Влада не види низак привредни раст као проблем?!

Фискална стратегија није се бавила највећим проблемом српске економије, ниским привредним растом, наводи се у анализи Фискалне стратегије за 2019. годину са пројекцијама за 2020. и 2021. годину.

Управо због тога се ни у фискалној стратегији не помиње промена фискалне политике која би допринела убрзању привредног раста, као што је повећање јавних инвестиција и значајније смањење оптерећења на рад. Kако се наводи у анализи савета од 2010. године Србија је имала кумулативни раст од 15 одсто што је двоструко мање од просека земаља Централне и Источне Европе. Зато и животни стандард заостаје за земљама у окружењу, па је тако БДП по становнику Бугарске за трећину већи него у Србији, румунски је за 50 одсто већи, а пољски чак двоструко у односу на Србију.

„Економско заостајање Србије за упоредивим земљама суштински се наставља и у 2019, иако ће раст БДП-а Србије (који процењујемо на 4,3 одсто) бити тачно на нивоу просека земаља ЦИЕ. Наиме, око један процентни поен оствареног привредног раста Србије дугује се опоравку пољопривреде од суше у 2017. години. Без тога, раст привреде био би око 3,3 одсто и био би међу нижим у Централној и Источној Европи“, наводи се у извештају Савета.

Kао начин за достизање високог и одрживог раста у Савету виде инвестиције које би требало да износе 25 одсто БДП-а, а у 2018. ће износити тек 18,5 одсто, а судећи према фискалној стратегији ни наредне године неће бити већег помака.

Питање је како држава може да утиче на повећање инвестиција. Може директно повећањем улагања у инфраструктуру, а Савет препоручује повећање за један одсто БДП-а.

„Јавне инвестиције имају убедљиво највећи позитиван утицај на привредни раст у односу на све друге врсте јавне потрошње као што су плате, пензије, субвенције…“, истичу у Савету.

Други начин је индиректно, стварањем услова за веће приватне инвестиције и реформом јавних предузећа која би онда више улагала. Једна од мера које би подстакле приватни сектор да више инвестира је смањење намета на рад. Други, вероватно и важнији начин је побољшање „најлошије оцењених компоненти привредног амбијента од стране релевантних међународних институција, смањење корупције, владавина права, повећање ефикасности државне администрације, јачање институција“, наводе у Фискалном савету.

Овога на жалост нема у Стратегији, пре свега јер креатори економске политике узимају да је садашњи раст снажан те и не виде да ту леже проблеми. У стратегији се у наредне три године не предвиђа повећање учешћа јавних инвестиција у БДП-у (рачуна се око четири одсто БДП-а), као ни значајније растерећење привреде смањењем намета на рад након скромног смањења са 63 на 62 одсто у 2019. укидањем доприноса за незапосленост на терет послодавца.

Није привредни раст једини разлог за повећање инвестиција, већ је то пре свега лоше стање инфраструктуре. Тако је Србија, кажу у Савету, због дугогодишњих ниских улагања у заштиту животне средине међу најзагађенијим европским земљама. Поражавајућа је чињеница да ни највећи градови у Србији, Београд и Нови Сад, још увек немају постројења за прераду отпадних вода, па се канализација директно излива у водотокове. Такође, и поред убрзања радова ове године, Kоридори 10 и 11 нису завршени и рокови за њихов завршетак су небројено пута до сада пробијени. На пример, Мађарска, Хрватска и Словенија имају два до три пута више изграђених километара аутопутева него Србија. Поред тога, чак две трећине пруга у Србији није електрификовано, а на преко половине пруга брзина возова не прелази 60 километара на час.

Трећи недостатак стратегије је то што не даје одговор на питање када и како ће се повећати квалитет услуга које пружа држава у важним областима попут здравства и просвете, као и Пореске управе која годинама не успева да се модернизује. У анализи се напомиње да лоше управљање запосленошћу погоршава ионако низак квалитет услуга. Фискални савет истиче да Влада нема конкретан план када ће прећи на одрживи модел управљања бројем запослених у држави и напокон укинути штетну забрану запошљавања. Такође, неизвесно је и када ће се уредити систем плата у јавном сектору који се припрема већ четири године.

Савет упозорава да влада неуређеност у локалним финансијама и да општине дају 200 милиона евра годишње за покривање губитака локалних јавних предузећа што је главни разлог за улагања мања од потребних.

Позитивне стране Стратегије

Усвојена Стратегија има и своје позитивне стране. Савет оцењује да је њен најважнији позитивни аспект то што се низак фискални дефицит од 0,5 одсто БДП-а планиран у 2019. задржава и у наредним годинама што ће довести до смањења учешћа јавног дуга у БДП. „По прогнозама из Стратегије, јавни дуг би требало да падне испод 50 одсто БДП-а током 2020. што је реалистична пројекција и добар резултат узимајући у обзир то да је на крају 2015. јавни дуг био преко 70 одсто БДП-а“, наводи се у Стратегији.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс