Република Српска

У Скеланима служен парастос за 305 Срба убијених 1993. године

Код Централног споменика српским цивилима и војницима у Скеланима код Сребренице данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 305 настрадалих Срба из овог мјеста и околних села, које су сребреничке муслиманске снаге убиле у грађанском рату, а њих 69 усмрћено је на данашњи дан 1993. године.

Више стотина становника средњег Подриња са обје стране Дрине присуствовало је парастосу, као и бројне делегације.

Цвијеће су положили изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Саво Вулић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, делегација Савеза логораша Републике Српске, те делегације борачких организација и општина Сребреница, Братунац, Зворник, општине Бајина Башта у Србији, те бројне страначке делегације.

Милуновић је упитао колико је то Насер Орић са сљедбеницима требало да убије Срба – жена, дјеце и стараца, да би правосуђе БиХ подигло оптужницу и процесуирало злочинце. Подсјетио је да се сваке године обиљежава страдање Срба у Скеланима и да је прошло 26 тешких година откако су Орићеве хорде починиле стравичне злочине и убиле 69 Срба у овом мјесту и његовим засеоцима, нагласивши да је срамота правосуђа БиХ да још нико није одговарао за тај злочин.

– Злочинци нису имали никакав осјећај ни према женама, ни према дјеци, а убили су 15 жена старости од 19 до 78 година, два дјечака и осам стараца – прецизирао је Милуновић.

Он је оцијенио да правосуђу БиХ тај број није важан када је ријеч о Србима јер по командној одговорности изгледа само Срби одговарају, нагласивши да се то мора промијенити и сви злочинци одговарати уколико се жели живјети у заједничкој држави и градити повјерење.

Поручио је правосуђу БиХ да институције Српске никада неће одустати од правде и да се неће смирити док злочинци не буду одговарали.

Изасланик предсједника Републике Српске изјавио је да институције Српске неће одустати од захтјева да починиоци злочина над Србима у Скеланима одговарају и на томе ће истрајавати све док правда не буде задовољена.

Драгичевић је рекао да је жалосно што ни 26 година након злочина над Србима у Скеланима нико није одговарао, те нагласио да се неће дозволити да убијени икада буду заборављени и да ће бити тражена заслужена казна за злочинце.

Предсједник Борачке организације Републике Српске рекао је да из Скелана треба послати поруку мира, а не освете.

– Чињеница да још нико није одговарао за масовна убиства српских цивила у Скеланима, у протеклом рату, најбоље говори о стању у правосуђу БиХ – рекао је Савчић.

Он је подсјетио да је ово један у низу трагичних дана у српској историји и доказ да се слобода увијек плаћала животима, додавши да су нажалост овдје слободу скупо платили и цивили.

Стаменко Јаковљевић је окадио хумке браће Миленка и Благоја који су погинули бранећи нејач на данашњи дан 1993. године. Он каже да су му браћа погинула на кућном прагу и да нико није одговарао за масовна убиства, што је срамота правосуђа БиХ, у чији рад овдје нико нема повјерење.

Слично говори и старица Миленија Миловановић чији су супруг Миленко, братић Томислав Богдановић и још десетак чланова породице погинули на данашњи дан прије 26 година.

Ова старица каже да се моли Богу и да вјерује да ће злочинце кад-тад стићи Божија правда и да је она најправичнија, али и најтежа.

Парастосу у Скеланима данас су претходили парастоси, прислуживање свијећа за покој душа убијених и положено цвијеће код споменика у оближњим селима Ћосићи и Калиманићи чији су становници такође, настрадали на данашњи дан прије 26 година.

Од 305 убијених Срба из овог краја у посљедњем рату више од половине било је цивила, жена, дјеце и стараца.

Јаке муслиманске снаге из Сребренице са неколико хиљада војника под командом Насера Орића, упале су на данашњи дан 1993. године у зору у српска села Кушиће, Ћосиће, Калиманиће и још нека, а затим и Скелане, убијајући, пљачкајући и палећи све што је српско, са јасном намјером да изврше етничко чишћење и потпуно затру трагове српског живота и постојања на овом простору, што потврђује скрнављење српских гробаља – лупање крстова и надгробних споменика.

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце и 15 жена.

Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.

Мост преко кога се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију био је под сталном митраљеском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.

Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су побјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени куршумима.

Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су срећом преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.

Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра, а братове посмртне остатке још није пронашао, док му је након 16 година обновљена запаљена кућа.

Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге са Орићем на челу на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.

Девет дана након Кравице услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине.

Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.

Нису стигли до Црвице и њених заселака поред Дрине и Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.

За овај, као ни за друге бројне муслиманске злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није одговарао.

РТРС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. da to ste vi servi i servijanci, nauceni cutati, nikom se ne zamerati, svoje misljenje nemati pa i ove mucenike zaboraviti i kad bude trebalo i drugi obraz poturiti. — al ima nas, istina malo, koji ne zaboravljamo, koji receno ispunjavamo a za oteto i kamatu naplacujemo.

  2. Tako zagovara ova vucibatina, ovaj grdobni truli i usmrdjeni izrod, da se ne ponovi, kaze, opet, rat!? Koji je upravo taj izrod histericno zagovarao, onako mlitav, metiljav, mlohav i ljigav, vristao i terao tudju decu na front da ginu, a on zdusno “branio” Srbiju iz osvojenih kvadrata iz Beograda, impotentni i nesposobni metiljavko i sadista.
    Nista ne zaboravljamo, samo nam se sve vise dize pritisak od sve veceg broja zrtava koje se nizu, a sljam pljuje po njima i ruga im se javno i drsko, izdajuci zemlju za koju su svi oni zivote dali!
    Ne zaboravljamo ni njih ni ove izrode naopake, ovog pedera mlitavog koji se klanja do zemlje i puzi pred ubicama nase dece, koji slini i cvili od srece ako ga samo pogledaju oni jos gori i crnji izrodi koje on zove svojim prijateljima, a koji su u stvari njegovi vlasnici, jer se izrod prodao.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!