Влада Републике Србије ребалансом буџета узеће сваком грађанину још 600 евра, мањак у каси 4,2 милијарде евра

5
(7)

Опсенарство и лажи представника режима о „највећем привредном расту у Европи“, о „најбољим економским мерама за помоћ привреди“, буџетском суфициту, монетарној стабилности и фискалној консолидацији земље развејао је Предлог закона о изменама и допунама буџета Србије за 2020. годину. Овај ребаланс буџета, усвојен од незаконите и нелегитимне Владе, показао је да Србија у државној каси има мањак од 4,2 милијарде евра а да је то готово 9 одсто годишњег националног дохотка.

За овај рекордни, до сада незабележени буџетски дефицит од 483 милијарде динара у 2020. години одговорна је власт која је за осам година већ задужила Србију за додатних 11 милијарди евра, а тиме и сваког грађанина Србије оптеретила са 1900 евра дуга и која је ниво јавног дуга подигла на 58 одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Сликовито представљено то значи да ће у будућности од сваког грађанина Србије ова незаконита и нелегитимна Влада узети још додатних 600 евра, и то само за ову, 2020. годину. Због овог мањка у државној каси јавни дуг ће до краја године извесно достићи 60 одсто БДП-а.

Овакав ниво задужености земље се и по критеријумима ЕУ сматра индикатором уласка у метастазу дугорочне фискалне одрживости и званичним уласком земље и њених грађана у дужничко ропство.

Шта буџетски дефицит од 4,2 милијарде евра за 2020. годину доноси грађанима Србије?

Овај огроман мањак у буџету неко треба да покрије, па то за грађане значи даља пореска оптерећења у наредним годинама, а тиме још тежи живот.

Овај ниво задужености значи инфлаторни притисак и скок цена. Оно што је за грађане невидљиво али за земљу погубно је да ће овако висок јавни дуг довести до пада кредитног рејтинга Србије, и до поскупљења отплате постојећег дуга који износи 27 милијарди евра. Са овако слабом привредом какву има Србија задужење од 60 одсто националног дохотка имаће исте ефекте као и дуг од 120 одсто БДП-а за неку средње развијену земљу.

По индексу корупције, степену неефикасности државе, по стопама трговинског дефицита и према бројним другим показатељима, Србија је на најгорем месту у Европи

Србија је и сада, по свим економским параметрима на зачељу Европе. У Србији је од 2012. године дуплиран број гладних и неухрањених и сада их је 400.000, што је 5 одсто свих грађана Србије.

Ови трагичне бројке последице су рада Владе која се све време хвалила својим историјским резултатима

Аргументи министра финансија Синише Малог, у покушајима да погубни дефицит представи као „прелазни корак“ ка буџету у 2021. годину, као и последицу мера предузетих због пандемије још су слабији од оних које је нудио у прилог своје академске честитости након што му је поништен плагирани докторат.

Фискални савет Републике Србије је у својој Оцени Предлога ребаланса буџета за 2020. годину изнео бројне разлоге који говоре о томе да је висина претеране јавне потрошње неефикасне државе довела до оваквог мањка у буџету.

У овој анализи коју је израдио Фискални савет садржана је већина критика и предлога које су и Двери правовремено упућивале Влади и њеним „економским маговима“ који су овакве мере спроводили супротно свакој економској логици.

Критике су се односиле и на додатно задужење државе у иностранству за још 2 милијарде евра под најнеповољнијим условима

Тамара Миленковић Керковић

Те се критике тичу и неселективности економских мера за помоћ привреди у пандемији за које је потрошено 5,1 милијарди евра и 11 одсто буџета, неодговорној и без преседана у Европи мери доделе 100 евра свим пунолетним грађанима (потрошено 700 милиона евра или 1,3 одсто БДП) и осталим видовима предизборне корупције.

Критике су се односиле и на додатно задужење државе у иностранству за још 2 милијарде евра под најнеповољнијим условима, на нетранспарентну државну помоћ Ер Србији (1,5 милијарда евра), ЕПС-у и произвођачима обновљивих извора енергије (1 милијарда евра), на инфраструктурне пројекте за које су страним извођачима исплаћиване милијарде евра и на многе друге јавне инвестиције где се новац грађана просипао немилице.

„О пљачки јавних средстава, републичког и локалних буџета да и не говоримо…“

О пљачки јавних средстава, републичког и локалних буџета овде и не говоримо. Са друге стране, буџетски корисници којима су овим ребалансом апропријације смањене, су управо грађани Србије којима ће помоћ у пандемији бити најпотребнија.

Средства су смањена само Републичкој дирекцији за имовину због одлагања куповине бања у власништву ПИО фонда (биће реализовано у 2021. години), Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања због смањења социјалних давања, како за бригу о породици, тако и за социјалну заштиту, као што су ребалансом смањена буџетска средства намењена за културу и за заштиту животне средине.

Погубност овакве фискалне политике и даљег нужног задуживања како би се дефицит покрио ускоро ће осетити сви грађани Србије.

Тамара Миленковић Керковић, Двери

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Сва деца ће морати да приме вакцине, родитељи се ту ништа не питају

3.6 (21) Kако је најавио председник Србије вакцине против короне ће ускоро стићи у Србију, …

Страх од букагија: Браћа Вучић, Ана Брнабић и чланови картела чекају на хапшење

4.7 (149) Првог дана након гласања у САД-у почео је велики транспорт ратних злочинаца, миљеника …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend