У Ердогановој политици назире се британски траг

У Ердогановој политици назире се британски траг

  • Конвенција Монтре о мореузима, споразум је који штити интересе не само Турске. Највећи њен део обезбеђује заштиту права Русије у Црном мору
  • Једнострано укидање Конвенције од стране Анкаре могло би да има непредвидиве последице, јер би штетило руским интересима
  • Добивши дуго очекивано одобрење Запада, Зеленски је 26. марта потписао стратегију војне безбедности усмерену на „деокупацију“ Крима и Донбаса
  • Упадљиво је да се подршка (Турске) не пружа руском или „независном Криму“, већ Криму у оквиру Украјине. Другим речима, Ердоган делује у складу са НАТО концепцијом

У Ердогановој политици назире се британски траг

АУТОР: Ариф Асалиоглу

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган се налази у веома тешкој ситуацији због проблема како у унутрашњој, тако и у спољној политици. Из тог разлога је дошао до тачке када је могао да каже новом америчком председнику Џоу Бајдену: „Урадићу шта год пожелите“. Међутим, сада се Ердоган почео обраћати Лондону са молбом да му помогне, као и увек када би се појавиле потешкоће.

Британски премијер Борис Џонсон представио је 16. марта у Доњем дому стратешки документ – „Глобална Велика Британија у доба конкуренције“. Иако претпоставља фокусирање првенствено на азијско-пацифички регион, у исто време, текст Русију квалификује као опасност. Украјина поново постаје одскочна даска за утицај Лондона на црноморски регион и подривање руске моћи. Ердоган је, слушајући Лондон о Сирији, Либији и многим другим питањима, почео активно да учествује у овом правцу. Турска владајућа Партија правде и развоја (ППР) спремна је да буде део кризе у Украјини ради поправљања односа са Великом Британијом и САД.

Турска подржава Украјину да «ослободи» Крим и Донбас

Кијев, који је раније давао разне изјаве по навођењу из Лондона и Вашингтона, недавно је појачао своју антируску реторику. Према речима украјинског председника Владимира Зеленског, његов циљ је да реши кризу у Донбасу и врати Крим. Москва показује да то не може и распоређује своје оружане снаге на границе Украјине. Стратегија се формира на брзину, у складу са Бајденовом тврдњом да се „Америка вратила“. Подсећања ради, током свог мандата потпредседника посетио је Украјину шест пута и уложио напоре да прошири антируску агенду. НАТО је успоставио Снаге за брзо реаговање (VJTF) као средство одвраћања од Русије. Од 1. јануара њима командује Турска, што се поклопило са украјинском кризом. Турске оружане снаге учествују у овим војним формацијама са јединицом названом „копље Алијансе“, која броји 4.200 војника, док су сви остали дали 2.200 војника, тј. брзе снаге имају укупно 6.400 припадника.

У међувремену, НАТО се припрема за вежбе Defender Europe 2021. у балтичким земљама и на Црном мору. У овим вежбама ће учествовати и Украјина. Добивши дуго очекивано одобрење Запада, Зеленски је 26. марта потписао стратегију војне безбедности усмерену на „деокупацију“ Крима и Донбаса. Документ предвиђа „ослобађање“ земаља, интеграцију Украјине у трансатлантски регион, учешће у међународним војним операцијама. У овој напетој ситуацији, Бајден је позвао Зеленског, показујући тиме његову подршку – „ми смо иза вас“. Амерички државни секретар и амерички министар одбране одржали су 1. априла (2021) разговор са украјинским колегама, а 2. априла – разговор британског министра спољних послова и министра одбране са украјинским колегама.

Турска влада подржава Кијев по питању „припајања“ Крима Украјини. Већ дуго је осетљива тачка Анкаре тема кримских Татара. Међутим, упадљиво је да се подршка не пружа руском или „независном Криму“, већ Криму у оквиру УкрајинеДругим речима, Ердоган делује у складу са НАТО концепцијом. Након припајања полуострва Русији, а на основу референдума, турско-украјински односи започели су сарадњу на основу милитаризације. Године 2016. и 2018. потписана су два војна споразума између Анкаре и Кијева. Зеленски је постао чест гост у Турској. Прошле године, тачније 3. фебруара (2020. године) потписан је споразум о војно-финансијској сарадњи. Затим, 16. октобра 2020. – војни оквирни споразум. Када су ови документи потписани, разговарано је и о циљевима „ослобађања“ Доњецка, Луганска и Крима.

Турска је 2019. продала Украјини шест беспилотних летелица Бајрактар (Bayraktar) ​​ТБ2. Још пет планирано је да се прода 2021. године. Украјинско предузеће „Укрспецекспорт“ планира да започне заједничку производњу са Бајрактаром. Тако је планирано да се монтира 48 беспилотних летелица СИХА. Командант турског ваздухопловства генерал Хасан Кучукакијуз посетио је бригаду тактичке авијације у Кијеву. 4. новембра 2020. године. Две недеље након његове посете, дронови ТБ2 тестирани су у ваздухопловној бази у Краматорску. После тога 23. новембра (2020) извршили су извиђачки лет у близини кримских граница. Затим су 27. новембра (2020), примећени су на полигону Широки Лан, у близини Азовског мора. После тога су 28. марта 2021. летели дуж обале Црног мора. Министарство одбране Украјине најавило је тестирање беспилотних летелица СИХА на Црном мору. Украјина може да користи уређаје набављене од Турске током сукоба у Донбасу, баш као што их је Азербејџан користио у рату у Нагорно-Карабаху.

Примећује се да украјинска војска нема довољно искуства у управљању СИХА-ма и да ће, највероватније, беспилотним летелицама из оперативног центра управљати турски војни стручњаци, наравно послати у ову сврху. Било је коментара да би у случају могућег напада из Русије могли да буду погођени оперативни центри, што представља претњу за живот турских официра, и, сходно томе, ово угрожава руско-турске односе.

Важност конвенције из Монтреа

Поред тога, вредне су пажње изјаве председника Велике националне скупштине Турске (ВНСТ) поводом истанбулског канала, конвенције из Монтреа и Ердоганове речи о промени „статуса мореуза“. Разговара се о могућности отказивања од конвенције, захваљујући којој је било могуће успоставити мир на Црном мору између две силе које су историјски конкуренти у региону. Овај потез, вероватно, може се приписати само служењу америчко-британским интересима. Са ове тачке гледишта, пројекат истанбулског канала изгледа као слабљење утицаја конвенције из Монтреа, што ће погоршати безбедност Турске и, штавише, имати негативан утицај на ионако тешке односе са Русијом.

Москва већ шаље упозорења о непоштовању конвенције, што је повезано са честим посетама Црном мору америчких ратних бродова. У својим упозорењима истиче неприхватљивост кршења конвенције из Монтреа у смислу жеље НАТО-а да повећа трајање присуства у Црном мору ратних бродова који не припадају земљама региона. Најважнији део конвенције из Монтреа, са становишта Русије, је ограничење страних ратних бродова који припадају земљама које немају обалну границу са Црним морем, пре свега Сједињеним Државама. Конвенција о мореузу из Монтреа споразум је који штити интересе не само Турске. Највећи део обезбеђује заштиту права Русије у Црном мору. Једнострани прекид конвенције Анкаре могао би имати непредвидиве последице, јер би наштетио руским интересима.

Друго важно питање је руска морнаричка база у медитеранском лучком граду Тартусу, коју је стекла због сарадње са владом сиријског председника Башара ал Асада и промена у токâ рата, као и морнаричке базе коју је задобијена у Сомалији, што захтева активнију употребу мореуза. Русија редовно пребацује снаге из својих поморских база на Црном мору и у сиријски Тартус и мобилише ратне бродове користећи мореуз. Према неким стручњацима, користећи добре односе са Турском, Москва с времена на време користи ограничења која се тичу подморница, а према конвенцији, по свом нахођењу. Интервенција ППР и Ердогана у сливу Црног мора и коридору Јужног Кавказа није случајна. Сад се отварају странице новог и опаснијег сценарија.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/3237454.html

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Руска морнарица ватром упозорила британски разарач да напусти територијалне воде Русије (видео)

Руска морнарица ватром упозорила британски разарач да напусти територијалне воде Русије (видео)

ЦРНОМОРСKА флота Русије је заједно са Пограничном службом ФСБ испалила хитац упозорења како би спречила …

Монтенегрински шиптар прогласио Србе за геноцидан народ па отворено прети Србији и Србима

Монтенегрински шиптар прогласио Србе за геноцидан народ па отворено прети Србији и Србима

Свима треба да буде јасно, нарочито званичнима из Београда који се поприлично баве Црном Гором …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *