Ваљево – По производњи купине, Србија ће и даље заузимати високо, четврто место у свету, иза Америке, Мексика и Кине. То потврђују извештаји из купињака у ваљевском крају чији власници су се минулог викенда окупили на традиционалној, шестој привредно-туристичкој манифестацији „Дан купине” у планинском селу Ставе. Купина је родила као ретко када, а плодови изванредног квалитета браће се наредних месец дана.
У нашој земљи ова воћка се узгаја на површини од око 5.000 хектара од чега је знатан део у ваљевском крају и Колубарском округу. У селима подно планине Медведник у чијем средишту је месна заједница Ставе готово да нема домаћинства које нема купињак. То је због традиције, али и због тога што је малина „побегла” одавде на веће надморске висине од 500 метара, према ужичком крају и Подрињу..
– Ово јесте крај који је идеалан за гајење купина и ту предност треба искористити. У купињаку од једног хектара ове године ћу убрати око 25 тона воћа које је одличног квалитета. Међутим, и поред таквог рода страхујем да ли ћу по откупној цени од 60 динара моћи да вратим уложено. Прошле године плаћана је чак 180 динара за килограм. Држава би требало да одреди минималну откупну цену за период од пет до десет година да бисмо знали како да се понашамо. Једне године задовољни трљамо руке а коју годину касније одустајемо од бербе и позивамо домаћице из српских градова да дођу и џабе беру купине за слатко, џем и сок – каже произвођач Драган Старчевић из села Дренаића.
Исто мисли и Никола Бирчанин из села Станина Река, који каже да купине никада није прскао хемијским средствима, као ни већина произвођача, јер се ради о воћки која је отпорна. Тврди да се тржишту из овог краја нуди органски произведена купина и да би њена цена морала да буде знатно већа.
Горан Бирчанин (44) из села Суводања и ове године је проглашен за најуспешнијег купинара, који се нада да ће са хектара убрати више од два вагона плодова изванредног квалитета. У његовом купињаку одавно је постављен систем за наводњавање кап по кап, а у последње време користи и систем за вештачку кишу.
– У потпуности сам посвећен овом послу и у производњи више нема никаквих тајни, али шта то вреди када још нисмо научили добро да продамо и уновчимо плодове купина који су и храна и лек. Капу нам и даље кроје власници хладњача, накупци и прекупци. Верујем стручњацима да треба порадити на томе да ваљевски крај постане центар производње овог воћа у Србији, па и у Европи. На тај начин би се упослило на стотине људи, али без помоћи државе и локалне заједнице, ова добра идеја остаће само лепа прича – каже Горан.
———————————————-
Награђени
На овогодишњем „Дану купине” представио се и велики број домаћинстава која се баве прерадом овог воћа, где примарно место заузима чувено купиново вино, више врста џема, пекмеза и кашица. На манифестацији коју су организовали МЗ Ставе и град Ваљево као покровитељ, Горан Бирчанин је проглашен као произвођач са највећим купињаком, купинар са највећим приносом је Драган Старчевић, а Живан Живановић је награђен за најуређенији купињак док је Миленко Стојшић добио награду као најстарији активни произвођач.
