Веза пропалих и банкротираних банака и владајућих партија

Веза пропалих и банкротираних банака и владајућих партија

0
(0)

БЕОГРАД – Од банака које су кредитирале кампању странака 2012. за парламентарне и председничке изборе – две су угашене. Лане Развојна банка Војводине, која је финансирала Демократску странку, а у петак је без дозволе за рад остала и београдска Универзал банка, која је дала гаранцију Социјалистичкој партији Србије и кредититирала Српску напредну странку. Колико је до сада познато ове две банке нису „отишле под лед” зато што су „пословале” са странкама, већ из сасвим других разлога – углавном због ненаплаћених кредита од великих дужника. „Блискост” са странкама није им помогла да опстану на тржишту. Према подацима Агенције за борбу против корупције Универзал банка је прошлу предизборну и кампању СНС потпомогла са 54,5 милиона динара. Јуче су из те странке саопштили да су Универзал банци вратили све до динара.

Српска напредна странка саопштила је јуче да је одузимање дозволе за рад Универзал банци била одговорна одлука којом је спречено понављање случаја „Агробанка” и поручила да ће инсистирати да се до краја утврди ко стоји иза „нелегалних радњи” у тој банци и да се кривци казне у складу са законом.

Напредњаци, реагујући на позив демократа да се грађанима саопште све информације у вези са одузимањем дозволе за рад Универзал банци, наводе да су, за разлику од ДС, све кредите и новац који су за претходну кампању позајмили „уредно вратили и да нису умешани ни у какве сумњиве послове”. „Због неодговорности ДС и њиховог мешетарења са банкама, држава је само у случају Агробанке оштећена за 400 милиона евра, а у случају Развојне банке Војводине додатних 200 милиона евра. И сада се Демократска странка усуђује да било коме држи лекцију”, наводи СНС. Иначе, према подацима Агенције за борбу против корупције ДС је од Развојне банке Војводине позајмио 360 милиона динара, али тај дуг још нису измирили.

И док траје страначко препуцавање, ко је мање или више одговоран за слом још једне домаће банке, „Политика” сазнаје да исплата осигураних депозита „Универзал банке” формално почиње данас у Банци поштанска штедионица, која је у овом случају банка исплатилац, а на њих имају право физичка лица, предузетници и мала и средња правна лица, клијенти ове банке која је остала без дозволе за рад – наведено је на сајту Агенције за осигурање депозита.

За разлику од претходних пропасти банака – Агробанке, Развојне банке Војводине, као и Привредне банке Београд, клијенти банке могу да рачунају само на осигурани износ депозита, а то је до 50.000 евра по клијенту. Положени депозит клијенту не припада аутоматски, већ ће обавеза бити утврђена након пребијања потраживања банке у стечају према депоненту. За динарске депозите, исплата осигураног износа је у динарима, а за девизне у еврима по средњем курсу евра према одређеној валути који важи на дан доношења решења надлежног суда о покретању поступка стечаја.

Неосигурани депозити ће се исплатити из стечајне масе уколико буде за то могућности.

– Уколико депоненти имају потраживања на име депозита преко 50.000 евра, за разлику до пуног износа потраживања поднеће пријаву потраживања из стечајне масе Универзал банке Београд преко Привредног суда у Београду у року од 60 дана (општи рок 120 дана) од дана објављивања решења суда о отварању стечајног поступка у Службеном гласнику Републике Србије – саопштила је Агенција.

Познати трошак затварања ове банке по Агенцију за осигурање депозита је 70 милиона евра и 1,8 милијарди динара што је укупно око 85 милиона евра. Пропашћу ове банке уништена је нада Лазара Крстића, министра финансија, да минус у државној каси може да буде и мањи од првобитно планираног, јер „неће бити утрошено свих 200 милиона евра колико је предвиђено за санацију државних банака”. Сада је сасвим извесно да је новчана рупа за спас банака још дубља.

Који су све разлози што је ова банка остала без капитала можда ће се сазнати, а можда и не, као што се није званично дознало ни у претходна три случаја пропасти државних банака. Јавност је остала ускраћена за информацију који су то привредници узимали кредите, а нису их вратили што је смањило капитал банака.

Милан Ковачевић, консултант, каже да је трошак пропасти банке од 85 милиона евра недопустиво велики и пита зашто је Народна банка Србије реаговала касно и није благовремено угасила банку.

– НБС мора да каже ко су били највећи корисници кредита ове банке. Такође, НБС мора да истражи како је процурела у јавност информација да ће банка бити затворена због чега је последњих дана неко из банке подигао три милиона евра. То значи да је неко куповином или продајом био у прилици да заради и окористи се том информацијом. То је кривично дело, јер банкарски систем почива на поверењу – каже Ковачевић.

По његовим речима мора се инсистирати на томе, јер је неко успео да спаси свој новац, док ће власници неосигураних депозита вероватно остати празних шака, као и акционари.

– У случају када је власништво у банци уситњено, као код Универзал банке, односно када ниједан акционар нема више од пет одсто, управа је одговорна за пословање и дужна је да акционарима надокнади штету. Акционари нису криви – сматра Ковачевић.

Он додаје да је код нас створена погрешна слика да губици Универзал банке иду на терет пореских обвезника. Њих, каже, плаћа Агенција за осигурање депозита. На примедбу да је Агенција остала без пара баш зарад покривања губитака у претходна три случаја банака и да зато сама мора да се докапитализује, саговорник каже да онда нешто није у реду с тим системом осигурања, као и начином на који држава, као оснивач, управља овом агенцијом.

Ненад Гујаничић, из „Вајсброкера” каже да цена стабилности банкарског система јесте осигурање депозита до одређеног износа, а овај ниво је успостављен на почеку кризе 2009. године када је претила опасност од урушавања домаћег финансијског система. Да оваква одлука није донета, вероватно би депозитна база домаћих банака била умногоме осиромашена што би свакако банкарски систем у каснијим годинама довело у још тежи положај.

– Системи контроле су прилично лоши. И то не само на нивоу врховне контроле од стране НБС-а, већ и на нижим нивоима. Пропусти су чињени и када су у питању интерне контроле самих банака, њихових надзорних одбора, као и ревизора који потписују финансијске извештаје, сматра Гујаничић.

——————————————————————-

Ко је управљао банком

Председник Извршног одбора Универзал банке је Драган Томић, док су у Управном одбору седели Будимир Јовковић, председник, Небојша Дивљан, заменик председника, проф. др Слободан Унковић, проф. др Миленко Џелетовић и мр Владимир Живановић.

Иначе, у Универзал банци, према подацима са Централног регистра хартија од вредности, нема деоничара који има више од пет одсто акција. Највећи акционар је Небојша Дивљан, некадашњи директор „Делта Ђенерали осигурања”, ту су и фирме „Фармаком”, „Беохемија”, „Алфаплам”, АИК банка…

 

 

Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Аца Босанац: Пола пазара сам давао Стефановићу и Папићу, остало делио с Кокезом

Аца Босанац: Пола пазара сам давао Стефановићу и Папићу, остало делио с Кокезом

5 (5) Београдски угоститељ Александар Кајмаковић (46), звани Аца Босанац, у уторак је припадницима УКП …

Мигрант уз помоћ ножа опљачкаo жену у сред Београда, пролазници га ухватили и савладали! (видео)

Мигрант уз помоћ ножа опљачкаo жену у сред Београда, пролазници га ухватили и савладали! (видео)

5 (12) Под претњом ножем, непознати мигрант јуче је у поподневним часовима опљачкао жену на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend