fbpx
Насловна / Србија / Економија / Влада не види низак привредни раст као проблем?!

Влада не види низак привредни раст као проблем?!

Фискална стратегија није се бавила највећим проблемом српске економије, ниским привредним растом, наводи се у анализи Фискалне стратегије за 2019. годину са пројекцијама за 2020. и 2021. годину.

Управо због тога се ни у фискалној стратегији не помиње промена фискалне политике која би допринела убрзању привредног раста, као што је повећање јавних инвестиција и значајније смањење оптерећења на рад. Kако се наводи у анализи савета од 2010. године Србија је имала кумулативни раст од 15 одсто што је двоструко мање од просека земаља Централне и Источне Европе. Зато и животни стандард заостаје за земљама у окружењу, па је тако БДП по становнику Бугарске за трећину већи него у Србији, румунски је за 50 одсто већи, а пољски чак двоструко у односу на Србију.

„Економско заостајање Србије за упоредивим земљама суштински се наставља и у 2019, иако ће раст БДП-а Србије (који процењујемо на 4,3 одсто) бити тачно на нивоу просека земаља ЦИЕ. Наиме, око један процентни поен оствареног привредног раста Србије дугује се опоравку пољопривреде од суше у 2017. години. Без тога, раст привреде био би око 3,3 одсто и био би међу нижим у Централној и Источној Европи“, наводи се у извештају Савета.

Kао начин за достизање високог и одрживог раста у Савету виде инвестиције које би требало да износе 25 одсто БДП-а, а у 2018. ће износити тек 18,5 одсто, а судећи према фискалној стратегији ни наредне године неће бити већег помака.

Питање је како држава може да утиче на повећање инвестиција. Може директно повећањем улагања у инфраструктуру, а Савет препоручује повећање за један одсто БДП-а.

„Јавне инвестиције имају убедљиво највећи позитиван утицај на привредни раст у односу на све друге врсте јавне потрошње као што су плате, пензије, субвенције…“, истичу у Савету.

Други начин је индиректно, стварањем услова за веће приватне инвестиције и реформом јавних предузећа која би онда више улагала. Једна од мера које би подстакле приватни сектор да више инвестира је смањење намета на рад. Други, вероватно и важнији начин је побољшање „најлошије оцењених компоненти привредног амбијента од стране релевантних међународних институција, смањење корупције, владавина права, повећање ефикасности државне администрације, јачање институција“, наводе у Фискалном савету.

Овога на жалост нема у Стратегији, пре свега јер креатори економске политике узимају да је садашњи раст снажан те и не виде да ту леже проблеми. У стратегији се у наредне три године не предвиђа повећање учешћа јавних инвестиција у БДП-у (рачуна се око четири одсто БДП-а), као ни значајније растерећење привреде смањењем намета на рад након скромног смањења са 63 на 62 одсто у 2019. укидањем доприноса за незапосленост на терет послодавца.

Није привредни раст једини разлог за повећање инвестиција, већ је то пре свега лоше стање инфраструктуре. Тако је Србија, кажу у Савету, због дугогодишњих ниских улагања у заштиту животне средине међу најзагађенијим европским земљама. Поражавајућа је чињеница да ни највећи градови у Србији, Београд и Нови Сад, још увек немају постројења за прераду отпадних вода, па се канализација директно излива у водотокове. Такође, и поред убрзања радова ове године, Kоридори 10 и 11 нису завршени и рокови за њихов завршетак су небројено пута до сада пробијени. На пример, Мађарска, Хрватска и Словенија имају два до три пута више изграђених километара аутопутева него Србија. Поред тога, чак две трећине пруга у Србији није електрификовано, а на преко половине пруга брзина возова не прелази 60 километара на час.

Трећи недостатак стратегије је то што не даје одговор на питање када и како ће се повећати квалитет услуга које пружа држава у важним областима попут здравства и просвете, као и Пореске управе која годинама не успева да се модернизује. У анализи се напомиње да лоше управљање запосленошћу погоршава ионако низак квалитет услуга. Фискални савет истиче да Влада нема конкретан план када ће прећи на одрживи модел управљања бројем запослених у држави и напокон укинути штетну забрану запошљавања. Такође, неизвесно је и када ће се уредити систем плата у јавном сектору који се припрема већ четири године.

Савет упозорава да влада неуређеност у локалним финансијама и да општине дају 200 милиона евра годишње за покривање губитака локалних јавних предузећа што је главни разлог за улагања мања од потребних.

Позитивне стране Стратегије

Усвојена Стратегија има и своје позитивне стране. Савет оцењује да је њен најважнији позитивни аспект то што се низак фискални дефицит од 0,5 одсто БДП-а планиран у 2019. задржава и у наредним годинама што ће довести до смањења учешћа јавног дуга у БДП. „По прогнозама из Стратегије, јавни дуг би требало да падне испод 50 одсто БДП-а током 2020. што је реалистична пројекција и добар резултат узимајући у обзир то да је на крају 2015. јавни дуг био преко 70 одсто БДП-а“, наводи се у Стратегији.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Јавни дуг Србије за годину дана порастао милијарду евра

Јавни дуг Србије износио је на крају септембра 2019. године 23,94 милијарде евра, што чини …

Влада усвојила Предлог буџета за следећу годину

Влада Србије је на данашњој седници усвојила Предлог Закона о буџету Србије за 2020. годину, …

3 Коментара

  1. Je l’ ovo jos neko trik pitanje!?
    O kojoj to vladi mi pricamo!?
    Mi NEMAMO vladu, mi smo okupirana zemlja!

  2. zar ima takvih koji cekaju od smrada iz ustasluka dotumaralog da u necemu vidi problem i da zna da misli. — zveri krvozedne otimaju, ubijaju, zderu i jasu se, ne pitajuci jel mu je to dete, brat, otac ili majka i nekakvim razlozima i razmisljanjem se ne zamaraju jer mozak nemaju. — SRBI ima li vas jos u Svetoj Srbskoj Zemlji il vukodlaci iz krapinskih spilja i ustasluka zavladase a Srbi u svet odose i ostavise da pogan rasturi i unisti sve sto dedovi nasi stvarase.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *