Ниска откупна цена товљеника и велика улагања у модерне фарме, наводе све више сточара који размишљају о већој заради да се окрену одгоју животиња на отвореном. Тај систем је посебно погодан за старе расе, попут мангулице.
Младен Марјан из Купинова одгаја 30 говеда старих раса и педесетак свиња, углавном мангулица. Животиње у 365 дана у години на чистом ваздуху и сунцу пасу траву, једу пужеве и жир. Трошкови исхране животиња су минимални, а таква је и награда за месо високобиолошког квалитета.
“Свиње још некако и успемо да продамо ономе ко препозна квалитет из оваквог начина производње и ко зна шта тражи, па му продамо по вишој цени. Иначе, говеда иду по некој стандардној цени јунећег меса као и за ону краву која никад није изашла из штале”, каже Младен Марјан.
Овакво месо на европском тржишту је и 40 одсто скупље од конвенционалног. Одгајивача животиња на отвореном у Србији је двадесетак, и тек неколико удружења. Једно од њих, затражило је од државе неискоришћене пашњаке, а од Завода за заштиту природе потврду
о аутентичности.
“Када бисмо имали могућност да вршимо испашу на већим површинама, могли бисмо да региструјемо производе са географским пореклом и онда би нам то много и олакшало пласман производа. За бољи пласман је потребно да се више одгајивача удружи и да тако наступимо на тржишту како бисмо се лакше изборили и за цену, а и за купце”, наводи Јован Миливојевић из Удружења “Пастир”.
У Институту за сточарство препоручују да “Србијашуме” и “Војводинашуме”, тамо где постоји могућност, сточарима уступају земљиште.
“Препорука је да имамо свиње са пигментираном кожом пре свега дурок, хемшир али најбоље је да се гаје те аутохтоне расе, пре свега са тим продуженим товом од 150 до 200 килограма, да бисмо имали зрело месо и квалитетне трајне производе тих грла”, истиче Чедомир Радовић из Института за сточарство.
У Министарству пољопривреде кажу да ће нови закон о сточарству, који предвиђа класирање свињских и говеђих трупова на линији клања, омогућити сточарима да са кланицама преговарају о откупној цени и на основу квалитета меса. То је добра вест за одгајиваче подолског говечета, ресавке и мангулице.
Мангулица је прешла дугачак пут. Од најбољег српског извозног производа у време Милоша Обреновића до скоро истребљене расе. Ипак, чини се да поново долазе добра времена за њу, а кампања о добром холестеролу иде јој у корист.
РТС
