Велеиздајнички пројекат српског режима: “Зелено светло”

0
(0)

У сценарију који су замислили потписници такозваног Бриселског споразума, Срби на Косову треба да остану у својим резерватима, да сачекају албанске власти и прихвате њихове писане и неписане (обичајне) законе. Потпредседник владе Србије, Александар Вучић, први је кренуо да убеђује сународнике на Косову како је то за њих најбоље решење. Тај посао му не иде како је замислио, па се служи медијским обманама. Ни то није успело. Преостали Срби на Косову, и на северу и на југу, колективно су против онога што је у Бриселу потписано, јер ако то заживи, имају само два избора-асимилацију или исељавање! Остаје и отворено питање – колико је двојац Вучић – Николић, у стотинама милиона наплатио предају Косова и Метохије?

Ако буду живели под уставно-правним системом албанске државе, како је и замишљено у Бриселу, Србима на Косову ће судити по косовским а не по српскимзаконимапорезе ће плаћати албанској, а не српској држави, а ускоро, према Уставу Косова, и Закона о војсци Косова чије изгласавање се очекује, као њихови држављани, морали би да служе и војску под њиховом заставом! Теоријски (а изгледа и у пракси) Срби са Косова, као војници албанске државе, на тај начин би могли сутра да ратују за Бујановац и Прешево, а већ прекосутра за Врање и Ниш!

Нови император Србије Александар Вучићне сме јавно да призна да ће, према такозваном Бриселском споразуму, на Косову судити исте оне судије које су последњих 14 година сурово осуђивале Србе на по 20 до 40 година затвора. И то најчешће за дела која никада нису доказана, или су сасвим измишљена на монтираним процесима.

И док примена споразума из Брисела у пракси пропада, над народом који су српски властодршци отписали, „први потпредседник“ врши експерименте. Тако је, недавно, одмах после препада који је покушао да изведе у Косовској Митровици (где су га једва склонили од излива масовног беса), Вучић покушао „да их придобије“ за савезнике за признавање албанске сепаратистичке државе.

Одмах су сви поданички медији у Београду добили задатак да дебело слажу српску јавност, како се „север Косова полако мири са Бриселским споразумом“.

Овој ноторној лажи, претходила је лоше режирана подвала: Вучић је, наиме,организовао некакав Округли сто и „гласање“, на коме су се, наводно, три начелника округа изјаснила „за Бриселски споразум“, док је само један био против!

Убрзо су Срби на Косову (али не и Срби у Србији!), сазнали да је први потпредседник Владе Србије искористио једну изјаву начелника Косовскомитровачког округа,Раденка Недељковића, у којој је он говорио о самовољи београдских властодржаца. Прецизан цитат те изјаве гласи: „Срби на северу Косова и Метохије не могу спречити Београд у намери да имплементира суицидни Бриселски споразум„.

Ову Недељковићеву изјаву су и Вучић и његова пропаганда ставили у „филтер“, скратили је, кривотворили и злоупотребили, па је испало да се „север Косова полако мири са Бриселским споразумом“!

Наравно, није ни први ни последњи пут да властодршци из Београда варајукраду и лажу Србе са Косова, све ронећи горке патриотске сузе над њиховом злом судбином, док им иза леђа припремају издајнички пројекат, у коме ће остати без домовине, имовине, права, наслеђа, културе, језика, па на крају и својих живота.

Вучићу и свима који су у Бриселу кренули да испуњавају „евроалбански“ програм, на Косову нико не верује, нити је и раније неко много веровао, а у прилог томе иде и њихов јединствен став да ће се држати Устава Србије, Резолуције 1244, и плебисцитарне воље народа. Мада то из београдске „глуве собе“ нико не чује, став је јединствен: ниједан Србин на Косову неће прихватити такозвани Бриселски споразум!

Продаја Косова није никаква фраза. Још 2010. године, на семинару грчке Фондације за Балкан и Грчко-америчке трговинске коморе у Солуну, заменик председника Савета за међународне односе САД Дејвид Филипс предложио је да се српском режиму исплати 2,5 милијарде долара ако прихвати независност Косова!

Филипс је предлог образложио тиме што је „…Србији ионако потребан новац за обнову, а у замену би она дала независност Косова“. Представљајући студију Савета за међународне односе САД под насловом „Балкан 2010“, у којој је билапредложена ова „купопродаја„, Филипс је објаснио да „неизвестан статус Косова распаљује иредентистичка осећања (Албанаца) и зато треба што пре наћи решење…“.

Истина, много пре њих, још почетком 2003. године, косовски милијардер Беџет Пацоли, је имао „поштенију понуду“, па је предлагао да Албанци плате много већу сумуи тако „откупе“ историјско средиште српске државе и нације. Једно је сигурно: српски властодршци свих боја наплатили су још одавно свој нечасни посао.

 

Шта је потписано у Бриселу

 

Мада је Влада Србије крила аутентичан текст такозваног Бриселског споразума (као што је крила и „Споразум о Интегрисаном управљању границама“, 2012. године), он је одмах доспео у руке јавности постао део свакодневних коментара…

Чак и делимичан погледа на бриселски „Споразум“, указује на превару у којој ништа није онако како изгледа. На пример, нигде не пише каква права остају српској заједници на Косову (и да ли ће уопште више имати пуна грађанска права).Јасно је, дакле, да су Срби остављени на милост и немилост албанских власти на Косову, да Срби не могу да рачунају ни на међународне покровитеље ове лакрдије.Лаж је да ће НАТО пакт да брани Србе „од албанске чизме“Пре ће бити да се НАТО пакт спрема да Србе обуче у „евроалбанске“ униформе.

У једном делу ове папирнате подвале пише да „заједнице имају само надзорне али не и извршне компетенције“ у одлучивању. Укратко, могу само да гледају шта им ради албанска власт.

Не постоји ни клаузула о самосталности полиције нити се Вучићевим „папиром“ гарантује постојање других родова извршне власти (жандармерије и слично).

Правосуђе је под контролом албанског правосуђа и није ни у каквој вези са извршном влашћу, која се локално обавља од српске полиције, а која је део косовске полиције без сопствених могућности у одлучивању.

У седмој тачки „Споразума“ пише да ће постојати једна полицијска снага на Косову која ће се звати косовска полиција. Читава полиција са севера Косова треба да буде интегрисана у оквире косовске полицијеПлате ће исплаћивати једино косовска полиција!

У осмој се наводи да ће припадницима других безбедносних српских структура бити понуђено место у одговарајућим косовским структурама. Прецизније речено, ко од бивших и садашњих српских безбедњака буде хтео да пређе да ради за албанску страну, врата су му широм отворена. Издајници су увек добродошли!

У десетој тачки се наводи да ће правосуђе бити интегрисано и радиће у оквирима правног система Косова. Апелациони суд у Приштини ће формирати панел судија у коме ће већину чинити судије косовски Срби. Они ће бити надлежни за све општине са већинским српским становништвом. Једно одељење апелационог суда (у реалности соба од тридесетак квадратних метара!) имаће седиште у северној Косовској Митровици (Окружни суд Митровица). Биће то крај српског правосуђа на Косову, јер ће српске судије радити по албанским законима.

 

Одговор косовских Срба на покушај подвале

 

Мада то властодршци у Београду нису схватили за озбиљно, захтев Срба са мајског митинга у Косовској Митровици био је јасан: уколико Уставни суд Србије не донесе одлуку о уставности преговора са албанским сепаратистима, покренуће се „свенародна иницијатива за расписивање референдума“, на којем би народ донео коначну плебисцитарну одлуку о споразуму и вануставном издвајању Косова и Метохије из српског државног, уставног и законског организама“. Следећи митинг заказан је за Видовдан, 28. јуна ове године.

Уставни суд је, наравно, прекршио законом предвиђен рок за доношење одлуке о уставности споразума са Приштином, који су потписани од почетка 2011. године.Ћутање Уставног суда била је последица притиска Министарства правде да се не доноси одлука све док не буде донет неки нови закон о суштинској аутономији на Косову и Метохији! Тако је само потврђено да се ради о противправној природи „Споразума“ у Бриселу.

Огорченост и бес међу косовским Србима изазвао је и притисак који је на Министарство правде извршио Томислав Николић, када је 8. маја 2013. године у ТВ интервјуу за РТС недвосмислено изјавио да је он молио председника Скупштине и Уставног суда да сачекају завршетак договора са Приштином и закона о суштинској аутономији који ће из тога проистећи, па да потом оцене уставност пројекта тога закона! Било је то најгрубља злоупотреба председничких овлашћења,али и противуставно и противзаконито мешање у рад Уставног суда.

Узгред, на једној страни оригиналног текста „Споразума“, налазе се потписи посредника ЕУ, Кетрин Ештон и српског премијера Ивице Дачића, а на другој, потписи Кетрин Ештон и Хашима Тачија. Хашим Тачи је потписао Споразум у својству председника владе Републике Косово, као лице правно једнако српском премијеруСтручњаци за међународно право указују да је немогуће реализовати споразум који је потписан у име владе самопроглашене државе, те да га то чини апсолутно ништавним!

 

„Ми сањамо сан да ви одете“!

 

Притисци, лажи, сакривање истине, пропаганда, уцене и маргинализација косовско-метохијских Срба који не прихватају „Споразум„, достижу највиши могући степен. За Србе са севера Косова користе се „магарећи“ термини, попут „шаргарепе“ – у виду обећања прилива „великих инвестиција“, или „штапа“ (о репресији сви ћуте, али је и она спремна ако затреба- ту је америчка бригада за специјалне операције, све саме убице из Авганистана!).

У српском друштву постоји снажан осећај да их је нова власт брутално преварила, после свега што је речено у току предизборне кампање у пролеће 2012. године, када су Вучић и Николић уверавали бираче да ће суспендовати све споразуме које је са Приштином потписао режим Бориса Тадића (а, чуло се и обећање о приливу 100 милијарди евра страних инвестиција у Србију!). Лаж до лажи! Инвестиције нису стигле, спољни дуг Србије је прешао 26 милијарди евра, а Косово је практично предато у руке албанских сепаратиста.

Уочи своје посете северу Косову и Метохији, Александар Вучић је коначно открио све своје карте изјавом: „Промена Устава Србије ће бити један од услова за приступ ЕУ“! Чекају се и избори по законима самозване Републике Косово, који ће, ако не буде отпора, и коначно поделити, апсорбовати и сасвим протерати Србе са своје прапостојдбине.

Зато Вучићево лицемерје изгледа још одвратније кад прича о преласку Срба са Косова и Метохије из уставно-правног поретка Србије у уставно-правни поредак независног Косова: „…слика није тако једноставна, Србија није признала Косово и Косово неће добити место у УН…“.

Није му то довољно било, па је 12. маја у Лепосавићу изјавио да се „нигде у споразуму не указује да ће се поштовати Устав Косова“. Међутим, тамо нема ни помена Устава Србије, Резолуције 1244 СБ УН, закона и нормативних аката Србије или Републике Србије као такве, као што нема никаквог помена о повратку 250 хиљада српских избеглица које је протерала терористичка организације ОВК.

Уместо тога, у тачки 4 Бриселског споразума каже се да ће Заједница српских општина бити створена по „законима Косова„. И у тачки 11 се помињу „косовски закони“, у тачки 5 се помињу „централне власти у Приштини“, у тачки 10 помињу се „правни оквири Косова„.

Председник српске општине Штрпце, Звонко Михаиловић, сликовито је приказао како Срби живе под албанским властима и практично показао шта значи живети по законима „Републике Косово“:

„Ми смо преживели НАТО бомбардовање 1999. године, мартовски погром 2004. године, до данас нерасветљена убиства, хапшења, продају органа, пљачку имовине…

Остали смо да живимо уз наше цркве и манастире, уз Свете Архангеле, Пећку Патријаршију, Грачаницу. Ми смо остали поред гробова наших предака…, но ми, слично Јеврејима у време нацистичке Немачке живимо у гету…

Како се може живети без слободе кретања, како живети у сталном страху за безбедност своје деце, како сваки пут преживљавати тај страх када они иду у школу или се играју са својим друговима и другарицама. Како се свако јутро будити са питањем – да ли је освануо нови 17. март?“

Срби који су на југу Косова већ у процесу асимилације и потпуног културног и економског уништења, на својој кожи су осетили да „Република Косово“ нема ни демократије, ни људских права нити било каквих назнака да је држава у питању.Они већ десет година живи у преко 100 резервата (енклава) у условима недостојним за живот човека – у металним контејнерима и киосцима који су прилагођени за становање.

Срби су лишени адекватне медицинске заштите, српска деца често не иду у дечије вртиће и школе, које под овим или оним изговором не прихватају „приштинске установе“. Поводом Бриселског споразума, њихово опште мишљење изразио је један од њих, С. Секулић из Грачанице:

 

„Држава нас је на жалост предала у руке косовских Албанаца. А они за 14 година нису показали добре намере нити жељу да ми останемо у њиховом окружењу. Један Албанац ми је рекао – ‘ми сањамо час када ће доћи тај дивни дан да ви одете’ – и ми смо сада, на жалост, на путу да то и учинимо“.

Већ згажени Срби на југу Косова годинама живе у понижавајућим условима,свакодневно су предмет спрдње, изругивања и застрашивања од стране Албанаца.То је оно што чека и Србе на северу Косова уколико не покажу одлучност у борби за опстанак.

Ни Вучићу ни никоме од самозване елите у Београду није стало то што су северне границе албанског Косова већ одавно постављене на јужним висовима Копаоника, на 1300 метара надморске висине, и што Панчићева оморика више не станује у Србији него на албанском Косову!

Срби који су чврсто у одлуци да остану на својој родној земљи, немају много избора. Или ће остати да помру у својим резерватима и бити у горем положају од америчких индијанаца у претпрошлом веку, или ће показати зубе, одговорити отпором, уколико не буде могло цивилизованим средствима. Неће бити лако.Против себе имају издајничку власт у Београду и великоалбанско насиље. Истина, имају подршку моћне Русије, која никада није довела у питање своју заштитничку улогу према својој словенској браћи на Косову. А, нада последња умире

 

А 1.

 

Методе истребљења

У фебруару 2013. године, откривено је да „Косовска медицинска агенција“ (нека врста врховне фармацеутске установе), месецима касни са набавком лекова за болнице у српским општинама, без обзира што је из Београда редовно стизао новац за те потребе, и то директно на рачун албанске сепаратистичке владе, одакле она, по својој вољи, даље шаље тај новац или га, као у овом случају, уопште не шаље локалним самоуправама у општинама где живе преостали Срби!

Директори медицинских установа су слали су чак и међународне апеле за помоћ,настала је права драма, али то никога у Приштини није занимало. Напротив,албанске власти су Србима строго забраниле увоз лекова. То је само један од бројних примера како би сутра функционисала албанска држава у српским општинама, и како би се провели сви који верују у албанску демократију под окриљем светских полицајаца.

 

А 2.

 

Срби морају да плате струју, Албанци је имају џабе!

 

Почетком фебруара 2013. године, Косовска енергетска корпорација (КЕК) је под претњом судског гоњења наложила Србима да хитно плате дуг од 1999. до 2008. године, који за српске породице износи од 3,5 хиљаде до 15 хиљада евра. Са друге стране, Албанци су по одлуци КЕК искључени од плаћања старог дуга!

 

А 3.

Легална пљачка српске имовине

Док српски властодршци чине све да Косово предају у руке албанске парадржаве,траје бесомучна пљачка српске имовине у Покрајини.

Албански сепаратисти су прешли из фазе отимачине у фазу препродаје отетог, па су 16. априла ове године, продали 75 одсто акција Поште и Телекома Косова (дакле, српску државну имовину) за 277 милиона евра! Купац је био конзорцијум немачког „Аксос капитала“ и британског „Наџафи компанис“, чије је седиште у Финиксу (САД). Треба подсетити да је Пошту и Телеком Косова хтела да купи осведочена мрзитељка Срба, бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт.

У 23 приватизације на Косову и Метохији, више од 300 предузећа купили су домаћи Албанци и Албанци из Албаније. само једно од њих је купио Бугарин ожењен Албанком. Срби нису имали могућност ни да сачувају посао, а не да учествују у приватизацији.

По једној уредби УНМИК-а, право на учешће у деоби приватизационог прихода имали су само радници запослени у предузећу у тренутку продаје, дакле, искључиво Албанци! Осим предузећа, приватизовано је и 14.000 хектара земље која су била власништво пољопривредних комбината из Србије. Пред приштинским судовима покренути су бројни спорови због овог насиља, али ни у једном случају никада није пресуђено.

 

А 4.

Не ометамо, дакле, признајемо!

Србија се Бриселским споразумом обавезала да неће ометати приступање Косова Европској Унији. ЕУ не прима у свој састав територије, регионе, покрајине или области. Тим поводом је академик Коста Чавошки приметио: „Ако ми кажемо да је самопроглашена држава Косово на европском путу – ми истовремено признајемо да је то суверена и независна држава“!

 

Никола Влаховић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Годину дана Весићевог терора: Поново померен рок за Душанову

0 (0) Сви радови у Улици цара Душана на Дорћолу требало би да буду завршени …

Тепић: Брнабићкин брат од државе добио преко 40 милиона евра

5 (1) Потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић након објављивања шокантних података да је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *