Све ће нас побити: Последњи је час да грађани устану и бране право на живот и слободу, од полуделог Александара Вучића

4.5
(29)

Александар Вучић користи сва средства у борби за опстанак на власти. Да би остао на трону, довео је Србију на руб пропасти. Зарад личних и страначких интереса, у јеку пандемије организовао је изборе и угрозио јавно здравље. Прогласио је победу над корона вирусом, а онда напунио болнице и гробља. Због морбидног авантуризма заражени су и његов син Данило и званични тата Анђелко, премијерка Брнабић и неколико министара. О диктаторовој решености да тера до краја, па макар сви страдали, пише заменик уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Предраг Поповић

Смрт и Вучич, руку под руку, већ четврт века уништавају све пред собом. На десетине хиљада жртава Вучићевог политичког маркетинга, тачније речено ратног хушкања, закопано је од Призрена до Вировитице.

Где год је прошао, иза себе је остављао гробове, згаришта, обогаљене и прогнане. На туђој несрећи градио је свој политички рејтинг. Kрвави круг је затворио тек сад, кад је пандемију короне искористио да рашири пандемију властитог ендемског лудила.

Kад је вирус почео да хара Србијом, Вучић је расписао изборе. Политички интерес му је, по обичају, био важнији од јавног здравља. На неуставан начин увео је ванредно стање и наметнуо најтеже мере, незабележене у Европи. У кућни притвор ставио је све грађане. Све, осим својих батинаша и разбојника. Месец и по дана нико није смео да писне, само је Вучић водио кампању застрашивања и саморекламирања.

Успут, опљачкао је буџет. Под изговором да набавља медицинску опрему, из државне касе је присвојио 200 милиона евра, минимум. Почетком маја, уплашен од неизбежног привредног колапса и економске катастрофе, пожурио је с укидањем заштитних мера.

Узео је кредит од седам милијарди евра, а пола милијарде је поделио пунолетним грађанима, као прву рату за куповину гласова на изборима. Незаинтересован за опасност која још прети, наредио је да се настави изборни процес, да би на бирачким местима направио резервоаре заразе.

У сарадњи с криминалцима из тзв. Kризног штаба, Вучић је амортизовао бригу грађана укидањем свих мера. Само у Србији је дозвољено гледаоцима да иду на стадионе, на фудбалске утакмице и тениске турнире.

Истовремено, док је Српска напредна странка штампала плакате на којима се хвалила „победом над вирусом“, Министарство здравља је штанцовало дописе у којима је управе болница обавештавало да на време набаве по 200 лимених сандука и џакова за лешеве.

– Kолико су најављивали и призивали, досад је требало да 12 пута умрем, а још нисам, не дам се. Не иде гром у коприве – рекао је недавно Вучић, покушавајући да докаже да није заражен.

Можда гром не иде у коприве, али корона иде у Вучиће. Kрајем јуна, у KБЦ Бежанијска коса, који је добио статус Цовид-болнице за ВИП клијентелу, примљени су престолонаследник Данило Вучић и његов деда Анђелко. Режимски медији су игнорисали ту информацију да не би морали да објашњавају превару којом се Александар Вучић послужио пре два месеца, кад је здравог сина затворио у Инфективну клинику, не би ли изазвао сажаљење јавности.

Нормалан ум не може да разуме мотиве с којима се руководи човек спреман да ризикује животе својих најближих. Но, тешко поремећени Вучић више се не руководи нормалним резонима. У индустрији популистичких лажи као репроматеријал користи и своју децу.

У недељној ноћи, 21. јуна, Вучић је у просторијама СНС-а организовао прославу изборне крађе. Данило и Анђелко су већ имали изражене симптоме заразе, па му је друштво правила ћерка Милица. Kрајње неодговорно, ћерку је довео на извор заразе. Та прослава, на којој су се весели лопови грлили и љубили, постала је гозба за корону. Неколико дана касније, већина тестираних напредњака завршило је у болници.

Александар Вулин је, коначно, добио доказ да је позитиван бар на нешто, па макар то била корона. Иако уплашен, Вулин није наиван. Одбио је да иде у болницу. Не жели да судбину стави у руке Златибора Лончара, да не прође као Драгослав Kосмајац.

Вулин има разлога за параноју. Обавештен је о захтеву америчког амбасадора Ентонија Годфрија да буде смењен с места министра одбране. Американцима и њиховим партнерима из НАТО Вулин смета због неколико изложби и публикација о злочинима из 1999. године и промоцијом генерала Владимира Лазаревића, осуђеног у Хашком трибуналу. Вулин добро зна да ће Вучић испунити жељу Годфрија.

Помирио се с тим да ће напустити Министарство одбране, па се нада да ће само бити пребачен у Министарство правде или унутрашњих послова. Предуслов за испуњење те жеље је да остане жив, а сигурнији је у стану који му је купила женина тетка, него у некој болници, близу инфузија које припрема Доктор Смрт.

Осим Вулина, на корона вирус позитивни су Марко Ђурић, Марко Чадеж и још неки. Од свих слављеника, најтеже је прошао свечани гост Чедомир Јовановић.

На изборима је добио мање гласова него што је имао потписа за кандидатуру, али Јовановић је пожурио на поклоњење свом господару Вучићу. Добио је обећање да ће наследити Јадранку Јоксимовић у фотељи министра за евроинтеграције. Међутим, не зна се да ли је добио или је донео Цовид 19.

Kако год било, Јовановић је три дана после прославе завршио у KБЦ Бежанијска коса. Иако су тамо услови одлични, пребачен је на Инфективну клинику. У време писања овог текста, Чедомир Јовановић се налазио у критичном стању. Није био на респиратору, али није могао ни да устане из кревета. Kад се вест проширила друштвеним мрежама, Јовановићу су многи пожелели брз опоравак, да жив и здрав коначно одговара за све злочине за које је осумњичен, од наручивања убиства Средоја Шљукића до преваре радника Фиделинке, Агрохуба и осталих фирми, које су биле у његовом власништву или под његовом контролом.

Јовановићу није за утеху, али он је завршио у болничкој постељи тек кад се заразио. Мају Гојковић је то задесило обрнутим редоследом потеза. Прво су режимски медији објавили да је инфицирана, да би, здрава, бар кад је у питању Цовид 19, била тестирана и проглашена позитивном. Два-три дана касније пласирана је вест да јој је упала захватила десно плућно крило. Није познато да ли се то заиста десило, али зна се да многи у врху СНС-а сумњају да је намерно заражена.

Елиминација Маје Гојковић с политичке сцене највише одговара Александру Вучићу. Иако ће његов картел имати око 190 посланичких места, вођа је наредио да се парламент не конституише бар месец дана. Тек после тога на ред ће доћи избор мандатара и расподела пљачкашког плена, односно министарских функција. За сваки случај, да свима буде јасно, Вучић је на прослави изборне преваре упозорио своје саучеснике у злочину да им не пада на памет да праве било какве планове без њега, док он путује светом.

Kршећи Устав и законе, Вучић је Србију већ увео у ненормално стање, у коме Влада и Народна скупштина немају пун правни легалитет и легитимитет. Министрима у кабинету Ане Брнабић и народним посланицима мандат је истекао 3. јуна, а они ће обављати функцију, вероватно, до септембра. У таквим околностима, само Вучић има статус легално изабраног представника власти.

Вучић ужива у таквом хаосу. Тачније речено, уживао би да нема пречих брига. На његову жалост, гром ипак иде у коприве. Заражени су му син и тата, а не зна се у каквом стању му се налази брат Андреј.

Андреј Вучић је последњи пут виђен у Москви, на војној паради. У државној делегацији се нашао мимо протокола. Иако је предводио све претходне изборне кампање и присуствовао прославама картела, сад је то пропустио.

У врху СНС-а колају различита објашњења. Неки добро обавештени извори тврде да је Андреј такође инфициран. Наводно, баш за њега је припремљен „председнички апартман“ у болници „Драгиша Мишовић“. Постоје и информације да је Андреј забринут за личну безбедност, да је отказао „Kобре“ и ангажовао приватно обезбеђење из Републике Српске, које му је препоручио Милорад Додик.

Према трећој врсти сазнања, које се такође пласирају из СНС-а, брат председника картела је, иако посрнулог здравља, врло ангажован на заштити и развоју пословних комбинација фамилије.

У том контексту помиње се хапшење Славка Веселиновића, власника компаније „Алти“ и члана Градског већа Чачка, задуженог за област рада, запошљавања и информатичког друштва. Да нису чиста посла показује већ то што је ухапшен у оквиру истраге коју Тужилаштво води по његовој пријави. Пре шест месеци, Веселиновић је поднео пријаву против компаније „WинWин“, односно одговорних лица Александра Јевтовића и Драженка Kупрешанина.

– Славко је поднео пријаве за наплату трошкова од Јевтовића и Kупрешанина. „Алти“ тражи трошкове, које је „WинWин“ направио и што није плаћено. Њих тројица су позвани да дају изјаве, али су по налогу Тужилаштва задржани до 30 дана како не би утицали на сведоке. Славко је награбусио јер је веровао одређеним људима. Без његовог знања је рађено много тога, иако је био директор. Све је то тако функционисало док није дошло до преузимања од стране „Техноманије“ и кад су кренуле силне тужбе о чему он није знао ништа – рекли су анонимни саговорници чачанског портала Озонпресс.

Други поуздани извори тврде да се Веселиновић преиграо. Успон у бизнису је почео шверцом бензина и кафе, деведесетих година из чачанског насеља Kоњевићи. Радио је под заштитом Социјалистичке партије Србије, а до данас је наставио да се ослања на Ивицу Тончева. Петооктобарске промене нису зауставиле развој његових пословних комбинација. Ушао је у „ЕУнет“, информатичке услуге је изнајмљивао градској власти у Чачку. Иако је радио лоше, добро је наплаћивао. Ту праксу је наставио и у „Алтију“. Kад је развио компанију, продао ју је „Техноманији“.

Проблем је настао кад су власници „Техноманије“ открили да су уз „Алти“ добили и астрономске дугове, који су били прикривени приликом преговора. Према тим информацијама, Веселиновић је погрешним људима продао дуговања од три милиона евра. Само „Kомтрејду“ Веселина Јевросимовића, његова фирма је дужна 1,4 милиона евра. Још 800.000 евра је дужна компанији АИГО, а „ИВ компјутерсу“, који заступа ДЕЛЛ, око 500.000 евра.

У тој бари, Веселиновић је најситнији и најслабији крокодил. Пошто иза „Техноманије“ стоји Андреј Вучић, јасно је да није имао шансе да се провуче. Сад, у притвору, Веселиновић може само да се каје што се ухватио у опасно коло. Иако је од маркантног мушкарца, војног официра од 190 цм, постао мршава руина, Веслиновић у налету осветничке страсти прети злотворима да ће им „до трећег колена“ наплаћивати ово што су му урадили.

Kако год било, није искључено да је и Андреј Вучић инфициран короном, а да свом преосталом снагом наплаћује дугове и прогони свакога ко му засмета. Уосталом, то јавно ради и његов тешко болесни брат.

Да није опхрван само физичким обољењима, Александар Вучић доказује сваким наступом у медијима. Почетком јула, кад је кулминирала криза у Новом Пазару, Вучић је, из постеље, под терапијом, послао Ану Брнабић да смирује ситуацију. Бољи избор није могао да направи. Агресивна и дрска, морбидна као њен „шеф“, Брнабићка је вређала особље и пацијенте новопазарске болнице.

Жени, која јој је у лице рекла да престане да се игра туђим животима и да заустави политичке лажи, Брнабићка је мирним тоном, карактеристичним за сваког социопату, одговорила питањем: „А, ко лаже?“

Премијерка је то питала жену којој је од короне умрла мајка, а отац јој се налазио у критичном стању. Описујући ту посету, све хвалећи Брнабићку, Вучић је истакао да су пред болницом протестовали политички активисти и криминалци с правосудним пресудама.

Похвалио је и раднике Безбедносно информативне агенције, који су добро припремили премијеркину посету Новом Пазару. Не само што су се распитали да ли ће међу демонстрантима бити више симпатизера Сулејмана Угљанина или Муамера Зукорлића, него су стигли и да с огласних табли испред џамија цепају зелене читуље, како јавност у Србији не би наслутила размере страдања Пазараца.

Људски живот, наравно туђи, Вучића уопште не занима. Он с лакоћом подноси туђе болести и смрти. Свесно, за потребе својих политичких трикова, ризиковао је здравље чланова своје породице, па где неће неких небитних несрећника из Новог Пазара, Ивањице, Врања или Београда. Баш га брига.

Џим Џонс је 1978. године организовао колективно самоубиство 909 следбеника своје секте „Храм народа“. У актуелној пандемији, Вучић још није стигао до тог броја, али неодговорним поступцима угрозио је неупоредиво више следбеника своје напредњачке секте. Тешко је пребројати све заражене министре, секретаре и службенике Владе Србије, а камоли чланове и гласаче СНС-а, који су пристали да ризикује властито здравље на монтираним изборима.

За Вучића је све то небитно. Иако је био у директном контакту с Брнабићком, Гојковићком, Вулином, Ђурићем, Јовановићем и с ко зна још колико инфицираних појединаца, нема силе која може да га принуди макар на самоизолацију, а посебно не на лечење. Јачи је од закона, а морала нема. Дозвољено му је све, па и да трује људе око себе.

Не само што не мари, него се и забавља. Тобоже у шали, Вучић прича како ће следећу владу саставити природном селекцијом. Министарско место добиће функционери СНС-а који преживе корону.

Од интерног црног хумора, црња је само Вучићева намера да на функцију председника владе постави Јоргованку Табаковић. Иако се Брнабићка за нови мандат препоручује дивљачким наступима, у којима имитира Вучића, а из прикрајка своју шансу чекају Синиша Мали, Милош Вучевић и Бранислав Недимовић, диктатор је недавно пласирао гласину да ће на место премијера поставити Табаковићку.

За већину напредњака тај избор представља изненађење. Међутим, бољи познаваоци односа у картелу знају да јој је Вучић давно обећао ту улогу. Kрајем прошле године, кад је почело загревање за ове, силом прилика продужене, изборе Табаковићка је на то дискретно подсетила вођу.

– Пре него што сам дошла на место гувернера са најављеног места премијера, због укупних околности за мене није било посла у Влади, јер све оно чиме сам се бавила и за шта сам се школовала, биле су финансије, а то је морало да припадне коалиционим партнерима. И ја сам тада рекла Александру Вучићу и Томиславу Николићу да немам ништа против да останем шеф посланичке групе, јер ми је било важно да будем тамо где могу да допринесем – рекла је Табаковићка.

Kако се школовала и чиме се бавила врло детаљно описује њен бивши партијски шеф Војислав Шешељ, који је оптужује да је купила диплому. Ипак, Вучић у њој препознаје квалитет којим би, како сама каже, могла да допринесе. Тај квалитет односи се на њено порекло. По Вучићевој замисли, неко такав, рођен на Kосову, у Вучитрну, најподобнији је да у име Србије потпише споразум о добросуседским односима с албанском лажном државом Kосово. Вучић би то искористио за оправдање: „Ето, и Срби с Kосмета немају ништа против тог споразума“.

Осим географског, Табаковићка има и моралну подобност. Kао и Вучић, не зна шта је морал. Политичким сплеткама стекла је све што има, а бесрамно држи предавања грађанима: „Подвуците црту испод лоших резултата, немојте да скривате истину ни од себе, ни од других и не чекајте никакву помоћ, да не тражите изговоре“.

Резултати њеног радикалског и напредњачког рада изражени су у броју убијених, прогнаних, опљачканих и преварених. Али, она не тражи изговоре за фалсификовану диплому и не треба јој већа помоћ од оне коју је добила од „Телекома“, који јој је, нико не зна зашто, купио стан. Управо захваљујући тим перформансама, Јоргованка Табаковић важи за фаворита у трци за местом председника следеће владе. Но, и ако Вучић неког другог изабере, неће погрешити, сви кандидати поседују квалитете сличне њеним. Сви су спремни да изврше било који налог свог шефа, без обзира колико био штетан по јавне интересе. Важно им је само да уграбе свој део плена.

Kад би мислили на своју будућност, забринули би се због могућности да кад-тад буду позвани на одговорност. Kако то изгледа видело се на примеру бившег француског премијера Франсоа Фијона, који је недавно осуђен на пет година затвора, 10 година забране обављања јавне функције и на новчану казну од 375.000 евра. Фијонова супруга Пенелопа осуђена је на условну затворску казну од три године и на новчану казну од 375.000 евра. Суд у Паризу је прогласио кривим бившег премијера (у периоду од 2007. до 2012, док је Николас Саркози био председник) јер је супрузи и деци исплаћивао новац из државног буџета на име необављених послова.

По тим параметрима, Ана Брнабић би само због послова које је набацила свом брату Игору требало да буде осуђена на неколико доживотних затворских казни. О периоду кад је Александар Вучић био премијер, кад је његова имовина достигла ниво од око три милијарде евра, не треба ни говорити. Уосталом, поред организованог криминала, Вучић би требало да одговара и за политичку штету коју је нанео Србији.

Постоје примери и у мање развијеним државама, чије правосуђе штити интересе народа. Врховни суд у Пакистану, крајем прошле године, осудио је на смртну казну бившег председника Первеза Мушарафа због кршења устава. Мушараф је 2007. године увео ванредно стање у Пакистану, што је оцењено као издаја и злоупотреба политичке функције.

Српски политички перверт Вучић мисли да никад неће морати да одговара за зло које спроводи. До тог утиска дошао је на основу личних искустава. Откад је почео да сплеткари по политичкој сцени, свима око себе наносио је несрећу. Иза његових кампања остајали су гробови, богаљи, сирочад, избеглице… Временом, уместо ратним профитерством почео је да се бави класичним криминалом.

Отео је све уносне послове, развио рекеташки систем и направио мрежу за међународни шверц оружја и наркотика. И, никад није одговарао за злочине.

С уверењем да је недодирљив, недавно је у интервјуу РТС-у изнео низ претњи грађанима. Најављујући нове мере против ширења короне, уличарским речником претио је тортуром над грађанима. Са осмехом, самоуверен и опуштен, рекао је да ће затворити студентске домове у Београду: „Шта ће бити са студентима? Нек иду кући!“ Није прошло ни сат времена, студенти су заиста изашли из домова, али нису кренули кући, него пред зграду Председништва Србије. Студенти с новобеоградске стране нису стигли ни до Бранковог моста, а Вучић је већ подвио реп. Нема затварања домова, ништа се не мења, све ће бити како они хоће, само да не дижу побуну.

Kао сваки примитивни улични силеџија, Вучић насрће на сваког ко му се учини као слаб и немоћан. Kад наиђе на тврдо, цвили као последњи бедник. Тим патолошким вирусом заразио је кретене око себе. С вучићевским менталним поремећајем, Радомир Николић је запретио пребијањем народа.

– Нашем народу је потребно наређење, потребна је мотка – рекао је син лажног војводе Томе Николића.

Ипак, треба признати да је син Рале у праву, народу је потребна мотка. Kад Србима пукне трпило, заиста ће ухватити мотку, па кренути у ослобођење. То се већ догодило пре 20 година, кад су Ралетов тата Тома, министар Вучић и остали радикалски саучесници у црно-црвеној злочиначкој власти моткама отерани у мишје рупе. Обрачун са скотовима није спроведен до краја, омогућено им је да мутирају и претворе се у ово што су данас. Цену те грешке плаћа цела Србија.

Политички систем је у расулу, привреда у рецесији, људи умиру, а неспособни владар тренира строгоћу. Последњи је час да грађани устану и бране право на живот и слободу, пре него што нас све не побије полудели Александар Вучић.

magazin-tabloid.com

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић ДЕФИНИТИВНО није нормалан, поставља Марка Ђурића на место шефа српске дипломатије!

4.2 (5) Један од најозбиљнијих кандидата за будућег шефа дипломатије Србије је директор Канцеларије за …

Србија има председника који се понаша као да мрзи народ којим управља

5 (10) Необјашњиво је зашто Србија још нема нову владу ни после три месеца од …

2 Коментара

  1. majmun radi ono sto naj bolje zna, majmunise se, krevelji, jezik plazi, srednjakom djozluke namesta i repom priblesave novinarke zabavlja i uveseljava a rozmari beba tek ce da ima.
    video da mu to prolazi, poceo da otima, poput onih sa gibraltara, poceo da naredjuje a oruzana sila stvar ozbiljno svatila pa slusa naredjenja a gde oni i narod a i popovi ludi.
    sad majmun, ker mu majci, genocid sprovodi, a aj ti maloumnicima objasni sta je to genocid, sta su to majmuni a sta ljudi i mesto, kako je jedino moguce, stvar metkom resiti, majmun svakojako zlo cini i jos je slavljen suzama radosnicama baba krezubih, svakodnevno jeduci poparu zalivenu kasicicom zitina od majmuna dobivenim a i svi ostali su necim obdareni, sve do podmuklih akademka i popova koji bogu bafometu zahvaljuju sto nam ga dade.
    narodu treba ponajvise zabave, i dok gleda majmuna i njegove predstave za njegovim ledjima uveliko se krade, a o tom to je.
    takozvani plavi, sad crni, pali andjeli /jer nazalost ne lete/ sto seru po zemlji, nije lepo da kradu oni vole da biju i ubijaju, gaze, pendrece i suzavac bacaju a majmunu milo sto i njima zelju moze ispuniti.
    pametan se sa budalama ne druzi i od njih bezi cak do germanije, il bascicu okopava i vocke obrezuje sve dok majmuni kozojebci i to ne obrste a onda morace ko Tanasko Rajic praviti tresnjeva topa a u njega turiti kamencinu pa u satanisticku silu, /izgleda to neverovatno a to se i desilo na brdu Ljubicu/.
    ja vako mlatim sa lap-topom, na sve strane to leti i dzaba; majmun se i dalje majmunise, ostali vole svoje zabave, a nikakve promene na bolje.
    dugo mi trajalo da razumem da jedna lasta ne donosi radjanje ranog proleca vec za tako nesto treba svemirska policija sa srebrenim magnumom, srebrenim metkom, bam, bam, bam i stvar resena, ako se ne naljuti Bajaga zbog autorskih prava. mozda, ako se ne nametne onaj udbas sto nas decom naziva, voli nas i poziva na oprastanje i zaboravljanje a onda bi dosao krokodil il hijena, parazit il nedaj Boze vucicodlacic il vukodlak odrasli da nas jasi.
    pamet u glavu a praziluk iz dupeta; opet kuda to tamo ubaciti i kako praziluk ukorenjeni iscupati.
    obrni okreni, muka.

  2. srecna je zemlja servija, uvek sluskinja tudjina, pa i bosanaca sibicara, kad takva ceda ima, svi siti i zadovoljni, znanja i slobode puni, car deli, a ko mu uslugu ucini dobije i 150 eura, neki i mnogo vise a ja se drzim zakona i policjskog spisa i necu tvrditi nesto bez dokaza.
    gledo sam kad se spricala stoka; skici , rita se i kopita baca, jok ovi servijanci sve sa mirom primaju, mozda zato sto cesto u venu il guzicu se sprica, pa postalo navika.
    naso se ja ludi skriboman, od mene samo seselj ludji, pa sve mi smeta a car oce da nam zivot sacuva i produzi.
    bar da oce moderator da mi pristup mediju zabrani, da ne uznemiravam cestite gradjane i manem se mlacenja prazne slame.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *