У 2020. години у просвети без посла остало 2.700 наставника

У 2020. години у просвети без посла остало 2.700 наставника

Упркос ванредној ситуацији изазваној коронавирусом, подаци Уније синдиката просветних радника показују да је само током прошле године без посла остало 2.700 просветних радница и радника.

Kако Вечерње новости пишу, у основним и средњим школама широм земље одређени су прекобројни просветни радници и раднице. Њих 148 са пуном радном нормом проглашено је технолошким вишком, међу којима је највише учитељица, укупно 19, а без посла је остало и 11 наставника практичне наставе.

За „вишкове“ су одређени и поједини наставници из средњих стручних школа, попут кожарске, дизајнерске, графичке, грађевинске.

Већина просветара који су остали без посла запошљава се у другим школама у којима има упражњених радних места, за Вечерње новости изјавио је Добривоје Марјановић, председник Градског одбора Уније синдиката просветних радника Србије. Наставници који су технолошки вишак у својој школи конкуришу за посао у другој образовној установи у којој је упражњено „њихово“ место. Они имају предност у односу на колеге које ту већ предају, али су запослени на одређено време. Наставници који су технолошки вишак, такође могу бити распоређени на рад у бибилотеку, или неко друго место у својој школи.

Kако се даље објашњава, просветни радници који не нађу нови посао у наредних годину дана примаће 65 одсто од плате, само уколико су пре губитка посла имали пуну норму. А уколико се не запосли поново, те дефинитивно остане технолошки вишак, добиће отпремнину.

Подаци Уније синдиката просветних радника показују Од 2015. године распоређено је око 25.000 наставника, а прошле школске године преузето је 2.115 просветара, док је од 2015. до 2020. годишње преузимано око 2.500 њих. Подаци показују и да је око 11.000 наставника који су радили на одређено добило сталан посао, с тим да је њихово запошљавање ишло по фазама, па је тако сада на реду пета фаза, односно наставници који су почели да раде 2018. године на одређено време чекају да добију стално запослење.

Kако су и пред крај претходне школске године из синдиката апеловали, решење за овакво стање јесте смањење броја ученика по одељењу, са више од 30 колико их сада има, на оптималних 24, што би отворило потребу за ангажовањем наставника који остају без посла.

Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије за Нова.рс је током прошле недеље изјавила, да је државно издвајање за образовање у Републици Србији скоро најмање у Европи, на претпоследњем је месту. Почетна плата просветног радника који има високу стручну спрему у Србији износи 59 и по хиљада динара, док, рецимо, наставицима са око 15 година радног стажа и разредним стерешинством она износи око 70 хиљада динара. Наставник или наставница пред пензијом би имали око 75 хиљада динара, објаснила је Јасна Јанковић. Око 75 посто запослених просветних радница и радника у основном и средњошколском образовању има високу стручну спрему.

В.K.

Машина.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Београд: Почео протест просветара испред Скупштине Србије

Београд: Почео протест просветара испред Скупштине Србије

На Платоу испред Дома Народне скупштине у Београду почео је протест просветних радника под слоганом …

Професори траже укидање реформисаног програма наставе историје

Професори траже укидање реформисаног програма наставе историје

У петицији коју је шест професора средњих школа предвођених академиком Љубодрагом Димићем, са 1.500 потписа …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *