fbpx

Више од 50% датих кредита ненаплативо: Фонд за развој спискао преко милијарду евра

0
(0)

Седница Управног одбора Фонда за развој, на којој је 52 фирме требало да поделе 925 милиона динара, јуче није одржана на захтев Министарства привреде како би се зауставило вишегодишње расипништво у тој институцији. Фонд је, по оцени тог министарства, уместо да подстиче развој, расипао паре. Од 217 милијарди динара, колико му је било на располагању, што је око две милијарде евра, више од половине је ненаплативо.

Да ли ће Фонд остати овакав какав је сада, што је по оцени саветника министра привреде Душана Павловића, једноставно немогуће или ће прерасти у неку врсту гарантног фонда у овом часу није од пресудне важности. Мора се коначно видети с каквим је ризицима фонд рачунао када је давао зајмове шаком и капом.

Интерес је, како јуче рече министарка енергетике Зорана Михајловић, да се утврди ко је и за шта потрошио толике паре, па тек онда треба видети шта даље. Ово тим пре што је Фонд, одобравајући кредите са веома ниским каматама, уз мировање доспелих обавеза, велике суме новца одобравао и страначким људима. Јуче је зајам од 150 милиона динара, требало, између осталих, да добије и фирма „Агропослови” коју, према подацима Агенције за привредне регистре, води супруга Чедомира Јовановића лидера Либерално-демократске партије.

Фонд је већ годинама предмет жестоких критика. Професорка београдског Економског факултета Даница Поповић још 2010. писала је у „Политици” да је ова институција „Фонд зомбија и пријатеља”, а њен колега Љубодраг Савић сматра да Фонд треба да постоји, али „тамо треба да седе професионалци, а не политичари”, који деле јавни новац по личном нахођењу.

– Добро је да је Министарство привреде захтевало од Фонда за развој да обустави свако ново кредитирање – сматра Савић. – Јер, досадашње искуство са њим је веома лоше. Циљ његовог постојања био је да се веома повољним кредитима охрабри инвестирање пословних људи у делатностима од значаја за Србију. На жалост, велике кредите добијали су и највећи српски тајкуни, што не би био неки проблем, да највећи део тих зајмова никада неће бити враћен. Фонд је имао задатак да убрза развој привреде, нарочито у неразвијеним подручјима. Нажалост, новац је протраћен, кредити се не враћају, Фонд се не обнавља.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, каже да би требало преиспитати пословање Фонда за развој. Реч је о новцу пореских обвезника, за који се не зна како се дели и каква му је судбина. 

За председника Уједињених региона Србије Млађана Динкића, није ништа необично што је део потраживања Фонда ненаплатив. Донедавни министар финансија и привреде, казао је у емисији „Један на један” Радио-телевизије Војводине да је „тај ризик део калкулације кад држава инвестира у неразвијена подручја”.

– Па, томе и служе ти кредити, да се помогне неразвијенима – рекао је Динкић.

Упитан у којој мери је овај случај сличан са дешавањима са Развојном банком Војводине, када је управо он оптуживао покрајинску власт због великог броја ненаплативих кредита, Динкић је казао да разлика постоји, јер „пословне банке користе новац штедиша, а Развојни фонд паре из буџета”.

Верица Калановић, бивша министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, последњег радног дана прошле године најавила је на конференцији за новинаре у Влади Србије да ће Фонд у 2013. одобрити кредитну подршку српској привреди у износу од око 12 милијарди динара и да привредници могу да очекују ниже камате и продужење рокова отплате кредита.

– Не знам да ли је Саша Радуловић свестан да стављањем под сумњу рад Фонда за развој, у ствари сумња у целу владу, изјавила је јуче за наш лист Калановићева. – Јер, садашњи Управни одбор Фонда за развој чини половина министара који су били његови чланови и у претходном периоду. Конкретно, то су министри Зорана Михајловић, Јован Кркобабић, Велимир Илић, Сулејман Угљанин и државни секретар Дејан Поповић. Овде не постоји проблем у пословању УО Фонда, већ у дубоком неразумевању функције Фонда за развој од стране ресорног министра, који би по својој функцији то морао најбоље да разуме.

Калановићева тврди да је наплата кредита које је Фонд за развој дао приватним фирмама већа од 95 одсто „и нема говора ни о каквим социјалним категоријама, нити о одобравању кредита без покрића”.

– Када се говори о ненаплативим кредитима, треба да се зна да је реч о пласманима још од 1995. године – објашњава Калановићева. – Ти такозвани „ненаплативи кредити” су заправо субвенције за бивша друштвена предузећа у процесу реструктурирања, у којима и данас ради више од 55.000 људи. Ту су и надокнаде за ПИО и здравствено осигурање тих људи.

Она сматра да су коментари и поступци министра Саше Радуловића не само штетни, већ и опасани за целу привреду Србије.

– Било би много боље да говоримо о чињеници да у Фонду за развој у овом тренутку постоји 17,5 милијарди динара, које се могу пласирати привреди – саопштава Калановићева. – Уместо да се тај новац пласира привредницима, имамо „лов на вештице”. Узалуд ћемо после да се питамо ко је одговоран и има ли одговорности када се упропасти и оно мало фирми које могу да раде.

У августу прошле године државни ревизор Радослав Сретеновић најавио је могућност покретања кривичне пријаве ако Фонд за развој не отклони неправилности које је уочила његова служба. Наиме, на крају 2010. године, Државна ревизорска институција утврдила је да Фонд за развој није радио како треба, јер се није знало шта је са око 140 милијарди динара одобрених кредита.

Поступајући по пријави ДРИ и оптужници за привредни преступ нишког Основног јавног тужилаштва, Привредни суд у Нишу је првостепеном пресудом, која још није правоснажна, донетом крајем прошле године, због кршења прописа новчано казнио Фонд за развој. Директорка Фонда Слађана Бацковић кажњена је са 20.000 динара, Фонд са 2,1 милион динара, бивша директорка Оливера Божић са 10.000 динара, а шефица рачуноводства ове институције Миљка Манојловић са 60.000 динара.

———————————————-

И СИЕПА радила мимо контроле

Министарство привреде Србије саопштило је јуче да је досадашњи увид у начин одобравања и исплате субвенција инвеститорима показао да су ти подстицаји додељивани без адекватне контроле и уз пропусте у процедури.

Како се наводи, из буџета Министарства привреде, по основу Уредбе о привлачењу директних инвестиција коју је спроводила Агенција за страна улагања и промоцију извоза Србије (СИЕПА), од почетка ове године за субвенције исплаћено је више од 2,57 милијарди динара, од чега само у јулу и августу преко милијарду динара.

Прецизира се да се дешавало да СИЕПА одобри подстицаје потенцијалном инвеститору и пре него што је расписан оглас за продају имовине предузећа и то на захтев инвеститора који до тада није ни основао зависно друштво у Србији, које је требало да учествује у приватизацији.

Било је случајева и да у процедуру уђе непотписан захтев без датума подношења, а са поверљивом документацијом предузећа које се приватизује, навело је Министарство привреде Србије. Бета

———————————————-

Михајловић: Јача контрола рада Фонда

Министар енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић изјавила је јуче да ће Фонд за развој наставити да ради, али да ће контроле доделе кредита морати да буду много интензивније. „Фонд за развој треба да доживи одређену врсту реформисања и да се види како су се додељивали одређени кредити”, рекла је министарка Михајловић новинарима у Београду. Према њеним речима, „дешавало се да у једноj тачки имате између 10 и 15 компанија”, и то више не сме да се дешава.

Она је додала да је економија као бицикл – педале се окрећу и не можете да зауставите процесе, али их можете боље контролисати. Танјуг

 
А. Микавица
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Масовна сеча шума на Фрушкој гори (видео)

5 (2) Масовна сеча шума на Фрушкој гори, на коју еколошки покрети и становници општина …

Завршиће у миру затворске ћелије: Чега се мафијаш стиди, тиме се Вучић поноси

5 (17) Сви идеолошки ставови, политички потези и морални принципи Александра Вучића имају заједнички именитељ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *