fbpx
Насловна / Србија / Друштво / У Србији званично има 30.000 активних јавних функционера
У Србији званично има 30.000 активних јавних функционера 1

У Србији званично има 30.000 активних јавних функционера

Закључно са 31.12.2017. године у Регистру функционера Агенције за борбу против корупције регистровано је укупно 29.936 активних функционера, прецизирала је Агенција у одговору за Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE). VOICE је од Агенције тражио те податке, јер се последњих недеља у различитим медијима, уз навођење Агенције као извор, појавило више различитих података, између осталог и онај према којем је број јавних функционера у Србији порастао са 12.000 из 2011. године, на готово 34.000 на крају 2017. године.

Међутим, Агенција за борбу против корупције није VOICE-у доставила податке по годинама, од 2011. до 2017, уз напомену да их је могуће пронаћи у годишњим извештајима о раду. Ипак, у тим извештајима могуће је пронаћи број укупно обрађених и објављених обавештења у Регистру функционера. Та бројка је за 2014. годину износила 41.530, за 2015. 47.500, а за 2016. чак 52.511. Ипак, на основу саопштења Агенције у 2014. години види се да је последњег дана 2013. године у Србији било 25.587 функционера, док је на крају 2015. тај број порастао на нешто више од 28.000.

Саговорници VOICE-а упозорили су да је појам јавног функционера у Србији дефинисан веома широко, да велики проблем представљају нејасни критеријуми за одређивање њиховог броја, као и њихов обухват, због чега их, реално има више него што показују подаци Агенције за борбу против корупције.

Зоран Стојиљковић, бивши председник Одбора Агенције, за VOICE је истакао да постоји известан број људи који су носиоци функција које су по природи ствари значајне, иако истовремено нису носиоци извршних овлашћења, а да они из тог разлога измичу Агенцији за борбу против корупције.

– По томе, рецимо, обавезу да подноси извештај има декан факултета, а продекани немају. Или чланови борда немају, а има директор. Такозвани саветници немају обавезу да подносе извештаје, а често се ради о функцијама које су уносније и утицајније него формалне функције, рецимо, директора основне школе. То је питање обухвата – рекао нам је Стојиљковић.

Агенција није прецизно одговорила ни на питање VOICE-а да ли је број јавних функционера у Србији сличан, већи или мањи од просека у земљама Европе, наводећи само да је укупан број јавних функционера у земљама Европе различит.

– Број функционера у земљама у окружењу одређен је регулативом којом се дефинише појам функционера, па из тог разлога није могуће правити упоредне анализе – наведено је у одговору Агенције за борбу против корупције.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, истакао је за VOICE да се мора бити опрезан приликом поређења броја јавних функционера у Србији и другим земљама.

– Обухват тог појма може бити веома различит. На пример, да ли су ту чланови општинских изборних комисија, да ли су ту чланови школских одбора и тако даље. Тај круг јавних функција у Србији је јако широк, а не мора да значи да је у свакој земљи исти – казао је Ненадић. Проблем је, додаје, што се у Србији број јавних функционера не одређује по рационалним принципима, што се најбоље видело приликом измене Закона о локалној самоуправи којим је сада ограничен број чланова градских и општинских већа, као и број помоћника градоначелника и председника општина. Ненадић очекује да се питање бројности јавних функционера у Србији постави у процесу придруживања Европској унији, из угла поштовања усвојених законских норми у погледу процедуре избора.

– Ту Србија већ добија опомене од европских институција. На пример, због непоштовања процедуре за постављање службеника на положаје. Али, у погледу укупног броја, мислим да ће то питање пре свега бити третирано у склопу реформе јавне управе или тога колико је она рационална и оспособљена да одговара потребама друштва – рекао је Ненадић.

(Далибор Ступар – VOICE)

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Почели сукоби фракција унутар СНС! Ђука Бизон први „побегао“ из странке 11

Почели сукоби фракција унутар СНС! Ђука Бизон први „побегао“ из странке

Посланик Српске напредне странке (СНС) Владимир Ђукановић написао је у ауторском тексту за Блиц да …

Kако ''европски Робин Худ'' планира да нас поново опљачка: И Худ и луд, али узеће нам милијарде 12

Kако “европски Робин Худ“ планира да нас поново опљачка: И Худ и луд, али узеће нам милијарде

За седам година владавине, Александар Вучић је постао најбогатији политичар у новијој историји Европе. Продајом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *