СРБИЈА ће од Брисела, до краја овог месеца, затражити одлагање примене постојећег плана либерализације увоза пољопривредних производа из ЕУ, како би заштитила домаћу производњу – потврдио је за „Новости“ Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде.
Покушаји да се код одређених прехрамбених производа одложи укидање царина, највароватније ће, признаје и сам Голубовић, бити узалудни. Европа, наиме, у овим случајевима тражи детаљну анализу о могућим штетним последицама по домаћу производњу. Такве подробне анализе Србија нема.
– Нашој пољопривреди ће, у најбољем случају, требати три до пет година, и то уз пуне мере аграрне политике, да достигне ниво иностраних произвођача. Укидање и смањење царина највише ће се одразити на сточарство, које ће овим мерама бити потпуно уништено, затим на воћарство и повртарство. Најбоље ће у овом „сценарију“ проћи ратарство, које још увек држи одређени ниво продуктивности.
– Врло је тешко направити прецизну анализу могуће штете свих тарифних ставки, којих има више од 400 – истиче Голубовић. – Међутим, до краја јануара, када ћемо се састати са представницима Европске комисије, направићемо листу пољопривредних производа за које ћемо тражити продужавање царинске заштите након 2014. године. На том списку ће се наћи одређени производи из воћарства и кланичне индустрије, за које ћемо статистички да утврдимо да имају проблем у „окршају“ са конкуренцијом из ЕУ.
У тим преговорима, сматра Голубовић, морамо бити јако обазриви, јер овакав уступак, сигурно ће изазвати и одређене услове од стране Европске уније.
– Већ смо пуно времена и пара, у претходном периоду, потрошили на подизање конкурентности наше пољопривреде, а резултати нису добри – напомиње државни секретар у Министарству пољопривреде.
– Мале су шансе да ћемо тај посао успети да завршимо за годину дана. У сваком случају, морамо да радимо на повећању извоза наших пољопривредних производа, јер ће нам то бити једини спас.
Стручњаци упозоравају да ће отварање граница уништити велики број произвођача. Под налетом јефтинијих производа, које се очекује због јефтинијег увоза, страдаће најпре мали, а убрзо и већи произвођачи хране. Питање да ли ће 50 милиона евра, колико би српски аграр требало да добије из Европе, заједно са датумум за почетак преговора о прикључењу Унији, бити довољно да реши те проблеме и покрије минусе домаће производње.
Новости
