Пише Иван Нинић
Фабрика цигарета Монус д.о.о. из Земуна је у последње три године добила повољне државне кредите од 1.100.000 евра, сазнаје Пиштаљка, али документација о томе представља пословну тајну у складу са одлуком директора Агенције за осигурање и финансирање извоза Републике Србије. Уз овакво образложење, Агенција је одбила да сараднику Пиштаљке достави све податке о кредитирању фирме Предрага Ранковића Пецонија. Апликација корисника кредита, гаранције и друга документа која су била основ за разматрање и одобрење кредита крију се од јавности, док део обелодањених докумената показује да је фирма Монус кредит добила за извоз цигарета у Румунију и Грчку.
Извршни одбор Агенције за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) је 10.11.2009. године одобрио Монусу први кредит од 500.000 евра за извоз цигарета у Румунију и то у складу са уговором који је то предузеће закључило са фирмом Signus Romania Distribution. У исту сврху 13.7.2010. године одобрен је и други кредит у вредности од 500.000 евра, док је трећи кредит од 100.000 евра одобрен 4.8.2011. године и то за извоз цигарета у Грчку, а по уговору који је Монус закључио са фирмом Секап. Код сва три краткорочна кредита утврђена је каматна стопа од 5% и рок од шест месеци за отплату главнице и камате, као и плаћање провизије за обраду кредитног захтева од 0,7% од износа кредита.
Да ће кредитна средства благовремено вратити Монус је гарантовао споственим меницама, али и меницама предузећа Инвеј а.д. из Београда и Витал а.д. из Врбаса. Оба ова предузећа су део империје Предрага Раковића Пецонија, као што је то и фабрика дувана Монус која је добила кредите од АОФИ. Познато је да Ранковић својим пословима управља „из сенке“ па је тако у регистру Агенције за привредне регистре као оснивач Монуса уписана фирма Tоbacco impuls д.о.о. из Београда, чији је директор и власник Дејан Станковић.
Подсећања ради, медији су у јануару 2009. објавили да је управо Дејан Станковић у просторијама Скупштине Србије посећивао шефа посланичке групе и високог функционера СПС-а Бранка Ружића. Наводно, након тог сусрета Ружић је предложио амандман који је усвојен на Закон о изменама и допунама закона о акцизама. Тим амадманом прописане су различите акцизне стопе на дуван, односно фаворизовање домаћих произвођача цигарета у односу на стране произвођаче који послују у Србији. Након писања медија и финансијске процене да ће због усвајања амадмана, који иде на руку Монусу и Ранковићу, приходи у буџету били мањи за две милијарде динара спорна одредба је промењена.
Иако је интерес државе да повољним кредитирањем преко АОФИ подржи извозне активности домаћих фабрика, такви прослови треба да буду потпуно транспарентни. Надлежни из АОФИ су пристали да сараднику Пиштаљке доставе само уговоре који су потписани са предузећем Монус и пратеће одлуке о одобрењу кредита које је донео извршни одбор те агенције. „Што се пак тиче документације коју нам је клијент предао уз захтеве за доделу кредитних средстава, исту нисмо у могућности да вам доставимо. Наиме, та документација садржи поверљиве податке о пословању клијента (његове уговоре са страним купцима, кредитну задуженост и сл.), те стога представља пословну тајну, у складу са чланом 3. Одлуке генералног директора АОФИ о пословној тајни од 1.11.2005. године“, стоји у одговору АОФИ.
Шеф Одељења за правне послове АОФИ истиче да уговори о кредиту и одлуке о одобрењу кредита садрже опште информације о извозном послу који се кредитира (намена кредита), али да више од тога нису овлашћени да саопште или стављају на увид трећим лицима. „То би представљало грубо кршење како клијентових права, тако и пословне етике и добрих пословних обичаја“, закључује се у одговору АОФИ.
Сарадник Пиштаљке је Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности уложио жалбу због ускраћивања докумената од стране АОФИ, уз истицање да се у конкретном случају ради о кршењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Јавност има оправдани интерес да зна све о кредитирању извозних приватних предузећа од стране АОФИ, јер је у питању државна агенција.
Према подацима АПР-а власнички удео од 100% у АОФИ има Републике Србија и то са уписаних и уплаћених 5.512.400.000 динара на име оснивачког капитала. У складу са закључком Владе Србије из октобра 2010. године, држава је извршила докапитализацију АОФИ у фебруару 2012. године и то са 250.000.000 динара буџетских средстава. А у коалиционом споразуму о формирању Владе Србије, који су 10. јула 2012. године потписали СНС, СПС-ПУПС-ЈС и УРС, у оквиру тачке 14 одељка „Економска политика“, предвиђа се оснаживање АОФИ кроз одговарајућу докапитализацију.
Ако се све ово има у виду онда је јасно да пословање АОФИ и кредитирање приватних предузећа не би смело да се одвија под велом тајне, јер то повећава сумњу у коруптивно понашање оних који располажу јавним средствима.
ПРИЛОЗИ:
Одлука АОФИ о одобрењу првог кредита од 500.000 евра, 29.10.2009.
Уговор о првом кредиту бр. 711-09
Одлука АОФИ о одобрењу другог кредита од 500.000 евра, 13.7.2010.
Уговор о другом кредиту бр. 868-10
Одлука АОФИ о одобрењу трећег кредита од 100.000 евра, 4.8.2011.
Уговор о трећем кредиту бр. 1137-11
http://pistaljka.rs/home/read/254
