СИНИША Шобот (27) барем једном годишње из Београда путује у Брисел. Тамо је преко лета зарађивао радећи студентске послове, а потом је и провео неколико месеци на пракси у адвокатској канцеларији. Данас ради у Србији, али користи сваку прилику да отпутује у неку од европских престоница.
За њега – Европа је део живота и свакодневице. Све је више младих за које су “европске интеграције” завршена ствар. Европске метрополе али и мањи градови места су на којима студирају, одмарају, склапају се пријатељства…
– Волео бих да сам успео да останем и запослим се у Бриселу, али са дипломом Правног факултета из Србије, то је било готово немогуће – каже Синиша. – Тамо има толико људи са свих страна Европе, да се ни у једном тренутку нисам осећао као странац. Ипак, пракса у Бриселу омогућила ми је да лакше нађем посао у Србији. Та ставка у мојој биографији свакоме је запала за око.
Чак и међу младима, они који су се “придружили” Европској унији и даље су убедљива мањина. Свега 15 одсто младих сваке године путује ван граница земље, и то углавном – на море. Интересовање за културу приликом обиласка европских градова показује само четири одсто младих. Иако сваки трећи студент жели да макар једну годину студија заврши у иностранству свега је неколико хиљада оних који су то и учинили.
Миња Богетић (25) ће догодине отићи у Мадрид на мастер студије, а до сада је са ранцем на леђима обишла све највеће земље Европе. Већину њених пријатеља на “Фејсбуку” чине Немци, Аустријанци, Французи, Шпанци, Мађари…
БЕЗ ДИЛЕМЕ – БЕОГРАД ЖИВОТ у Риму кошта пуно, станарина је минимум 350 евра за једну собу. Ноћни живот је такође скуп. Пиво у баровима у центру града је минимум пет евра. Да постоји вага која може да измери стандард једног града, не знам на чију би страну тас превагнуо – београдску или римску. Међутим, уколико бих добио пословну понуду из Београда, не бих се двоумио две секунде да ли да се вратим – каже Марко Ратковић
– Захваљујући интернету остајем у контакту са људима које упознајем на пропутовањима, што је значајно јер када год ми затреба могу код неког од њих да преспавам. Исто је и у обрнутој ситуацији, када се дешавало да млади из Европе буду моји гости – каже Миња.
– Савремене технологије данас обликују свет младих, и мислим да сви постајемо грађани света.
Да се, нарочито у Европи, поставља систем у коме више није битно које је неко националности, вере, а културолошке разлике међу омладином су све мање видљиве.
Са друге стране, последња истраживања показују да је код нас све мање младих који подржавају улазак Србије у Европску унију.
Пре четири месеца ЦеСИД је после једне анкете обнародовао да код грађана старости од 18 до 29 година има више оних који су против чланства – чак њих 41,4 одсто, док је за чланство Србије у Европској унију нешто мање од 40 одсто. Треба ли да забрине или охрабри што је међу младима која више не показују евроентузијазам све више оних који су били у прилици да посете париски Лувр, прошетали Пигалом, убацили новчић у Фонтану жеља у Риму…
СЕЛИДБА ЗБОГ ПОСЛА УЛАЗАК земље у Европску унију приоритет је за шест одсто младих у Србији, показало је истраживање ЦеСИД-а, Центра за нову политику и Фондације “Фридрих Еберт” из прошле године. Према истом истраживању, највећи број младих напустио би место у којем живе због бољег стандарда, запослења или због породичних разлога.
Марко Ратковић је, као стипендиста регије Лацио, пре шест година отишао у Рим на студије архитектуре.
Из италијанске престонице рапортира – каже разлика између Рима и Београда је огромна, али то нема везе са тим што је Италија чланица ЕУ.
– Као и већина Италијана, не сматрам да живим у ЕУ већ у Италији. Мислим да се у Србији ЕУ генерализује. Није у питању једна земља већ савез 27 чланица. Нису исто Бугарска и Италија, као што нису Шпанија или Немачка. Свака земља има своју историју, своје јунаке, музеје, архитектуру, а по томе се ни Србија не разликује, зар не?
Марко каже да не би улазио у оцене по принципу боље или горе, већ развијене или мање развијене земље.
– Румунија је такође члан ЕУ, али не може баш да се похвали да је развијенија у било ком смислу од Србије или Албаније – каже овај студент. – Моје искуство ми је омогућило да видим колико је прича о ЕУ у Србији изрекламирана из саме Европске уније. Мислим да ЕУ представља велики економски и финансијски пројекат, али да нема културолошки нити идеолошки значај.
Новости
