Увоз субвенционисане европске хране уништава српску пољопривреду (1)

Укупне српске субвенције за пољопривреду су 2015. године у просеку осам пута мање по условном хектару од европских. Директна плаћања (субвенције) европским фармерима чине у просеку 30% њихових прихода из пољопривреде – на нивоу целе Европске уније. Последњих година, због кризе, ове субвенције су достизале и 60% прихода из пољопривреде. Директна плаћања (подстицаји, субвенције) Европске уније за пољопривреду, коштају сваког њеног грађанина око 110 евра годишње
(фото, протест српских пољопривредника 2011. године, када су спречени да дођу пред Владу Србије због лоше аграрне политике и ниских откупних цена производа)

– Укупне српске субвенције за пољопривреду су 2015. године у просеку осам пута мање по условном хектару од европских. Без заштитних мера или субвенција изједначених са земљама из којих се увози месо и млеко – домаћој пољопривреди прети потпуни слом.

– Цена увозног млека из Европе је данас око 24 динара по литри, што је мање од најнижих (до сада) загарантованих откупних цена млека у Србији, а мање је и од најнижих откупних цена млека у ЕУ – чак и када се не узму у обзир европске пољопривредне субвенције које су иначе вишеструко веће од домаћих.

– “Ја незнам ни једног пољопривредног произвођача, било да је у производњи млека, житарица, воћа или поврћа, који се не суочава са основним проблемом да су продајне цене ниже од трошковних цена” – рекао је још 2010. године Бруно Ле Маире, француски министар пољопривреде, о утицају пољопривредних субвенција на цене хране у ЕУ. (а)

– “Ван-тржишне силе настављају да манипулишу тржиштем хране. Генерално, проблем је што утицајне земље извозе своје јефтине а субвенционисане пољопривредне производе у сиромашне земље, чији фармери немају толике субвенције. Уствари, САД и остале развијене земље присиљавају сиромашне земље на споразуме који их спречавају да заштите домаћу пољопривреду” – казе амерички агроекономиста и професор Мајкл Прелеман (Мицхаел Перелман), аутор 19 књига из ове области. (б)

Кратак преглед: 

– Европа се током 2015. године суочава са вишковима млека и његова цена драматично пада, па европски произвођачи млека траже нова тржишта за извоз и опстају само захваљујући високим субвенцијама за производњу. Слична је ситуација и са вишковима меса, започета још током 2014. године, а који су настали због руског ембарга на увоз пољопривредних производа из Европске уније.

– Према званичним подацима ЕУ из 2013. године, директна плаћања (субвенције) европским фармерима чине у просеку 30% њихових прихода из пољопривреде – на нивоу целе Европске уније. Последњих година, због кризе, ове субвенције су у појединим сучајевима достизале и 60% прихода из пољопривреде. (12)

– Директна плаћања (подстицаји, субвенције) Европске уније за пољопривреду, коштају сваког њеног грађанина око 110 евра годишње.

– Иако је укупан буџет за подшку пољопривреди ЕУ веома висок, ниво пољопривредних субвенција у земљама чланицама ЕУ је различит, док је ниво продајних цена хране не европском тржишту скоро изједначен – што погађа фармере у земљама које дају најниже пољопривредне субвенције.

– Ово посебно погађа домаће пољопривреднике јер је Србија укинула готово све мере заштите домаћег тржишта од увоза високо субвенционисане европске хране – мада није чланица ЕУ – док су домаће субвенције остале многоструко ниже од просечних субвенција у Европи. 

– Укупни подстицаји (субвенције) за пољопривреду Србије у 2015. години коштају сваког њеног грађанина око 28 евра годишње, од чега је 21 евро годишње за директне субвенције пољопривредницима – што је 4-5 пута мање од европских субвенција.

– Мерено у субвенцијама по условном хектару пољопривредне површине, овај износ у висини субвенција је још неповољнији на штету Србије: Укупне српске субвенције за пољопривреду су ове године осам пута мање по хектару од европских (због два пута веће пољопривредне површине по становнику у Србији него у ЕУ).

– Укупни државни подстицаји за пољопривреду у Србији, у 2015. години су изузетно ниски, око 204 милиона евра годишње (или око 230 милиона по неким подацима), у оквиру којих су директна давања (субвенције) за пољопривреднике само око 152 милиона евра. Ово наноси земљи многоструко већу штету јер се због смањења субвенција смањује домаћа производња и њена конкурентност а повећава се увоз јефтине а заправо високо субвенционисане европске хране.

– Око 400.000 пољопривредних газдинстава у Србији (од постојећих 631.000 са око 1,2 милиона произвођача), који се баве производњом млека, суочава се са ‘млечним таласом’ из Европе – односно са обарањем откупних цена домаћег млека и увозом млека из ЕУ.

– За разлику од сезонских прихода из биљне производње, производња млека омогућавала је до сада српским пољопривредницима стабилан извор прихода током целе године.

– Отварање домаћег тржишта за бесцарински увоз високо субвенционисаног млека и меса из ЕУ, као и њихових прерађевина – уништава српску пољопривреду и припрема терен за распродају домаћих ораница странцима.

1. – Европски ‘млечни талас’ се прелива на Србију

– Европа данас има потребу да извози, а не да увози млеко

Откупне цене сировог млека у Британији су током јануара 2015. године, како пише британски Гардијан (Гуардиан), пале на свега 20 пенија (0,20 ГБП) по литри, што је око 27 евроценти – или око 32,5 динара за литар сировог млека по домаћем курсу.

Пре само годину дана откупна цена за литар сировог млека (фармгате милк прице) у Британији је била 33 пенија (ппл – пенце пер литре). – (1)

Британским фармерима је речено да очекују даљи пад цена млека. У неким случајевима у Британији су откупне цене сировог млека пале на 19 пенија, а у балтичким земљама пале су на само 16 пенија по литру – што износи око 21,6 евроценти или око 26 динара за литар. -(2)

После губитка руског тржишта врло је тешко наћи друга тржишта за вишкове млека, кажу британски стручњаци и отворено позивају потрошаче да купују пре свега домаће млечне производе. Они верују да ће укидање квота за експорт млека у априлу 2015. године у ЕУ довести до даљег пада цена млека на светским тржиштима.

1.а – Положај млекарства и сточарства у Србији

Док се Европа данас гуши у вишковима млека, а европски произвођачи траже извозна тржишта и опстају само захваљујући високим субвенцијама за производњу – у Србији се дешава нешто чудно:

Лондонски инвестициони фонд “Мид Еуропа Партнерс” купио је недавно највеће српске млекаре (Имлек, Суботичку млекару) које су биле у власништву “Данубе Фоодс Гроуп” – што је позитивно оцењено од стране српских званичника који очекују пораст извоза домаћег млека. (3,4)

Домаћа власт се није обазирала на упозорење да се на овај начин страним власницима даје монопол над млеком у Србији.

А то већ сада погађа домаће произвођаче млека:

“Мачвански млекари траже помоћ државе” јавља недавно агенција Тањуг:

“Дирекција за пољопривреду града Шапца и више удружења произвођача млека из региона упутили су апел надлежним министарствима, да се путем откупа за републичке робне резерве хитно помогне пољопривредницима, јер не знају шта да раде са великим количинама млека, које су се појавиле због увоза.” – (5)

Због пада куповне моћи грађана и увоза високо субвенционисаног млека из ЕУ – “Србија плива у млеку”.

“Србија уништава своју млекарску индустрију. На дневном нивоу већ имамо 200.000 литара млека вишка, а велике млекаре већ су почеле да отказују откуп, због увоза из ЕУ”, пишу Вечерње новости у чланку “Млеко из Европе дави наше сточаре”. – (5-а)

Писмо домаћих сточара из Уније пољопривредника српском премијеру, о драматичном положају у коме се налазе због увоза високо субвенционисаног меса из Европе, што уништава домаће произвођаче, објављено је на само једном војвођанском сајту. (5-б)

Тек када су сточари најавили протесте и блокаде путева, домаћи медији су почели да пишу о узроцима овог протеста:

“До повећане понуде и проблема на тржишту товљеника у Србији дошло је због повећаног увоза свиња и свињског меса по ценама нижим него на домаћем тржишту, и стога што није дошло до планираног извоза у Русију због осцилације рубље.

Према подацима Привредне коморе Србије, увоз товљеника из Европе је 2014. године више него дуплиран у односу на годину пре.” (5-ц)

Представници удружења пољопривредника, окупљени у Асоцијацији пољопривредника, на састанку одрзаном 3. марта (2015.) закључили су да је стање у аграру неодрживо због нерада надлежних државних институција и администрације у Републици Србији.

“Добро је познато да произвођачи меса, посебно мали произвођачи млека у последње време трпе велике губитке, услед ниских цена и лоших услова или отазаног откупа” – наводе у саопштењу. (5-д)

Овде недостаје кључно објашњење: Србија је укинула царинску заштиту свог тржишта хране, па увоз из ЕУ долази због вештачки ниске цене европског млека и меса; те европске цене су, због високих субвенција за производњу у ЕУ, заправо ниже од самих производних трошкова млека и меса.

Ово су економисти некад звали дампинг ценама.

На крају се ипак и ова информација појавила код нас, захваљујући изјави Слободана Петровица, генералног директора Имлека, највећег српског прерађивача млека:

–              Европски вишкови млека, због ембарга Русије на увоз хране из ЕУ, сливају се у Србију, а тај увоз се обавља по дампиншким ценама.

–              Ово је могуће зато што су пољопривредне субвенције у Европској унији пет до десет пута веће него у Србији. (5-е)

Откупне цене млека у Србији су до сада биле загарантованих 28 динара по литру, а за оне који предају више од хиљаду литара млека екстра класе цене су ишле и до 39,5 динара за литар млека, плус ПДВ.

Млеко које сада стиже из иностранства је прерађено у емулзију, коју млекари даље прерађују, а која кошта свега 24 динара по литри. (5-ф)

Ова цена млека од 24 динара за литар је нижа од најниже загарантоване цене коју су домаћи произвођачи добијали до сада (28 динара); она је нижа чак и од најниже цене млека у ЕУ, у балтичким земљама, која износи 16 ппл или 21,6 евроценти за литар – односно 26 динара за литар.

Овде, наравно, треба додати и европске субвенције за производњу млека, које су исто тако знатно веће од домаћих.

1.б – Скорашњи пад цена млека у Европи је заиста драматичан:

Према тржишним информацијама британског ДаирyЦо за новембар месец 2014. године (објављеним 27. јануара 2015. године), откупна цена сировог млека (фармгате милк прице) у Британији је тада била 28,99 пенија за литар (ппл), односно 35,63 евра за 100 килограма. (6)

У Аустрији је у новембру 2014-те откупна цена сировог млака била 30,36 ппл, односно 37,32 евра за 100 кг; у Италији 29,92 ппл, односно 36,77 евра за 100 кг; у Данској 28,99 ппл, односно 36,00 евра за 100 кг; у Француској 28,54 ппл, односно 35,08 евра за 100 кг; у Немачкој 27,65 ппл, односно 33,99 евра за 100 кг.

Просечна откупна цена сировог млека у ЕУ је била у новембру 2014. око 34,32 евра за 100 килограма, или 27,92 пенија за литар млека (ппл). – (6)

Укупни трошкови фармера у УК су порасли за 36 одсто у односу на време пре осам година, док су цене сточне хране порасле за 50 одсто у односу на 2002. годину. Број фармера који се баве млекарством у Британији је пао на само 10.000, два пута мање него што је био 2002. године, јер опстају само велике фарме. (1)

На светском тржишту расте понуда јефтиног млека са Новог Зеланда, а и Ирска планира да значајно повећа производњу млека до 2020. године.

Цена обраног млека у праху, данас у Француској износи само 2.400 евра за тону, а тона путера се продаје за 3.260 евра. (7)

Немачко удружење пољопривредника затражило је од своје владе и Европске комисије помоћ за извоз на друга тржишта.

Овакво стање у европској пољопривреди је у највећој мери последица ембарга Русије на увоз хране из Европе али је и последица високих субвенција за пољопривредну производњу које европска заједница даје својим фармерима.

На тржишту Србије су се појавили полутврди сиреви – гауда, ементалер и трапист – по цени од само 2,8 евра по килограму. За килограм овог сира потребно је 10 литара млека – што значи да је цена коришћеног млека, када се одбију трошкови прераде, знатно нижа од 28 евроценти за литар млека (једва нешто преко 20 евроценти).

У домаћој штампи се недавно појавио податак да су откупне цене сировог млека у Европи 0,38 евра по литру (мада су данашње цене млека знатно ниже!), па би цена овог сира, са трошковима прераде, требало да буде 4,6 евра по килограму! – (8)

1.ц – Продаја домаћих погона за прераду хране странцима је велика грешка Србије

Изгледа да стручњаци у Влади Србије нису довољно упознати са нивоом европских субвенција за пољопривреду, посебно за производњу млека и меса, као и са вишковима хране са којима се Европа данас бори.

Српски званицници истицу да смо лидери у производњи хране у ЦЕФТА региону, са великом могуцношћу извоза на руско, арапско и европско тржиште. (4)

Нажалост, нема ни помена о ономе што се данас дешава на тим тржиштима.

Домаћи извоз хране на руско тржиште је већ раније отворен, али скорашњи пад вредости рубље дестимулише извоз на то тржиште; на арапском тржишту српско млекарство нема много шансе против високо субвенционисаног европског млека, као и на тржишту ЕУ где су због високих субвенција продајне цене знатно ниже од производних трошкова.

Први задатак је ипак заштита домаће производње на домаћем тржишту – и ту српска влада треба да заштити домаће произвођаче од увоза високо субвенционисане хране из Европе. А ту је много пропуштено у претходном периоду:

Изгледа да ни Одбор за пољопривреду Народне скупштине Србије није био у стању да пробуди домаћу власт за одбрану домаћег тржишта од увоза субвенционисане европске хране. (9)

Отворено писмо јавности Централне асоцијација произвођача млека Војводине (ЦАПМВ) о суноврату домаћег говедарства, у коме се број грла дословно преполовио у периоду 2006-2014. године (током 2006. године 680.000 грла, 2014. – 357.000), није успело да дође на странице домаће штампе.

Ово писмо из 2014. године заправо открива хаотичност и неспособност државне регулације у сектору домаћег млекарства, што је ситуација која траје већ низ година. (10)

Увоз јефтинијег субвенционианог млака из Европе у Србију нанеће дугорочно велику штету домаћим произвођачима.

Према неким подацима, производњом млека се у Србији данас бави око 400.000 породичних газдинстава (од постојећих 631.000) – па ће потпуно отварање домаћег тржишта млека (као и тржишта меса и остале хране) за увоз из Европе, нанети огромну штету и укупној српској привреди. (8)

Током претходне власничке транзиције државних предузећа, Србија је брзоплето и будзашто распродала своје млекаре странцима, док су у Италији, например, 75 одсто млекара у власништву произвођача млека, као што је преко 90 одсто кланица у Холандији у власништву произвођача стоке. Осим државних субвенција произвођачима хране и (су)власништво над погонима за прераду омогућава им бољу контролу над сопственом производњом.

Изгледа да претходне транзиционе владе Србије нису биле упознате са стањем производње хране у Европи.

У вези продаје Имлека странцима, може се, нажалост, додати још понешто (као илустрација односа власти према домаћим ресурсима):

И поред реакције домаће Мрезе за реституцију, која је обавестила јавност да је Имлек још током 2010. године покушао да присвоји скупо државно земљиште на територији Београда, и да у циљу заштите тог земљишта треба реаговати пре закључења продаје овог предузећа новим власницима – продаја Имлек и Суботичке млекаре завршена је без застоја. (11)

 

Ратко Каролић, Балкан магазин

Референце:

a./ – France wants prices at core of EU farm debate –

www.euractiv.com/cap/france-wants-prices-at-core-eu-farm-debate-news-260458

b./ – On globalization, economics and the history of food crises

www.countercurrents.org/perelman170409.htm

1./ – No whey forward – future of British dairy industry hangs in the balance

www.theguardian.com/science/2015/jan/12/dairy-industry-crisis-falling-milk-prices-national-farmers-union

2./ – Dairy farmers warned: milk prices have further to fall

www.theguardian.com/business/2015/jan/24/dairy-farmers-warned-milk-prices-fall-further 

3./ – Britancima monopol nad mlekom u Srbiji

www.agronews.rs/britancima-monopol-nad-mlekom-u-srbiji/ 

4./ – Mid Europa Partner: Trazimo nove prilike za ulaganja u Srbiji

www.tanjug.rs/novosti/164158/mid-europa-partner-trazimo-nove-prilike-za-ulaganja-u-srbiji.htm

5./ – Mačvanski mlekari traže pomoć države

www.tanjug.rs/novosti/166849/macvanski-mlekari-traze-pomoc-drzave.htm

5-a./ – Mleko iz Evrope davi naše stočare

www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:536099-mleko-iz-Evrope-davi-nase-stocare

5-b./ – Pismo Unije poljoprivrednika premijeru Aleksandru Vučiću

www.agroservis.rs/pismo-unije-poljoprivrednika-premijeru-aleksandru-vucicu

5-c./ – Stočari: Hitne mere za otkup svinja ili protesti

www.tanjug.rs/novosti/168070/stocari-hitne-mere-za-otkup-svinja-ili-protesti.htm 

5-d./ – Asocijacija poljoprivrednika: Stanje u agraru neodrživo

www.agronews.rs/asocijacija-poljoprivrednika-stanje-u-agraru-neodrzivo

 5-e./ – Jeftino EU mleko uništiće stočare

www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=03&dd=09&nav_id=966423 

5-f./ – Mlekare otkazuju otkup i privremeno i zauvek

www.dnevnik.rs/ekonomija/mlekare-otkazuju-otkup-i-privremeno-i-zauvek

 6./ – www.dairyco.org.uk/market-information/milk-prices-contracts/farmgate-prices/eu-farmgate-milk-prices/#.VNo_vSjFUwc 

7./ – Industrija mleka u EU najviše pogođena ruskim embargom

www.euractiv.rs/eu-prioriteti/7716-industrija-mleka-u-eu-najvise-pogoena-ruskim-embargom-

8./ – Uvozni trapist na juriš osvaja Srbiju

www.dnevnik.rs/ekonomija/uvozni-trapist-na-juris-osvaja-srbiju

9./ – Hitan utkup svinja i prelevmani na uvoz poljoprivrednih proizvoda

www.agroservis.rs/predlog-odbora-za-poljoprivredu-narodne-skupstine

10./ – Otvoreno pismo javnosti Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine o sunovratu govedarstva

www.agroservis.rs/reagovanje-10

11./ – Sprečiti preprodaju državne imovine

www.dnevnik.rs/ekonomija/spreciti-preprodaju-drzavne-imovine

12./ – The common agricultural policy (CAP) and agriculture in Europe – Frequently asked questions

http://europe.eu/rapid/press-release_MEMO-13-631_en.htm

…”Direct payments make up 30% of agricultural incomes on average at EU level. But, in recent years, because of the crisis, direct payments have in some cases accounted for 60% of agricultural incomes…’