Божо Прелевић је у интервјуу „Радару“ рекао оно што нова већина нерадо слуша: без промене у службама нема ни стварне промене власти. Упозорава да губитници избора и даље држе новац, медије и људе у службама. Изгубили су само политички део.
Његово сведочење вреди из два разлога. Први је искуство: водио је МУП у прелазној влади после 5. октобра и гледао како реформа стаје. Други је дијагноза: према његовим речима, закон о унутрашњој и спољној контроли служби нису зауставили само стари кадрови. Против њега су биле и странке које су тада дошле на власт, и оне које су дошле после њих.
То је најважнија поука интервјуа. Проблем није био у једном режиму, него у искушењу сваке власти да наслеђену службу задржи за себе. Нова власт ће се са истим искушењем срести већ првог дана.
Са Прелевићем се слажем и у три конкретне ствари. Промена имена није реформа. Техника за надзор мора бити одвојена од оних који користе њен производ. И за сваки нови орган, па и тужилачку полицију, прво се пита ко га контролише.
Где се разилазимо
Прелевић предлаже поделу постојеће службе на обавештајну, контраобавештајну и техничку. Сматра и да на чело не треба доводити човека споља, јер се таквим лако манипулише. Истовремено упозорава на „торбаре“ у службама који компромитују свакога ко би реформу спровео.
Те две тврдње не стоје заједно. Ако су људи изнутра проблем, реформа коју воде људи изнутра нема на шта да се ослони. Ако је двадесет пет година без стварне контроле, под сваком влашћу, дало исти исход, онда узрок није у распореду управа и сектора.
Узрок је кадровска затвореност. Служба сама бира, обликује и унапређује своје људе, па мрежа лојалности преживљава сваку промену директора. Подела такве службе на три дела даје три мање службе са истом мрежом. Његова дијагноза је зато јача од његовог лека: она води ка гашењу, а не ка преуређењу.
Мој став: БИА се гаси, нова служба се гради
Заступам решење које иде корак даље: БИА треба угасити у законом одређеном року, а цивилну службу безбедности изградити испочетка. Узор су службе типа британске МИ5 или израелског Шин Бета, уз амбицију да буде боља од њих: уско задужење за унутрашњу безбедност државе, без полицијских овлашћења, под спољном контролом.
Пакет има пет делова:
- Гашење са роком. Закон одређује датум престанка рада БИА и правила преноса архиве, технике и предмета.
- Организовани криминал излази из служби. И из цивилне и из војних. Преузима га правосудна полиција са криминалистичко-обавештајним тимом по холандском моделу TCI, под надзором тужиоца и суда.
- Безбедносне провере излазе из службе. Води их независно тело изнад свих служби, које уједно штити службе од убацивања споља. У њему раде проверени професионалци из БИА, али не само они.
- Контрола без оперативних овлашћења. Једно надзорно тело покрива све службе, укључујући војне, и не води сопствене операције.
- Закон о политичкој линији. У прелазном периоду објављују се имена оних који су од 1944. до гашења БИА радили на праћењу политичких неистомишљеника. Објављује се линија рада против сопствених грађана, а не мрежа извора нити обавештајни рад према иностранству.
Шта се тиме добија:
- Прекида се самообнављање мреже. Нова служба сама прима сваког човека, по новим мерилима. Нико у њу не улази по затеченом праву.
- Терет доказивања се обрће. У реформи држава мора да докаже зашто некога уклања. У новој служби кандидат доказује зашто заслужује пријем.
- Нестаје главни извор корупције. Служба која не ради криминал нема додир са новцем криминала, а докази прикупљени за суд пролазе судску контролу.
- Провера више није оружје. Ко одлучује о безбедносном сертификату, одлучује о каријерама. Та моћ не сме да остане у служби коју проверавамо.
- Поверење се гради од нуле. Грађани и страни партнери добијају службу без наслеђених дугова.
Квалитет пре бројности
Најчешћи приговор гласи: ко ће радити у новој служби? Одговор је да ће људи доћи, и да на почетку није важно колико их је, него какви су.
Служба унутрашње безбедности не почиње са хиљадама запослених. Почиње са језгром од неколико десетина људи чија је провера била темељна и чија је стручност неспорна. То језгро поставља мерила, обучава следеће и одређује културу куће за наредне деценије. Један погрешан пријем у првој генерацији кошта више него стотину празних радних места.
Људи постоје. То су професионалци који су службе напустили или су из њих склоњени зато што нису пристајали на политичке налоге. То су млади правници, аналитичари, лингвисти и инжењери који у досадашњу службу нису хтели да уђу. То су и стручњаци из дијаспоре са искуством у безбедности, финансијским истрагама и сајбер одбрани.
Споро попуњавање је цена коју вреди платити. Естонија је 1991. своју безбедносну полицију градила испочетка, са младим кадром, и данас се често наводи као пример успешне контраобавештајне службе. Чехословачка је 1990. распустила StB и изградила нову службу уместо да стару преуређује.
Прелазни период
Гашење отвара питање ко штити државу док нова служба расте. То питање има одговор, под условом да је редослед унапред прописан.
- Контраобавештајна заштита. Током изградње нове службе ту функцију привремено преузима војна служба, са законским роком и под истим надзорним телом. Полазим од оцене да је контраобавештајни рад данас слаб и у цивилној и у војним службама, па је ово решење изнуђено, а не идеално.
- Провера пре преузимања. Независно тело за проверу почиње да ради пре гашења БИА. Прво проверава оне који ће градити нову службу и оне који привремено преузимају њене послове.
- Пренос предмета. Предмети организованог криминала прелазе у правосудну полицију, уз тужиоца који одговара суду. Прелевић с правом пита ко контролише такву полицију. Одговор мора да буде у закону пре него што она добије прве предмете.
- Управљање пре технике. Правила, надзор и одговорност доносе се пре него што нова служба добије технику за надзор. Обрнут редослед претвара сваку нову технику у ново средство контроле.
- Архива. Архива БИА се пописује и ставља под заштиту првог дана, под надзором тела које не припада ниједној служби.
Отворени мостови
Нова служба има и спољни задатак: да буде партнер коме се верује. Међународни организовани криминал, тероризам и претње стабилности државе не решавају се унутар једне границе.
Размена података међу службама почива на поверењу. Партнер дели оно што зна само са службом за коју верује да податак неће продати, злоупотребити или проследити криминалној групи. Служба оптерећена сумњом у везе са криминалом и политиком добија мало, а оно што добије стиже касно.
Зато су чиста кадровска основа и јасна подела послова услов сарадње, а не њен украс. Правосудна полиција сарађује са страним полицијама и тужилаштвима на предметима криминала. Нова служба сарађује са службама пријатељских земаља на тероризму, шпијунажи и заштити уставног поретка. Свако има свог саговорника и свако одговара за оно што размени.
Србија тиме отвара мостове према пријатељима и према свим државама са којима дели исте претње, без обзира на неслагања у другим питањима.
Приговори и одговори
- „Гашење оставља државу без заштите.“ Ризик је стваран и зато постоји прелазно решење са роком. Али данашња заштита је већ слаба. Не бранимо службу која ради, него навику да је имамо.
- „Губе се знање и искуство.“ Проверени професионалци прелазе у нову службу и у тело за проверу. Губи се само аутоматизам по коме сви остају.
- „Објављивање имена је освета и опасност.“ Пољска је 2006. распустила војну службу, а извештај објављен наредне године критикован је зато што је открио и оперативце и изворе. Зато се закон ограничава на политичку линију и искључује изворе и рад према иностранству.
- „Војска у унутрашњој безбедности је опасан преседан.“ Јесте, ако нема рока и надзора. Зато су оба у закону, а овлашћење се гаси чим нова служба преузме посао.
- „Нова власт ће нову службу направити по својој мери.“ То је најозбиљнији приговор и Прелевићево сведочење га потврђује. Одговор су тела која не зависе од владе: независна провера, надзор над свим службама и судска контрола мера.
Закључак
Прелевић је у праву када каже да без промене у службама нема ни промена. У праву је и да је после 2000. прилика пропуштена зато што је свакој власти затечена служба била корисна. Управо зато овог пута није довољно службу поделити и преименовати.
Потребна је нова служба: мала на почетку, строга на улазу и отворена према партнерима. Људи ће доћи. Задатак ове власти је да их дочека кућа у коју вреди ући.
