Тигар од папира: Ево ко све диктатора Вучића држи на конопцу

Тигар од папира: Ево ко све диктатора Вучића држи на конопцу

Александар Вучић је много јак, опасан и неумољив. Такав је на Пинку. Пред камерама вређа политичке противнике и кињи своје сараднике, а прети свима. Кад се заврше представе, којима покушава да фасцинира гледаоце, Вучићева моћ се сведе на реалну меру. На нулу. Свемоћни диктатор није могао да смени и из власти најури Златибора Лончара, Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић, Славишу Кокезу и друге сараднике, који су му сметали, закључно с Милорадом Грчићем. Против њих је водио медијске кампање и тражио њихове оставке, да би на крају подвио реп.

У врху државне власти улоге су јасно подељене. Александар Вучић се представља као неприкосновени господар живота и смрти у Србији. Деценијама стваран комплекс ниже вредности тера га да ствара утисак да је најјачи, најмоћнији и да сви и све зависе од њега. Тај имиџ гради понижавањем сарадника на које, у директним телевизијским преносима, урла и сикће, прети им и руга им се. Против неких од њих је водио бруталне полицијске, правосудне и медијске кампање, увек неуспешне.

Пише: Мерсиха Хаџић

– Где је Грчић? Ту си, Грчићу? За овај колапс мора да се преузме одговорност. Да ли си ме разумео, Грчићу? Да ли си ме разумео? – оптуживао је Вучић в.д. директора Електропривреде Србије јавно, на проширеној седници Владе Србије, коју су преносиле све телевизије с националном покривеношћу.

На пето Вучићево питање да ли га је разумео, Грчић је мирно рекао да све разуме, зато предлаже да Србија изгради „мини нуклеарне електране четврте генерације, које уопште не праве штетни отпад“.

Вучић је тражио Грчићеву главу, оставку и одговорност за хаос у енергетском систему. Добио је идеју о малим нуклеаркама. Сутрадан је Грчић показао како је разумео Вучића. Сменио је четворицу директора сектора у ЕПС-у.

Под притиском јавности, која је увидела његову немоћ, Вучић је завапио: „Рачунајте да Грчић више није директор ЕПС-а…“ Милорад Грчић ће, вероватно, пристати да напусти функцију, коју супротно закону, обавља већ пет година, али тек кад се нагоди за отпремнину.

Нерадом, криминалом и корупцијом Грчић је нанео несагледиву штету енергетском систему Србије, али није само он одговоран. У последње две године прикупио је доказе о томе како су чланови породице Вучић, пре свих Анђелко Вучић, вршили притисак да се спроведу спорне активности, које су довеле ЕПС у стање у коме се тренутно налази. Захваљујући доказима, којима уцењује владара, Грчић неће одговарати за штету од 1,2 милијарде евра и колапс система.

Грчић је само последњи у низу сарадника који уцењују свемоћног диктатора. Вучић је с много озбиљнијим оптужбама покушао да се реши Небојше Стефановића, па није успео. Стефановић је годину дана био изложен политичкој и медијској кампањи у којој је оптуживан за прислушкивање и праћење Александра Вучића и чланова његове породице, као и за и припрему државног удара. Режимски медији су објављивали исказе политичара и полицајаца, који су потврђивали да је Стефановић припремао ликвидацију Вучића.

Између осталог, осумњичен је и за сарадњу с кланом Вељка Беливука. Горан Папић је оптужио Стефановића да је незаконито наредио да се блиндирани ауто врати Марку Миљковићу, месару из кланице у Ритопеку. Општински одбори Српске напредне странке организовали су седнице на којима су, због тих оптужби, захтевали смену и хапшење Стефановића.

На крају, Стефановић је заиста смењен са места председника београдског одбора СНС-а, али остао је на функцији министра одбране. Иако је јавно оптуживан за заверу против председника и државе, Стефановић је и даље шеф Бироа за координацију служби безбедности. На тој позицији, он добија извештаје БИА и ВОА пре него Вучић. Медији су били пуни изјава Вучићевих сарадника, међу којима је предњачио Војислав Шешељ, о томе да је Стефановић наредио убиство адвоката Драгослава Мише Огњановића, али засад ни то није процесуирано.

Пре три године, кад је дошло до разлаза између њих, Вучић није схватио да Стефановић више није његов потрчко, кога је обележио надимком Слина. По навици, Вучић је наставио да пред сарадницима, тада често и на седницама Владе, вређа Стефановића. Уместо да се, као некад, уплакан и уплашен повуче, Стефановић му се смејао у лице. Последњи такав инцидент догодио се у децембру 2019. године, у земунском ресторану „Река“, кад је Вучић истресао бес на Стефановића. Кад је „шеф“ завршио с урлањем, Стефановић му је тихим, сажаљивим гласом рекао: „Смрдиш, промени пелене“. Вучић је скочио и залетео се на Стефановића. До туче није дошло захваљујући реакцији присутних сарадника, који су задржали Вучића. Стефановић је напустио ресторан и од тада није позиван на приватне састанке.

– Нема сукоба између мене и Александра Вучића. Ми смо дугогодишњи пријатељи, он ми је крстио дете. Довољно је да затражи моју оставку, одмах ћу напустити све политичке функције, нисам се родио с фотељом – рекао је Стефановић, знајући да Вучић не сме да затражи оставку, јер би с њом добио и одговор који му се не би свидео.

До коначног обрачуна још није дошло, али није искључено да Вучић, у самоодбрани, ипак не скупи довољно храбрости да ускоро примени исте мере какве је предузео против Дијане Хркаловић. После вишемесечне медијске сатанизације, Хркаловићка је ухапшена и притворена. Осумњичена је за трговину утицајем, односно за прикривање и фалсификовање доказа у случају убиства Властимира Милошевића у јануару 2017. године. Наводно, тада је помогла Вељку Беливуку и Марку Миљковићу да се некажњено извуку од одговорности за то убиство.

Дијана Хркаловић је била верни сарадник Александара Вучића. По његовом налогу обезбеђивала је политичку логистику клану Веље Невоље. Оптужени Беливук и Миљковић већ су, током истраге Тужилаштва за организовани криминал, говорили о својим везама, сусретима и договорима с Вучићем у стану Катарине Шишмановић на Звездари. Доказе тих сусрета, као и многе друге, поседује и Хркаловићка. У страху од објављивања истине, Вучић неће дозволити да суђење Беливуковој криминалној групи почне пре избора. А, до тада ко жив, ко мртав. Неподобни сведоци, какав је био Владимир Цвијан, могу да створе велике проблеме владару. Беливук, Миљковић и Хркаловићка не могу да скоче у Дунав, али не би били први који би се обесили, овердозирали или умрли од короне у притвору, у присуству власти. Тај начин решења проблема већ би, вероватно, био примењен, кад се Вучић не би плашио доказа, који би тек тада испливали у јавност.

Осим мистериозних доказа, за које се не зна на шта се све односе, Вучић се плаши и много конкретнијих ствари и људи. Као у случају Небојше Стефановића, у почетку сарадње преварио се и у процени Звонка Веселиновића. Како стоје ствари схватио је на тежи начин. У јесен 2016. године, Андреј Вучић је високо узлетео, па је Веселиновић морао да га брутално спусти на земљу. Кад му је млађи Вучић отворено запретио казном због задирања у територију око пољопривредног имања Гаково, Веселиновић је извукао пиштољ и натерао га да клекне. После неколико увреда, најурио га је из свог ресторана „Плеј“ у Новом Саду. Зараћене стране су дискретно прешле преко инцидента, али нису га заборавиле.

Однос, који је тада успостављен уз помоћ дуге деветке, остао је до данас. Веселиновић је средином децембра стављен на америчку црну листу. Одмах га је и Вучић ставио на своју црну листу. Дистанцирао се, није прихватао телефонске позиве, на поруке није одговарао. Ипак, није могуће тек тако прекинути сарадњу с пословним партнером попут вође косовског клана. Једна порука, коју је Веселиновић упутио Андреју Вучићу, била је довољна да се сарадња настави.

Град Београд је, на Вучићев предлог, донирао два милиона евра општини Никшић.

– Председник Србије Александар Вучић и челник Београда Зоран Радојичић испунили су обећање дато Андрији Мандићу, једном од лидера Демократског фронта, и мени, на рачун општине Никшић већ је уплаћена донација од два милиона евра. Тим новцем ће бити финансирано више пројеката, реконструисаће се неколико улица и реновирати фискултурна сала у основној школи у Жупи – рекао је Марко Ковачевић, председник општине Никшић.

Послове ће извршити Веселиновићево грађевинског предузеће „Инкоп“, које се такође налази под америчким санкцијама. У томе ће учествовати и фирма Владимира Мандића, бившег рукометног репрезентативца, сина Момчила Мандића, кога је Вучић некада називао босанским ратним и послератним профитером.

Вучић је новац Београђана поклонио Никшићанима, али тако да заврше у каси Веселиновића и Мандића. Као и Андреј пре пет и по година, тако је и Александар сада клекнуо пред Веселиновићем.

Он клечи и пред Златибором Лончаром. Још 2014. године, кад је добио први премијерски мандат, Вучић је тврдио да Лончар неће бити министар здравља. То је поновио и после избора 2016, а и прошле године. На сваку прозивку Лончар је одговарао у стилу Небојше Стефановића: „Ако Вучић не жели да сарађујемо, нека то каже, ја ћу се повући“. Вучић није прихватио изазов, Лончар је и данас министар.

Много чешћим и жешћим медијским кампањама изложена је Зорана Михајловић. Иако је нападана у режимским медијима, па и у врху Српске напредне странке, Михајловић скоро десет година има функцију потпредседнице Владе, а мења само министарске ресоре. За то време, по Вучићевом налогу, из Михајловићкиног кабинета је најурено 54 њених сарадника, а 18 је хапшено под сумњом за криминал и корупцију. Вучић на њу лично не сме да удари. Не сме, јер би она ударила на њега, а има с чим.

Зорана Михајловић је потписала све штетне уговоре у капиталним пројектима и у енергетском сектору. Ипак, добро се обезбедила доказима о учешћу Вучића у тим криминалним пословима. Кад почну да тону, потонуће заједно. До тада могу само да се надгорњавају у медијима.

Вучић је својевремено најављивао и смену Синише Малог с места градоначелника Београда, кога је оптужио да је, као „комплетни идиот“ организовао ноћно рушење Херцеговачке улице у Савамали. Мали се јавно ругао тој претњи. Остао је до краја мандата, да би онда добио министарско место.

Под оптужбом да је припремао убиство Александра Вучића, полиција је привела Славишу Кокезу. После трочасовног саслушања пуштен је на слободу. Вучић се чудио што је Кокеза одбио да иде на полиграф, па да одговори само на једно питање – да ли је планирао да изврши атентат на њега. „Нисам му на сенку стао“, жалио се Вучић на телевизији. Тачно је да Кокези није ни на сенку стао. Није смео. Кокеза је смењен с места председника Фудбалског савеза Србије, али наставио је да се нормално и некажњено бави бизнисом.

– Никога се не бојим, од свих сам интелектуално, па ако хоћете, и физички јачи – каже Вучић, док дрхти од страха пред кумовима и најближим сарадницима.

Вучић се уживео у улогу змаја. Само, реалност показује да је он змај од папира. Такви змајеви лако падну на земљу. Обарају их они који их држе на конопцу.

magazin-tabloid.com

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Зашто ниједан тзв. опозициони медиј не извештава о масовној крађи рефрендума?

Зашто ниједан тзв. опозициони медиј не извештава о масовној крађи рефрендума?

Која то и чија невидљива рука повлачи конце у медијима какао режимским тако и оним …

Заветници позивају на протест испред РИК-а јер је Вучић БРУТАЛНО ПОКРАО референдум!

Заветници позивају на протест испред РИК-а јер је Вучић БРУТАЛНО ПОКРАО референдум!

Позивамо вас на протест испред РИК-а сутра у 18.00 часова (улица Краља Милана 14). Одбрана …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *