fbpx
Насловна / Србија / Економија / Тајкуни немају да врате милијарде

Тајкуни немају да врате милијарде

Постоји опасност да четвртина свих кредита које су у Србији банке дале привреди не буде враћена, јер дужници касне у плаћању више од три месеца.

Такозвани лоши пласмани све више оптерећују банкарски систем.

Међу њима се издвајају крупни бизнисмени, који су се задужили чак и до милијарду евра пре и за време кризе, и сад не могу да враћају кредите.

Дугују милијарде – а и даље раде. Српски бизнисмени подизали су кредите да би проширили посао, покрили минусе или плаћали плате и одлазили у минусе, али и даље раде, јер користе предности банкарског система.

Према писању Блица, предузећа у власништву Мила Ђурашковића, браће Родић, Радослава Секулића, Жељка Јововића и још двадесетак других имају и милијарду евра дугова које не могу да врате. Међу највећим блокадама, истичу се Велефарм Вфб са око 5,4 милијарди динара, Унихемком Жељка Јововића са 4,2 милијарде динара, Нибенс групу ухапшеног Мила Ђурашковића са 2,5 милијарде динара.

„Ми смо имали ситуацију да су поједине фирме које су високо задужене прелазиле код друге банке са свим постојећим обавезама додајући нове обавезе. Банка тада верује да ће са обезбеђењима која има, са некретнинама, моћи да изађе из тог проблема ако у тај проблем дође“, каже Небојша Савић, професор ФЕФА. 

Он наводи да „ако банка тако почне да функционише, онда ће запасти у проблем јер банка не зна да тргује некретнинама, банка зна да тргује новцем“. 

Стручњаци кажу да су раније банке много лакше давале новац на позајмицу, али да је сада опрез неупоредиво већи.

„Ако је у питању нека фирма која је добростојећа и имала име и тржиште, то је било довољно за кредит. И ту је настајао проблем јер су чак и највеће светске компаније испадале из колосека и неке су чак и банкротирале“, каже Душан Узелац, уредник сајта Каматица. 

Он додаје да су „сада много ригорозније процене ризика и самим тим и средства обезбеђења су много већа и најчешће су ту неке хипотеке које су много веће него та потраживања“. 

Банке о свему овоме нерадо говоре. Водеће банке нису нам пронашле саговорника за тему лоше пласираних кредита. Види се само да су у последње време драстично смањиле пласирање новца привреди, али и омогућили држави да се задужује.

 

Б92

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Задуживање државе у 2020. години 604,5 миијарди динара за финансирање буџетског дефицита

Буџетом Србије за 2020. годину предвиђено је да се за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске …

Светска привреда на најнижим гранама још од глобалне кризе

„Најспорији глобални раст још од светске финансијске кризе 2008/09 године“. Ово је опис најновије пројекције …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *