чија укупна вредност прелази два милиона евра. Овај начин је врло једноставан, јер се Агенција и Министарство привреде не слажу око тога ко је стварно надлежан за активирање банкарских гаранција које су поднели корсиници кредита са којима је уговор раскинут.
Божидар Лаганин је тврдио да ова агенција нема никакву обавезу, нити је то њен посао да се стара о гаранцијама. Уговори су, каже, склапани између фирми које добијају подстицаје и Министарства финансија и привреде. Он наводи да су банкарске гаранције издаване у корист министарства, те је министарство једино могло да их активира. “Од закључења уговора, наше су обавезе престајале. Национална корпорација за запошљавање је контролисала да ли се поштује уговор у делу о запошљавању, а Агенција за приватизацију да ли су испуњене инвестиционе обавезе”, тврдио је.
Насупрот њему, Саша Радуловић, министар привреде, сматра да је СИЕПА одговорна за реализацију наплате средстава од корисника са којима су раскинути уговори. Због тога је Министарство привреде крајем октобра поднело кривичну пријаву против Лаганина.
Под притиском објављених доказа о великој крађи државних средстава Божидар Лаганин је 14. новембра поднео оставку на место директора агенције СИЕПА, али из овог чина не треба одмах извлачити закључак како ће актуелна власт да се одрекне овог, више него издашног и уходаног извора пара за приватне џепове. Како се тврди из добро обавештених кругова, мејлови су послати из саме Агенције и то управо у време када министар привреде Саша Радуловић тражи да се СИЕПА припоји овом министарству. Ради се о томе да је у новој комбинаторици СИЕПА припојена Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација које не припада СНС-у, док министарств које води Радуловић припада. Сада, пошто је од Динкића довољно научио како да узима паре преко поменуте агенције, Вучић би да је стави под своју непосредну контролу и настави са започетим пљачкама. Није зато немогуће да је управо Српска напредна странка организовала слање мејлова који тешко оптужују челнике агенције СИЕПА како би припремила терен за њено присаједињење Радуловићевом министарству.
А 1.
Мала шала на 80 страна
Бившу министарку за телекомуникације и информационо друштво и чланицу Динкићевог УРС-а, Јасну Матић, ангажовали су Пословно-технолошки инкубатор техничких факултета (БИТФ) и Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), по уговору о делу, а зарад подршке при реализацији пројекта “Промоција извоза иновативних производа”, за шта јој је понуђен хонорар од чак 7.150 швајцарских франака (5.800 евра). Уговор је Матићевој на потписивање послат 11. фебруара ове године, уз сугестију пошиљаоца из БИТФ-а да “све мора бити завршено и исплаћено до 28. фебруара”, па је она тако дневно зарађивала целу једну просечну месечну плату у Србији. Бивша министарка се као аутор обавезала да уради “анализу изводљивости спровођења предложених мера у пројекту за подршку извоза са препорукама за прилагођавање мера и прилагођавање институција”, пише у уговору у којем је као квалификација аутора наведено само да је “дугогодишњи сарадник СИЕПА са опсежним искуством у пословима у оквиру промоције извоза”.
Матићева је, од 2004. до 2007. године била директор СИЕПА, а након министарске функције и места државног секретара, од јула прошле године била је ангажована као саветник за информационе технологије у кабинету тадашњег министра финансија и привреде и партијског шефа Млађана Динкића. Из мејлова који су послати редакцији Таблоида може да се закључи како изгледа рад аутора ангажованих по уговору о делу.
Ана Коврлија је један од тако упослених “стручњака” и аутора прилога које плаћа СИЕПА од буџетских пара. У свом мејлу од 20. фебруара 2012. на питање шта треба да буде предмет уговора о делу за фебруар, она Јелени Стојановић одговара: “Јао, мајко мила, не знам више шта да пишем. Јел може списак инвестиционих локација, па набројим општине – Сента, Ада, Сомбор, Апатин и Бачка Паланка?”
Један од “аутора” је покушао да протури обичну табелу скинуту са интернета, а Слободан Марковић 19. децембра 2012. пише Јелени Стојановић, начелници Одељења за правне и финансијске послове агенције СИЕПА: “Ја сам током овог месеца био ангажован пре свега на припреми националног штанда на сајму ЦеБИТ 2013. па би можда то могла да буде тема уговора. За следећи уговор, који ће, колико сам разумео, бити на дужи период, можемо да ставимо више активности.”
На то му Стојановићева одговара: “Мораш да даш тему коју можеш да документујеш писаним текстом. Таније, треба ми тема за текст који ће имати око 80 страна и који ћеш ми доставити.” Марковићева реакција на овај мејл је 20. децембра 2012. гласила: “Шалиш се за тих 80 страна?”
Милан Маленовић
Таблоид
apsi govance i u corku
Ja bi to rekao u množini!!!