Тражи да чланови регистрованих партија могу да буду осуђени и на шест година затвора ако примају новчане накнаде од страних физичких и правних лица, дипломатских представништава и државних органа других земаља за бављење политиком у Русији
* Московски политички аналитичар и члан Друштвене коморе РФ Сергеј МАРКОВ: Представници страних амбасада више не путују по Русији, то је било раније. Сада путују други људи и дају паре врбованим политичарима. Колико је мени познато, услови сарадње се не договарају у тренутку примопредаје новца — по правилу се финансирају људи који су се већ доказали, који су већ нешто успешно одрадили за неку државу од које и добијају одређену суму“
ПОСЛАНИК Државне Думе Русије Јевгениј Фјодоров ће током пролећног заседања доњег дома руског парламента предложити измене Кривичног законика РФ које ће омогућити увођење одговорности за чланове регистрованих партија ако примају новчане накнаде од страних физичких и правних лица, дипломатских представништава и државних органа других земаља за бављење политиком у Русији.
Ако ово прође, Русија ће добити и политичаре „стране агенте“.
Како је истакао Фјодоров, све данашње законодавне мере — забрана кандидовања на изборима и управна одговорност — очигледно су недовољне за борбу против страног утицаја на политичку ситуацију у земљи. Нови члан Кривичног законика ће предвиђати чак и казну затвора од три до шест година.
Позитивно законодавство РФ прописује донације или друга новчана примања која могу да добијају организације које се баве политичком делатношћу. Али, руско законодавство забрањује финансирање из иностранства изборних кампања, како политичких партија, тако и појединачних кандидата. Осим тога, у финансирању политичких организација не могу да учествују ни правна лица у којима је страно учешће веће од 30 одсто, као ни наднационалне међународне невладине организације, страна физичка лица и лица без држављанства која немају право гласа у Русији.
Године 2014. на снагу је ступио закон који је забранио било какве послове између руских политичких партија и некомерцијалних организација које се у складу с руским законодавством сматрају страним агентима.
Међутим, по мишљењу Фјодорова, „управне казне“ које су предвиђене важећим законодавством у виду новчаних казни или забране кандидовања на изборима недовољне су за ефикасну борбу против покушаја вршења страног утицаја на политички живот у Русији. Страни хонорари за руске политичаре делују нарочито чудно у светлу трајућих „ратова санкцијама“.
По речима овог посланика, након што су уведене санкције које се тичу страног финансирања политичких организација, Запад тражи нове шеме за спонзорисање руске опозиције.
— Сада су много чешће постале посете представника америчке амбасаде општинама које раније — на пример, Магадан — никада нису посећивали — истакао је Фјдоров. — Јасно је да страним агентима развозе новац. Зато његово примање треба да буде изједначено са делима предвиђеним неким члановима Кривичног законика.
По посланиковом мишљењу, за добијање новчаних средстава из страних извора за бављење политиком у Русији треба да буде уведена кривична одговорност — лишавање слободе од три до шест година. Такве казне предвиђене су чланом 282.3 Кривичног законика РФ „Финансирање екстремизма“, које је, по посланиковом мишљењу, у одређеним аспектима слично страном финансирању вансистемске опозиције. Међутим, тај члан се у пракси готово не примењује, и у важећем кривичном законодавству, по мишљењу посланика, потребна је већа детаљизација.
О теми примања новчаних средстава за учешће у политичком животу земље од страних фондова и амбасада нарочито жучно се расправља током трајања изборних кампања. Тако је бивши кандидат за градоначелника Москве Алексеј Наваљни 2013. године оптуживан да су средства за његову кампању прикупљана преко дигиталних новчаника система „Јандекс.Новац“ и неке уплате су долазиле изван граница Русије. Упркос оптужбама, опозиционар је учествовао на изборима.
Пре неколико дана председник Чеченске Републике Рамзан Кадиров оптужио је једног од лидера партије ПАРНАС, бившег премијера Михаила Касјанова, за тражење финансијских донатора током посете Стразбуру.
Представници руске несистемске опозиције одбацују оптужбе да имају финансијске односе са другим државама и страним фондовима.
— Представници страних амбасада више не путују по Русији, то је било раније. Сада путују други људи и дају паре врбованим политичарима. Колико је мени познато, услови сарадње се не договарају у тренутку примопредаје новца — по правилу се финансирају људи који су се већ доказали, који су већ нешто успешно одрадили за неку државу од које и добијају одређену суму“ — истиче политички аналитичар и члан Друштвене коморе РФ Сергеј Марков.
Политички консултант и професор на националном државном универзитету Висока школа економије Олег Матвејчев је истакао да су странци традиционално преферирали да финансирају држављане Русије који су на овај или онај начин учествовали у политичком процесу, али на легалан начин.
— Нисам чуо да се неко од опозиционих новинара или политичара хвалио да је добијао такву финансијску помоћ, а разуме се, нисам ни присуствовао таквим догађајима. Најпопуларнији начин за пружање финансијске помоћи из иностранства су најразноврснији грантови, бесплатна путовања на различите конференције и награде. Колико се сећам, Политковска је имала двадесетак таквих награда вредних стотине хиљада долара“ — казао је он.
Дана 17. јануара 2012. године, у јеку сукоба несистемске опозиције и власти уочи председничких избора, на руским федералним каналима појавио се снимак групне посете опозиционара амбасади Сједињених Америчких Држава. Изненађени присуством новинара, Борис Њемцов, Сергеј Митрохин, Иља Пономарјов, Јевгенија Чирикова и други били су приметно збуњени.
Ујесен исте године испливала је прича са тајним снимком сусрета једног од лидера несистемске опозиције Сергеја Удаљцова с грузијским политичаром и великим стручњаком за наранџасте револуције Гивијем Таргамадзеом, током којег су разматрани планови за освајање власти у Русији и финансирање свих неопходних активности.
Бивши лидер Левог фронта Удаљцов тренутно је на издржавању 4,5-годишње затворске казне.
Факти
