fbpx
Насловна / Србија / Терористи у Приштини крчме рудно богатство КиМ
Терористи у Приштини крчме рудно богатство КиМ 1

Терористи у Приштини крчме рудно богатство КиМ

Резерве угља довољне да се читав век производи струја. Понуду дале две компаније из Турске, а фирма бившег команданта НАТО Веслија Кларка затражила лиценцу за истраживање резерви

ЛЕЖИШТА лигнита и мрког угља на Косову и Метохији могу да обезбеде енергију за читав век. Зато и не чуди што је одлука Владе Косова о продаји предузећа за дистрибуцију и снабдевање струјом изазвала велико интересовање страних инвеститора. Понуду су дале две компаније из Турске, а фирма бившег команданта НАТО Веслија Кларка затражила је лиценцу за истраживање резерви како би производила синтетичку нафту из угља. Намера је да се производи до 100.000 барела нафте дневно.

У Министарству за Косово и Метохију кажу за „Новости“ да нико нема право да користи наше богатство и отима милијарде које припадају Републици Србији. Према проценама, од укупних резерви угља у Србији 76 одсто је на Косову и Метохији.

– И поред тога што ситуација у јужној српској покрајини искључује могућност директне надлежности Србије над ресурсима којима располаже, то никако не дозвољава искоришћавање богатстава којима располажемо на начин којим се то чини од доласка међународних снага на КиМ – каже за „Новости“ Горан Богдановић, министар за КиМ. – Све док се спорна питања у вези имовине Србије не регулишу на легалан и легитиман начин, нико нема право да бескрупулозно отима милијарде које припадају Србији. Ако се око тога не договоримо или не дођемо до компромиса, бићемо приморани да се обратимо међународним судским инстанцама.

Влада Србије, објашњава Богдановић, целокупан правни оквир и досадашњу праксу приватизације на Косову и Метохији сматра нелегалном, нелегитимном и несагласном са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Иако је уредбама Унмик овластио себе да може да управља друштвеном и државном имовином у име Србије, али не и да њоме располаже (распродаје, даје у закуп…), то је ипак чињено.

А ради се о правом богатству.

рудна богатства Косова и Метохије– Резерве угља на Космету су импозантне – каже проф. др Драгоман Рабреновић, са Рударско-геолошког факултета у Београду. – Наше последње студије показују да је потенцијал на КиМ довољан за две термоелектране, а то је струја за сто година. На основу тренда садашње производње у Косовском басену може се говорити о вишедеценијској експлоатацији и производњи електричне енергије, а уколико би се отпочела експлоатација у Метохијском басену, онда би се производња скоро утростручила. Србија никако не би требало да се стави по страни када је реч о овом потенцијалу.

На територији КиМ, наводи професор Рабреновић, налазе се два угљена басена – Косовски и Метохијски.

Косовски се простире дужином од преко 70 километара (од Качаника и Урошевца на југу, до Косовске Митровице на северу), захвата површину већу од 5.000 квадратних километара, од чега се продуктивни део простире од Липљана до Топал Михалића, што је око 160 квадратних километара. У његовом оквиру издвајају се лежишта: Добро Село, Белаћевац, Сибовац, Црквена Водица, Крушевац, Јужно Косово. У овом басену су процењене резерве угља на више од 6,5 милијарди тона.

Метохијски басен није у целости истражен до периода када је Србија имала ингеренцију над тим простором. Познато је да се под угљем налази више од 100 квадратних километара. У овом басену истиче се неколико угљоносних подручја-басена: Клина-Тучепо, Дреница и Мухађер-Бабуш. Процењена количина резерви слична је оној у Косовском басену.

КиМ обилује изузетним енергетским потенцијалима. Према проценама Светске банке, вредност минералних резерви је 13,5 милијарди евра. Најзначајније место у структури ових сировина заузима лигнит, чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона. Билансне резерве олова и цинка процењују се на 51 милион тона, што представља 74,1 одсто билансних резерви Републике Србије. Резерве никла и кобалта процењене су на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона.

 ПРОДАЈА У БЕСЦЕЊЕ

До данас је на КиМ обављено 55 кругова приватизације. Приватизовано је више од 700 предузећа. Сва су махом купили Албанци са подручја КиМ и Албаније, па се може закључити да се тамо спроводи моноетничка приватизација.

Од приватизације друштвених предузећа у приштинском Приватизационом фонду прикупљено је свега 540 милиона евра, јер су предузећа продавана и по десетоструко нижој цени од реалне, а нека и у бесцење.

Типичан пример је приватизација „Пећке пиваре“, продате за десет милиона евра, а која, према проценама стручњака из ове области, вреди више од сто милиона евра. А „Фероникл“ из Глоговца је продат за 37 милиона евра иако вреди неупоредиво више.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

84 одсто грађана Србије не зна ништа о локалном буџету 11

84 одсто грађана Србије не зна ништа о локалном буџету

Чак 84 одсто анкетираних грађана Србије, ван Kосова, не зна ништа о томе каква је …

Александар Обрадовић: Не могу да демантују моје доказе да је рађено на штету Kрушика 12

Александар Обрадовић: Не могу да демантују моје доказе да је рађено на штету Kрушика

Радник Kрушика Александар Обрадовић, који је медијима доставио информације о тој фирми, изјавио је да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *