Толика беда влада да штедимо и на сопственом здрављу

КАДА се пресаберу колико им је новца потребно за лекове, многи одлуче да – штеде на свом здрављу. То потврђују и лекари, и апотекари: у ординацијама пацијенти, због беспарице, све чешће одбијају терапију за коју се плаћа процентуално учешће од 10 до 90 одсто, а у апотекама медикаменте траже на „таблу“, пола или чак четвртину паковања!

Зато је за њих вест да ће лекови од следеће године појефтинити за 30 до 50 одсто – добра вест. А, да су многи пацијенти у ситуацији да пазе на сваки динар, сликовито потврђују редови пред појединим апотекама које дају попуст до 15 одсто.

– Рачуница је једноставна: пацијент после инфаркта миокарда месечно за лекове мора да доплати од 3.000 до 4.000 динара – каже др Невенка Димитријевић, изабрани лекар у Дому здравља „Вождовац“ и председница Синдиката лекара и фармацеута Србије.

За појединце који болују од хроничних болести и стално су под терапијом, партиципација за лекове је велики трошак, јер се за поједине медикаменте доплаћује и по 1.500 динара по кутији! За здравство је то, међутим, значајан прилив новца, којег сиромашан систем какав је наш, није у прилици да се одрекне. Фиксна партиципација је 50 динара по кутији лека, исто толико по прегледу, болничком дану или упуту за лабораторијске анализе, 300 динара за преглед скенером, 600 за магнетну резонанцу. Процентуално учешће је већи атак на новчаник пацијента. Тако рецимо за најскупље имплантате у кардиологији, кардиохирургији и ортопедији оно износи пет одсто, односно максимално 30.000 динара.

Кад сви плате колико је „разрезано“, у заједничку касу здравственог осигурања слију се милијарде – за годину дана, према последњим подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, тачно 6.149.314.000 динара! То је довољно за годину дана рада три института какав је, рецимо, „Дедиње“!

Највећи део тог новца наплаћен је од пацијената у апотекама – 5,2 милијарде динара, и домовима здравља – 583 милиона динара.

– Чини се да су највећи проблем антибиотици, кад пацијент оде у апотеку и схвати да мора да доплати 1.000 динара за кутију, врати се да му променим лек – прича за „Новости“ др Димитријевић. – То јако ремети терапију, јер ово мало антибиотика што је остало на позитивној листи, за које се не плаћа процентуално учешће, него само 50 динара по кутији, нема тај ефекат. Онда прописујемо те јефтиније лекове, трошимо здравствени новац, а не знам да ли ће они уопште деловати. Мислим да нема разлога да већина антибиотика буде на тзв. А1 листи, уз процентуалну доплату, и да се та терапија ограничава само на децу до 18 година, јер има много нових инфекција за које не знамо које бактерије их изазивају, а антибиотици широког спектра за које се обично не партиципира на њих не делују.

Др Димитријевић каже да не оспорава цену антибиотика, али указује да је ситуација кад пацијент нема новца да доплати прописану терапију и тражи јефтинију, основ за ширење инфекције, а све даље је онда и компликованије, и скупље.

Са А1 листе за процентуалним учешћем пацијента у трошковима лека, изабрани лекари најчешће прописују лекове за коагулацију крви и снижавање масноћа у крви. А, та два поремећаја су у нашој популацији доста присутна.

– Антиреуматици, рецимо, осим за неколико индикација, готово уопште се не издају о трошку осигурања, а проблем није само што су то скупи лекови, него и што имају пуно нежељених реакција – упозорава др Димитријевић. – Пацијент под тим лековима мора да се прати, а нама лекарима, што због режима издавања лекова, што због чињенице да смо сви у просеку сиромашни, полако измиче контрола и не можемо да испратимо које све лекове пацијент узима.

НА КЛИНИКЕ БЕЗ НОВЧАНИКА

ПАЦИЈЕНТИ се, према извештају РФЗО о наплаћеној партиципацији, за новчаник најређе хватају у институтима и заводима за трансфузију, где је од партиципације наплаћено за годину дана тек 995.000 динара. Ни клинике не могу да се похвале приходом по овом основу – укупно 1,9 милиона динара, док је у здравственим центрима наплаћена партиципација у износу од 124,3, а у општим и специјализованим болницама 123,7 милиона динара. Новац који наплате од партиципације, по правилима РФЗО, не припада здравственим установама, јер се приликом уговарања посла за текућу годину у оно што здравственој установи припада из касе РФЗО већ урачунава и очекивани приход од партиципације.

 

Новости