Посебан закон који се доноси ради изградње „Моравског коридора“ задаће још један ударац јединству правног поретка, а нарочито систему јавних набавки у Републици Србији, указује Транспарентност – Србија (чланица Транспаренцy Интернатионал). Предлог овог закона о којем данас почиње скупштинска расправа, уређује питања која су већ регулисана законима Републике Србије о експропријацији, јавним набавкама, јавно – приватном партнерству, пројектовању, порезима и царинама. Тиме се наставља опасан тренд доношења посебних правила која важе само за један пројекат, као у случају „Јужног тока“ и „Београда на води“. Уколико Влада сматра да закони нису добри (нпр. у вези са брзином експропријације) онда треба да предложи њихове измене и допуне, а не да ствара посебна правила која ће важити само за један случај.
Изван сваке сумње је аргумент Владе Србије да је изградња аутопута који ће повезати Крушевац и Чачак преко потребна. Међутим, Србија већ има прописе о експропријацији, грађевинске стандарде, као и законе који уређују одабир извођача радова или избор фирме са којом би био закључен уговор о неком виду јавно-приватног партнерства, као што ће овде бити случај. С друге стране, предлог посебног закона предвиђа да се на избор „стратешког партнера и закључења уговора о пројектовању и изградњи, као и приликом избора стручног надзора над извођењем радова, не примењују прописи којима се уређује поступак јавних набавки.“ Критеријуми и начин избора би били уређени искључиво подзаконским актом који ће Влада донети за 30 дана.
У вези са тим, необично је да се у образложењу предлога закона наводи да се одабир Стратешког партнера „врши на начин који гарантује правну сигурност“, кроз метод „који је правно ефикасан, у потпуности транспарентан“, „поштујући Устав и процедуре“, и да би то „требало да има позитиван утицај на разне међународне индексе демократичности и транспарентности“. Нејасно је на чему се темељи овај оптимизам, када се има у виду да ће поступак избора стратешког партнера бити уређен подзаконским актом Владе, чији је садржај још непознат, а да је примена постојећег Закона о јавним набавкама, који би иначе обезбедио транспарентност, недискриминацију и правну заштиту изричито искључена.
Једино што се овом посебном закону може навести у прилог јесте то да је нарушавање правног система нешто мање него код закључивања директних међудржавних споразума о кредиту код којим се истовремено уговара и извођач радова. Подсећамо, на тај начин су пре месец дана, одобрени зајмови за градњу пруге Нови Сад – Келебија и аутопут Прељина – Пожега, а ти послови, вредни 1.686.000.000 долара, истовремено су додељени именованим фирмама из НР Кине. Када је реч о „Моравском коридору“, чија је вредност процењена на 800 милиона евра, Влада је већ закључила „Меморандум о сарадњи на пројекту изградње“ са фирмама „Бехтел“ и „Енка“ из САД, односно Турске, који још увек не представља правну обавезу да се посао додели овим фирмама.
Са становишта међународних обавеза Србије у области јавних набавки и јавно-приватних партнерстава, а нарочито Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, могле би бити спорне и одредбе члана два посебног закона, према којима ће приликом изградње бити „коришћени домаћи материјали и опрема и ангажовани домаћи извођачи у односу који ће бити одређен уговором о пројектовању и извођењу радова.“ Наиме, на основу тог споразума, преференцијали за домаће понуђаче су укинути још у новембру 2018.
НСПМ
