У сремским општинама многи су у недостатку перспективе одлучили да срећу окушају бар привремено у некој од земаља Европске уније. Најкритичнија ситуација је у општини Шид, где је долазак инвеститора и отварање нових радних места и даље у сфери прижељкивања и обећања надлежних, а многи су у недостатку перспективе одлучили да срећу окушају бар привремено у некој од земаља ЕУ. Нешто је боље како се од границе са Хрватком иде ка Београду, тако да у Срему постоје и општине у којима не ради само онај ко неће. Или онај ко планира да оде преко границе.
Међу њима је и мноштво оних који су отишли у Словачку, где раде у фабрикама телевизора и аутомобилских делова. Kако наводе они који су отишли, иако су у почетку, преко разних агенција, радили три месеца, да би се после вратили на три месеца, па опет наново, сада постоји и могућност да се, са послодавцем, потпише и уговор на две године рада.
Славица Пављук, до јуче незапослена Митровчанка, каже:
–Овде сам конкурисала у неколико румских фабрика, али ме ни у једну нису примили. Kажу, због година. Ипак, изгледа да моје године не сметају Словацима. Радим у фабрици која склапа делове за телевизор и имам плату од скоро 900 евра. Потписала сам и уговор на две године.
Ни Дарко Гаврановић из Шида није се много двоумио када је реч о одласку у иностранство. Његови родитељи, отац Горан и мајка Слађана, кажу да су подржали сина у овој одлуци.
– После завршетка трогодишње средње школе, није нашао посао у струци. Радио је у ауто-перионици, био конобар, плата мала, или је није добио, а није био ни пријављен. Зато, када је решио да покуша у иностранству, ми смо га подржали – наводе његови родитељи.
Да Вас подсетимо: Вучић ломи кичму Српској Православној Цркви
Kазују да је њихов син отишао преко једне агенције на три месеца, те да је уз пасош било потребно само лекарско уверење. У фабрици аутомобилских делова су имали неколико дана обуке и почели да раде. Према причи родитеља, ни тамо није лако јер се ради дневно и по 10-11 сати, а плаћа се 2,2 евра по сату. Смештај и превоз до посла је обезбеђен, а само једна недеља је слободна. Kо се истакне у раду, кажу, може да заради и више. Они додају да ће се Никола вратити кући након три месеца, а после тога планира поново да оде, а ако буде задовољио послодавца, постоји могућност и потписивања уговора на годину дана.
– И ја сам првобитно планирао да кренем са сином у потрази за послом, али сам онда нашао посао код једног приватника. Радио сам, међутим, ту само месец дана и опет сам без посла. Размишљам да када син дође, после одемо заједно – наводи Горан, некадашњи радник пропале индустрије меса “Срем” и додаје да је у кући тренутно запослена само супруга.
Пут Словачке одлази много младих, међу њима и две девојке и један младић из оближњег Бикић Дола. Незванично се може чути да се у овом фрушкогорском селу више од 20 младих особа спрема да потражи посао у Словачкој.
У филијали Националне службе запошљавања наводе да су чули да има одлазака на привремени рад у земље ЕУ. Међутим, они немају евиденцију колико је особа досад на овај начин нашло посао.
Милан Миливојевић
Извор: митровица.инфо
