Архива ознака:

3. Хуманизми европски, сви: од најпримитивнијег до најсуптилнијег, од фетишистичког до папистичког, заснивају се на вери у човека, човека онаквог какав је у својој психофизичкој датости и историчности. У ствари, сваком хуманизму сва је суштина: човек …

ИЗМЕЂУ два светска рата српски народ је у целој југословенској држави постао индустријско двориште велике немачке и делимично западноевропске индустрије. Економска криза од 1930. наметнула је спољну трговину на основу трампе са извозом пољопривредних производа …

(Поглавље у књизи Драган Р. Млађеновић, Тајна безакоња – увод у историју антихришћанске завере, Београд, 2010.) Идеја Југословенства и Југославије рођена је још почетком 19. века у кругу Илирског покрета, који је од 1835. до …

У петицији коју је шест професора средњих школа предвођених академиком Љубодрагом Димићем, са 1.500 потписа грађана, упутило Министарству просвете и премијерки Ани Брнабић тражи се хитно укидање реформисаних програм наставе историје у гимназијама и средњим …

Драгутин Матић је рођен 10. јануара 1888. као најмлађе чедо оца Пеше и мајке Невене. У породици је било петоро деце. Рано је остао без оца, па га је неговао и подизао најстарији брат Ђорђе …

Град Смедерево се спорадично помиње од почетка 11. века, па до 1381., кад је забележено да је кнез Лазар Хребељановић своју задужбину, манастир Раваницу, обдарио поклоном у Смедереву. Oвај град добија на значају преношењем престонице …

Најстарији назив за Београд, за који се поуздано зна, био је Сингидум. Овим просторима владали су Келти који су за своју територију осмислили име као комбинацију речи синги – са значењем круг и дун – …

Бахата новоградња по Београду највише долази до изражаја у судару са старим симболима града. На пример, Kалемегданом и вековима старим зидинама тврђаве којом се толико поносимо. Док смо гледали у Весићеву гондолу, у подножју Kалемегдана …