Просечан српски бирач има 52 године, завршену занатску школу и кров над главом. Чита таблоиде, гледа „Фарму“ и прати спортске догађаје. И мада је пре само пет година био близак Демократској странци, сада гласа за Српску напредну странку.
Ово није опис свих оних који се налазе на бирачком списку у Србији, али јесте просек наших суграђана који редовно излазе на биралишта. Саговорници „Блица“ који се баве истраживањем јавног мњења и статистиком наводе да на изборе по правилу излази она „лошија половина бирача, која је гласнија, отворенија и мисли да све зна“.
Да смо профил просечног српског бирача правили пре само пет година, то би био гласач ДС, који је у то време имао близу 40 одсто подршке. Да смо слична истраживања радили пре 20 година, просечан гласач био би социјалиста. Истраживања показују да је половина српских бирача нелојална, да иде за већином, а да странке добијају на популарности док су на власти.
– Бирач у Србији ретко мења политички став, чешће мења странку за коју гласа. Када мења партију, бира ону која се налази у истом политичком блоку. На пример, међу симпатизерима напредњака има доста оних који су некада гласали за СПС или СРС. Међу њима је и један број бирача који је раније гласао за ДС, а сада иде за већином – објашњава Ђорђе Вуковић из Цесида.
А шта је то библиотека?
Иако је половина Срба прочитала бар једну књигу годишње, просечан гласач не иде у библиотеку. Чита дневне новине, углавном таблоиде. Слично се опредељује и када је у питању ТВ програм. Српски гласач воли емисије за народне масе, не претерано рафиниране – риалити програме, музичке емисије, не пропушта вести, а прати и спорт.
Иако међу грађанима Србије има више жена, на изборе чешће излазе мушкарци. Према речима наших саговорника, они се више интересују за политику и значајно утичу на политичко опредељење чланова своје породице. Статистика показује да млади, поготово женског пола, избегавају одлазак на биралишта, као и да је просек старости оних који гласају 52 године.
Србија је једна од ретких земаља која може да се похвали податком да има 49 одсто грађана са завршеном средњом школом, а да високо или више образовање има 16 одсто популације. Ипак, највећи број њих не гласа.
Истраживања су показала да се просечан бирач у Србији школовао око 10 година – он је кв. радник, занатлија или је завршио два или три разреда средње школе.
– Просечан гласач је ниже економске категорије. Они боље стојећи апстинирају иако су занимљивији. Српски бирач је мало конзервативнији, мање покретан и паланачког је менталитета – наводи Мирослав Шутић из агенције „Партнер консалтинг“.
Званични подаци показају да је 47,7 грађана Србије од 15 до 65 година у некој врсти радног односа. Највећи број оних који имају право гласа и излазе на биралишта, међутим, не ради. Или су пензионери или су издржавана лица.
- У Србији је регистровано 5,9 милиона бирача
- Без иједног дана школе је 2,7 одсто бирача
- С непотпуном основном школом је 11 одсто бирача
- Основно образовање има 21 одсто бирача
- Средњу школу је завршило 49 одсто бирача
- Високо или више образовање има 16 одсто бирача
Иако не може да се похвали количином новца, просечан гласач, за разлику од већине у Европи, има некретнину у свом или у власништву брачног партнера. У Србији је регистровано 2,12 милиона грађана који имају власнички лист. Према подацима сакупљеним приликом пописа становништва, стан издаје у закуп 1,7 одсто бирача, подстанара је пет одсто, а толико их живи код родитеља. Некретнину нема око 12 одсто грађана.
– Можемо да кажемо да просечан грађанин с бирачким правом има свој стан – било да је некретнину купио, наследио или има станарско право. У том погледу смо због комунистичке прошлости заједно с Хрватском испред других у Европи – каже Рада Вићентијевић из Завода за статистику.
Просечан бирач има и аутомобил, старости између осам и 12 година. Ипак, њега као своју имовину третира цела породица.
Наташа Латковић – Блиц
Фото: М. Сомборац/Графички студио Блица
ја се више плашим ћата