Опсенарство и лажи представника режима о „највећем привредном расту у Европи“, о „најбољим економским мерама за помоћ привреди“, буџетском суфициту, монетарној стабилности и фискалној консолидацији земље развејао је Предлог закона о изменама и допунама буџета Србије за 2020. годину. Овај ребаланс буџета, усвојен од незаконите и нелегитимне Владе, показао је да Србија у државној каси има мањак од 4,2 милијарде евра а да је то готово 9 одсто годишњег националног дохотка.
За овај рекордни, до сада незабележени буџетски дефицит од 483 милијарде динара у 2020. години одговорна је власт која је за осам година већ задужила Србију за додатних 11 милијарди евра, а тиме и сваког грађанина Србије оптеретила са 1900 евра дуга и која је ниво јавног дуга подигла на 58 одсто бруто друштвеног производа (БДП).
Сликовито представљено то значи да ће у будућности од сваког грађанина Србије ова незаконита и нелегитимна Влада узети још додатних 600 евра, и то само за ову, 2020. годину. Због овог мањка у државној каси јавни дуг ће до краја године извесно достићи 60 одсто БДП-а.
Овакав ниво задужености земље се и по критеријумима ЕУ сматра индикатором уласка у метастазу дугорочне фискалне одрживости и званичним уласком земље и њених грађана у дужничко ропство.
Шта буџетски дефицит од 4,2 милијарде евра за 2020. годину доноси грађанима Србије?
Овај огроман мањак у буџету неко треба да покрије, па то за грађане значи даља пореска оптерећења у наредним годинама, а тиме још тежи живот.
Овај ниво задужености значи инфлаторни притисак и скок цена. Оно што је за грађане невидљиво али за земљу погубно је да ће овако висок јавни дуг довести до пада кредитног рејтинга Србије, и до поскупљења отплате постојећег дуга који износи 27 милијарди евра. Са овако слабом привредом какву има Србија задужење од 60 одсто националног дохотка имаће исте ефекте као и дуг од 120 одсто БДП-а за неку средње развијену земљу.
По индексу корупције, степену неефикасности државе, по стопама трговинског дефицита и према бројним другим показатељима, Србија је на најгорем месту у Европи
Србија је и сада, по свим економским параметрима на зачељу Европе. У Србији је од 2012. године дуплиран број гладних и неухрањених и сада их је 400.000, што је 5 одсто свих грађана Србије.
Ови трагичне бројке последице су рада Владе која се све време хвалила својим историјским резултатима
Аргументи министра финансија Синише Малог, у покушајима да погубни дефицит представи као „прелазни корак“ ка буџету у 2021. годину, као и последицу мера предузетих због пандемије још су слабији од оних које је нудио у прилог своје академске честитости након што му је поништен плагирани докторат.
Фискални савет Републике Србије је у својој Оцени Предлога ребаланса буџета за 2020. годину изнео бројне разлоге који говоре о томе да је висина претеране јавне потрошње неефикасне државе довела до оваквог мањка у буџету.
У овој анализи коју је израдио Фискални савет садржана је већина критика и предлога које су и Двери правовремено упућивале Влади и њеним „економским маговима“ који су овакве мере спроводили супротно свакој економској логици.
Критике су се односиле и на додатно задужење државе у иностранству за још 2 милијарде евра под најнеповољнијим условима
Те се критике тичу и неселективности економских мера за помоћ привреди у пандемији за које је потрошено 5,1 милијарди евра и 11 одсто буџета, неодговорној и без преседана у Европи мери доделе 100 евра свим пунолетним грађанима (потрошено 700 милиона евра или 1,3 одсто БДП) и осталим видовима предизборне корупције.
Критике су се односиле и на додатно задужење државе у иностранству за још 2 милијарде евра под најнеповољнијим условима, на нетранспарентну државну помоћ Ер Србији (1,5 милијарда евра), ЕПС-у и произвођачима обновљивих извора енергије (1 милијарда евра), на инфраструктурне пројекте за које су страним извођачима исплаћиване милијарде евра и на многе друге јавне инвестиције где се новац грађана просипао немилице.
“О пљачки јавних средстава, републичког и локалних буџета да и не говоримо…”
О пљачки јавних средстава, републичког и локалних буџета овде и не говоримо. Са друге стране, буџетски корисници којима су овим ребалансом апропријације смањене, су управо грађани Србије којима ће помоћ у пандемији бити најпотребнија.
Средства су смањена само Републичкој дирекцији за имовину због одлагања куповине бања у власништву ПИО фонда (биће реализовано у 2021. години), Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања због смањења социјалних давања, како за бригу о породици, тако и за социјалну заштиту, као што су ребалансом смањена буџетска средства намењена за културу и за заштиту животне средине.
Погубност овакве фискалне политике и даљег нужног задуживања како би се дефицит покрио ускоро ће осетити сви грађани Србије.
Тамара Миленковић Керковић, Двери
