Европа

У ЕУ расте забринутост због потенцијалног колапса немачке привреде

„Ако се Немачка нађе у проблемима, онда ће то имати огромне последице на све друге европске земље, па и на нашу земљу”, рекао је пред новинарима белгијски премијер Александер Де Кро

Након што се позабавили статусом западног Балкана, Украјине и Молдавије, челници 27 земаља ЕУ у петак (24.6.) су у Бриселу тражили решење за енергетску кризу.

Ризик од несташице гаса и пораст цене енергената који се одражава и на пораст стопе инфлације представља опасност за ЕУ, а излаз може бити у заједничкој акцији, поручила је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

ЕУ је још увек нејединствена око тога како би требало одговорити на кризу. Неке земље су увеле горњу границу за цене гаса. Лидери ЕУ су крајем маја од Комисије затражила да испита опције за обуздавање цена енергије.

У закључном документу самита стоји да Путин гас користи као „оружје“.

Забринутост због Немачке

Заоштравање кризе и могућа несташица енергената појачавају нервозу унутар ЕУ, а расте забринутост посебно због стања у највећој економији Уније – у Немачкој – једној од држава које највише зависе од руског гаса.

Немачка је у међувремену смањила зависност од руског гаса с 55 на 35 одсто, а Италија са 40 на 25 одсто, потврдио је у Бриселу италијански премијер Марио Драги.

Немачка влада је у међувремену позвала грађане и индустрије на штедњу гаса. У четвртак је кабинет канцелара Олафа Шолца прогласио други ниво аларма по питању снабдевања гасом – због смањења испорука из Русије.

У случају комплетне обуставе дотока руског гаса, Немачкој, по мишљењу економских стручњака, прети озбиљна економска криза. А она би се, како се могло чути на самиту у петак одразила и на националне економије других чланица ЕУ.

„Ако се Немачка нађе у проблемима, онда ће то имати огромне последице на све друге европске земље, па и на нашу земљу“, рекао је пред новинарима белгијски премијер Александер Де Кро.

Немачки канцелар је нагласио како су предузете „све активности“ с циљем увоза енергије из других земаља. Али додаје да се ти напори морају појачати.

Шта може ЕУ?

Урсула фон дер Лајен је на завршној конференцији за новинаре подсетила на заједничко деловање земаља ЕУ током корона-кризе, те поручила да се само заједнички снагама може изаћи из ове кризе.

На пример заједничком куповином гаса, око чега је договор већ раније постигнут, али и заједничким напорима око штедње енергије и форсирања обновљивих извора.

Белгисјки премијер је рекао: „Морамо формирати енергетски блок. Ако свако ради на своју руку, онда ћемо сви сами и пропасти“.

Летонски премијери Кришјанис Каринш у петак је рекао да су мере попут заједничке куповине енергената „вероватно решење на средњи и дужи рок“. Али најважније је, сматра он, помоћ оним грађанима који највише пате због пораста стопе инфлације.

Шведска премијерка Магдалена Андершон је узвратила како је трпање новца у џепове грађана лоша идеја „јер би се тако само појачао раст инфлације“.

Зелено светло хрватском евру

Други дан састанка на врху, шефови држава и влада ЕУ дали су „зелено светло“ за увођење евра у Хрватску 1.1.2023. Пре тога су то учинили и министри финансија. Хрватски премијер Андреј Пленковић је ту одлуку назвао „одличним сигналом за хрватску привреду“.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Дојче веле

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!