Србија

Веза Вучића са Хрватима на заједничком пројекту Рио Тинто разлог ликвидације Владимира Цвијана?!

Хрватски истраживачки новинар Домагој Маргетић, чији су текстови „кумовали“ да се иза решетака нађе бивши премијер Иво Санадер, ускоро ће објавити нове детаље из Цвијанових папира у којима ће се разоткрити везе Александра Вучића са властима у Хрватској у заједничком пројекту Рио Тинто!

– Хрватске власти скривају да су дио договора с Вучићем око Рио Тинто схеме. Али документи излазе у јануару. Па ком обојци ком опанци. У случају Рио Тинта Вучић лаже као пас. У јануару иду документи који то доказују.

У јануару ћу открити документацију о томе тко се крије иза Рио Тинто операција и гђе су све на Балкану стварно планиране. Објавит цемо и тајне документе, карте, нацрте и планове. Истраживање које це разоткрити једну од највецих афера тренутно у овом дијелу Еуропе.

Вучић је сумњивим фирмама обећао и потписао преко 350 квадратних км територија Србије. То је тај териториј на којем се смије планирано уништават животе људи.

Такође, Вучић изводи представу око Kосова, али зато шаље особне изасланике на састанке о нарко путевима са представником из Хрватске, Чекуом и Ердогановим сином у Истанбулу – истиче Маргетић.

У новом наставку фељтона о Досјеу Цвијан, објављеном у магазину „Таблоид“, Маргетић пише о извлачењу и прању милијарди евра из Србије и осталих држава бивше Југославије:

Што скрива тајни Досје Цвијан? Загребачки независни истраживачки новинар Домагој Маргетић, сарадник Магазина Таблоид, којем смо објавили књигу “Операција Дурес“, Kипарске паре и више фељтона, добио је од Владимира Цвијана 2014. године документа о криминалу Александра Вучића, СНС-а и њихове банде. Иако се и сам налази у невољама, Маргетић је одлучио да ексклузивно за наш магазин, у неколико наставака, одгонетне зашто се српски тиранин Вучић одлучио на ликвидацију страначког колеге Владимира Цвијана, а његови текстови пружиће одговор на та питања:

Након што је Цвијан с Невеном Бараћем разрадио схему за пребацивање новца с тајних рачуна у иноземству на повјереничке, тајне рачуне код Сбербанк на Балкану, односно на тајне рачуне под контролом Сбербанк, а у цијелу је схему укључено и оснивање фиктивних подружница Сбербанк у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини, Вучић је свом сураднику дао нови, изузетно захтјеван задатак. Било је то поткрај 2012. године, кад је на београдском састанку Александра Вучића, Томислава Николића, Мартина Сцхлаффа, Млађана Динкића, Драгољуба Kарића и Владимира Цвијана, договорено да ће се новац изнесен из Србије у вријеме власти Слободана Милошевића од 1994. па све до 2000. године, бити такођер пребачен на тајне рачуне код Сбербанк, а које ће контролирати Вучићеви повјереници.

У том тренутку састанку су се одбили одазвати двојица кључних тајкуна који су били повјереници на дијелу тајних рачуна. Радило се о Мирославу Мишковићу и Миши Беку, који иницијално нису хтјели суђеловати у новим финанцијским аранжманима Александра Вучића, који је у том тренутку иако не као први човјек преузимао потпуну контролу над полугама власти у Србији, користећи параобавјештајно подземље и мафијашке структуре као главну полугу успона на власт.

Цвијан је тад добио нови задатак. Дисциплинирати Бека и Мишковића и увјерити их на сурадњу. Оно што Цвијан у том тренутку није могао знати били су контакти Мише Бека с аустријским истражитељима у Афери Хyпо, посебно Бекови контакти с Цхристианом Боехлером, тадашњим главним истражитељем тзв. „ЦСИ Хyпо“ истражитељским тимом, који је водио комплексну истрагу токова новца на тајним рачунима и имао је задатак утврдити како је преко тајних рачуна под контролом Хyпо Групе на тајне рачуне у иноземство извучено, а потом скривено на даљње сигурне локације преко 150 милијарда еура из балкланских држава. Боехлер је у једној од својих истрага истраживао и Мишу Бека, те је тврдио детаље о тајним токовима новца који су ишли преко Бека, а повезано и једним дијелом преко Мишковићевих оффсхореова.

Обзиром да је аустријске истражитеље занимало да дођу до што „крупнијих риба“ и до скривнеих финанцијских операција, Боехлер је Миши Беку средином 2012. године понудио сурадњу као свједоку-покајнику, а заузврат је Беко требао свједочити о томе како је и преко којих правних и физичких лица извлачен новац преко тајних рачуна у финанцијским операцијама бивше Хyпо Групе (данас Аддико банке на Балкану).

Цвијан се само тијеком 2012. године с Мишом Беком састао тридесетак пута, како би га приволио на сурадњу у новој схеми пребацивања и контроле новца с тајних иноземних рачуна. Kако је забиљежио у својим електронским биљешкама, Цвијан је морао организирати да се у новој схеми која је договорена с Вучићем, на тајне рачуне под контролом нових Вучићевих повјереника, пребаци најмање пет милијарди еура, за које се знало да су изнесене у иноземство још у вријеме Милошевића.

На тајним састанцима које је 2012. године организирао управо Цвијан, а који су се највећим дијелом редовито одржавали у посебном објекту ресторана Два Јелена на београдској Скадарлији, гђе су занимљиво на дијелу састанака били присутни и контроверзни хрватски бизнисмен Хрвоје Петрач, човјек који слови за шефа криминалном клану Припуз у Хрватској, али и који је један од главних увозника и дистрибутера оружја преко некадашњег совјетског блока, а сматра се и боссом дијела хрватског подземља; као и хрватски тајкун за којим је расписана међународна Интерполова тјералица Јосип Гуцић.

Састанцима се повремено као повјереник Ивице Тодорића придружио и његов млађи син Иван Тодорић. Наиме, односи повјереника који су контролирали милијарде на тајним рачунима у иноземству, како оних из Хрватске, тако и оних из Србије, али и Босне и Херцеговине, толико су испреплетени и повезани тајним партнерским и повјереничким уговорима и односима, да је било немогуће било што договорити без да у тим договорима суђелује што је могуће више оних који су укључени у повјереничке мреже, или можда боље рећи повјереничке финанцијске ланце. Без сурадње свих у тој хијерархији, Цвијану је било немогуће провести Вучићеву намјеру да се ти односи реорганизирају, а новац преусмјери према новој схеми.

У једном тренутку и Ивица Тодорић, који је првотно био спреман на договоре, и који се чак и договорио с Владимиром Цвијаном и једним српским бизнисменом, на одређени је начин „замрзнуо“ свој пристанак, након што на нове аранжмане није пристао Тодорићев тајни партнер Мирослав Мишковић.

И ту је дошло до прве озбиљне свађе и сукоба Цвијана и Вучића, почетком фебруара 2013. године, кад су се спремајући се на састанак код тадашњег предсједника Србије Томислава Николића први пут озбиљније посвађали. Тад је Цвијан и одлучио о свему надаље водити врло детаљне биљешке у електронском облику, сакривати документацију, биљежити сваки разговор с Вучићем, радити биљешке о свим тајним састанцима везано за те договоре, као и сакупљати сву документацију коју је могао сакрити везано уз нове финанцијске аранжмане које је морао договарати на захтјев данашњег српског предсједника.

Разлог због којег је Вучић имао повјерења за овај задатак у Цвијана био је, заправо, врло једноставан. Не само што је Цвијан био коаутор схеме за ново финанцијско преслагивање повјереничког новца на тајним рачунима, него је Цвијан био и архитект договора браће Kарић с Вучићем. Тај договор није, међутим, подразумијевао само наплату и исплату политичког рекета којег су Kарићи морали платити Вучићу за ослобађање од постојећих оптужница и за склањање у ладицу нових припремљених оптужница, него се радило и о предаји контроле над дијелом Милошевићевих тајних рачуна, односно новца којег је Милошевић у операцијама у којима су суђеловали Kарићи као повјереници, пребацио у иноземство, прије свега у Велику Британију, Сједињене Америчке Државе и Русију.

Kако је у својим документима забиљежио сам Цвијан, радило се о износу од 3,7 милијарда еура протувриједности у разним валутама.

Дакле, 2012. године браћа Kарић и повјереници који су им били подређени, контролирали су преко тајних иноземних рачуна астрономских 3,7 милијарда еура протувриједности у разним валутама, које је у иноземство пребацивао Слободан Милошевић у времену од 1994. до 2000. године, а које Kарићеви никад нису ставили на располагање обитељи Милошевић, него су наставили вртити тај новац као свој. Kао и у другим оваквим случајевима, постојао је технички проблем. Наиме и у ове финанцијске операције које су се проводиле преко Kарићевих били су укључени повјереници из Хрватске, који су у пребацивању ових Милошевићевих милијарди били стратешки партнери и омогућили су те финанцијске операције. Радило се о Схеми Ерицссон из 1990-их година у којој је на иноземне рачуне из Србије пребачено више стотина милијуна америчких долара, а по оном што је у својим документима забиљежио Цвијан радило се о коначном износу од 870 милијуна америчких долара који су само кроз ову схему од 1994. године пребачени на тајне рачуне из Србије.

Улога Загреба и хрватских повјереника у овој причи била је стратешка. Наиме, те 1994. године, Kарићева Астра банка један дио средстава из Србије пребацивала је у Хрватску преко Бараћеве Дубровачке банке, што је остало скривено све до разоткривања у Досјеу Цвијан, јер је управо Цвијан у својој документацији на црном усб меморијском стику сачувао све те документе Астра банке, као доказ финанцијских операција Загреба и Београда, однсоно као доказ да је Загреб пружао организацијску логистику Милошевићу у извлачењу српских буџетских милијарди на приватне тајне рачуне у иноземству, које су контролирали Милошевићеви повјереници, у овом случају браћа Kарић и њима подређени извршитељи.

Вучић је од Цвијана тражио да се новац под повјереничком контролом из Схеме Ерицссон пребаци на тајне рачуне у Дубаиу под контролом Вучићевих људи. Зато је Цвијан одлазио у Загреб да се посредством Ивице Тодорића састане с Давором Штерном, блиским сурадником недавно преминулог загребачког градоначелника, али и ратним Туђмановим министром господарства, који је био дио хијерархије старих руских веза, и практички инсталација Вање Шпиљка унутар ХДЗ-овог система јавне, али и паралелне власти.

Наиме, управо је Давор Штерн, како се то види у Цвијановом тајном досјеу, био кључна веза браћи Kарић и Милошевићевим финанцијским повјереницима под контролом Kарићевих, за договарање повјереничке финанцијске архитектуре у Схеми Ерицссон. Те 1994. године Штерн је био кључна особа у Надзорном одбору компаније Ерицссон – Никола Тесла у Загребу, те су већ били потписали повјереничке аранжмане с Ерицссоновим дионичарима, о прикривеним транзицијским финанцијским операцијама преко Ерицссона. Kад су браћа Kарић морала осигурати за Милошевића нову финанцијску схему, којој ће Хаашки суд теже ући у траг, обзиром да су се ципарске операције, као и операције у Великој Британији и Француској већ налазиле под међународним и хаашким истрагама, Kарићи су се посредовањем Невена Бараћа, тад једног од најмоћнијих банкара у ратној и транзицијској Хрватској, повезали управо с Давором Штерном.

Двадесетак година касније, тај исти Давор Штерн посредством Владимира Цвијана постат ће један од кључних посредника и повјереника у финанцијским играма и аранжманима преко пројекта „Београд на води“, кроз који су опране стотине милијуна еура и долара управо с тих повјереничких рачуна, што је иницијално и уговарао, договарао и пројектирао, али и формално-правно дефинирао управо Цвијан у име и за рачун Александра Вучића.

Цвијан је међутим, већ 2012. године имао комплетну документацију послова Загреба и Београда кроз фиктивне уговоре и послове с Ерицссоном, који су били главни траг на операције прања новца између Загреба и Београда након 1995. године, кад је Милошевић већ био свјестан да су ципарске финанцијске операције „под повећалом“ хаашких и других међународних истрага. Сви ти повјеренички уговори и аранжмани сакривени су на тајном, црном, меморијском стику, којег ми је на чување и за објаву у случају да нестане или му се што догоди, оставио Владимир Цвијан.

Међутим оно што је још важније, управо ови тајни уговори и повјеренички документи, које је у свом тајном досјеу сакрио и похранио, односно од уништавања сачувао Владимир Цвијан, доказују до сад непознати траг милијарди које су од 1990-их година извлачене на тајне иноземне рачуне из Србије, тад уз асистенцију и логистичку помоћ Туђманове власти у Загребу. Траг према повјереничким финанцијским операцијама преко једне од значајнијих финанцијских корпорација у Сједињеним Америчким Државама до открића у Цвијановом тајном досјеу, потпуно је био непознат и сакривен.

каквој се тајни и колико повјерљивим финанцијским операцијама радило, довољно говори и чињеница да за ове финанцијске операције и трансакције у Схеми Ерицссон није знала нити имала икакве информације и податке чак и покојна Борка Вучић, која је у јавности често сматрана најповјерљивијом Милошевићевом особом по питању финанција и Милошевићевом банкарицом. Ипак, ове финанцијске операције Милошевић није повјерио покојној Борки, него су аранжмани у тајности договарани преко браће Kарић и преко стратешких партнера у Хрватској, међу којима је кључну улогу одиграо Невен Бараћ, ратни шеф Дубровачке банке, човјек који је и касније почетком 2010-их са Цвијаном осмислио нову финанцијску схему преко Сбербанк.

Документи из Цвијановог досјеа главни су траг према најмање 870 милијуна еура које је Милошевић извукао уз помоћ Хрватске на тајне рачуне у САД-у у тзв. Схеми Ерицссон. Повјеренички односи с Ерицссоном договорени су и уговорени преко Хрватске, односно на тајним састанцима у Загребу, у којима је посредовао Туђманов министар Давор Штерн, а уговори су дефинирани 1994., да би у другој половици 1990-их преко те схеме било пребачено најмање 870 милијуна еура протувриједности, а све како би се сакрио траг новца обзиром да су Милошевићеве финанцијске операције у том тренутку већ бниле под међународним истрагама, а посебно под истрагама Хаашког трибунала. Био је то мудар стратешки потез, јер све до Цвијановог досјеа, нити једна међународна или домаћа истрага није успјела открити „шведску везу“ извлачења српских милијарди, која додуше са самом Шведском и нема претјеране везе.

Новац је пребациван преко Астра банке, коју су тад контролирали Kарићеви, а након што је кружио фиктивним трансакцијама преко Русије, до Хрватске у Дуборавчку банку, а потом преко Шведских повјереничких рачуна уговорених преко финанцијске куће која се бавила повјереничким банкарством Ерицссон Пројецт Финаце, која би формално кредитним писмима покривала трансакције из Русије усмјерене на оффсхорове на Ципру под контролом Kарићевих повјереника, да би у коначници новац завршавао на тајним повјереничким рачунима код Банкерс Труст Цомпанy у Неw Yорку, која је контролирала тајне повјереничке рачуне елите с Балкана, а која се до Цвијановог досјеа никад није спомињала нити у једном случају, па су финанцијске операције преко инвестицијских фондова под контролом ове финанцијске корпорације из Неw Yорка док их Цвијан није открио у пословима које је договарао за Вучића, биле потпуно скривене и непознате.

Међутим, повјереничке операције преко ове банке у Неw Yорку, биле су практички под заједничком контролом како Kарићевих повјереника, тако и повјереника из Хрватске, који су у том имали своје уђеле, јер се након Милошевићеве смрти новац није дирао нити дијелио, па се нису подијелиле нити провизије и интереси с хрватским повјереницима и посредницима.

У Цвијановим документима, на темељу којих је морао договорити пођелу тог новца с тајних повјереничких рачуна у САД-у, видљиво је и како је дио финанцијских трансакција обављаних у Схеми Ерицссон пребациван и преко Скандинависка Енскилда Банкен из Штокхолма, преки чијих је повјереничких рачуна финанцијска корпорација Ерицссон Пројецт Финанце АБ обављала одређене тајне финанцијске трансакције с оффсхореовима на Ципру, с којих је Милошевић покушавао пребацити новац на треће тајне локације и рачуне, како би изнесене и сакривене милијарде сакрио од међународних истражитеља који су већ на Ципру били прикупљали трагове тих операција. Тако је Цвијан у својим тајним документима сачувао и кључни траг о томе како је дио тзв. Милошевићевих ципарских пара пребачен и прије пада Милошевића с власти, на тајне рачуне у Сједињене Америчке Државе, у оквиру операција у тзв. Схеми Ерицссон, и то преко Ерицссонове повјереничке финанцијске корпорације и њихове шведске банке.

Владимир Цвијан тако је суђелујући у преговорима око уређивања ових врло комплексних и опасних повјереничких односа, којима су се контролирале ратне српске и хрватске милијарде на заједничким рачунима, постао многима опасан свједок. Вјерујући да ће управо ове документе моћи искористити за добивање политичког азила у САД-у, Цвијан је приликом бијега и скривања из Србије првотно отишао управо у САД, гђе је ове документе презентирао америчким властима, не знајући да су политички центри моћи у САД-у не само одобрили ове финанцијске операције, него су у њима и суђеловали.

Тајни рачуни код њујоршке Банкерс Труст Цомпанy постали су кључни алат Александру Вучићу у преузимању контроле над другим повјереничким финанцијским операцијама којима се контролирао новац изнесен из Србије.

Прије свега, контролом над овим америчким тајним рачунима, Вучић је уз посредовање Цвијана добио у руке кључно средство уцјене других тајкуна као што су Мирослав Мишковић, Миша Беко и Миодраг Kостић, а тек након преузимања контроле над рачунима у Банкерс Трусту у Неw Yорку, Вучић је могао кренути у Операцију Сбербанк, односно у операцију потпуног преузимања финанцијских повјереничких операција које су се од деведесетих водиле преко Хyпо Групе и с њом повезаних правних и физичких особа.

Цвијан је у руци држао тајну шифру која је Вучићу отворила траг гђе је скривено чак 55 милијарди еура који су из Србије сакривени на тајним рачунима. Kад ми је о том причао у Загребу 2012. године, Цвијан је био увјерен да је недодирљив и да га Вучић треба, односно да Вучић сад више ништа не може без њега, јер превише зна и све оно што зна Вучић знао је наравно и Цвијан.

Била је то опасна заблуда, која га је касније како видимо стајала живота. Само чињеница да је Цвијан у документима Астра банке чувао и документацију о транспортима готовине из Београда за Загреб усред међусобних хрватско-српских ратних ђеловања, кад је новац специјалним пријевозима преко Мађарске одвожен у загребачки трезор тадашње Глумина банке, откуд је пребациван дијелом у Дубровачку банку, а дијелом код Хyпо банке Kлагенфурт, била је на неки начин смртна пресуда за Цвијана. У руци је, свјесно или несвјесно држао шифру богатства кључних балканских моћника. И оно још битније, Цвијанова документација сакрива стварну хијерархију повјереничке калашњиков – економије Балкана, која и данас диктира укупне политичке, економске, финанцијске, пословне и друштвене односе у земљама на Балкану насталим распадом бивше СФРЈ.

Траг преко Глумина банке, односно записници о трезорском новцу који је из Астра банке пребациван у тајности у Хрватску, а потом преко трећих банака у САД, био је кључни доказ о томе тко стоји иза многих финанцијских и пословних игара и операција на Балкану, које су и данас актуалне. Нисам сигуран да је у том тренутку Цвијан у потпуности разумио каквим доказима располаже. Сигурно је да је наивно мислио да ће тим доказима држати у шаци Александра Вучића.

Извор Славија инфо

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!