Овако настаје вест у Србији: око девет сати изјутра шармантни Драган Ј. Вучићевић, познати узгајивач новинарских патака из Железника, гостовао је у јутарњем програму Пинка и рекао да се Томислав Николић састао са једним тајкуном на салашу у Ченеју.
– Где оно беше салаш? – питао је Шешељ гласно своју редовну сценографију на конференцији за штампу, тачније она четири члана задужена за климање главом, који увек седе око њега јер су им сви фикуси у странци у међувремену увенули због редовног незаливања.
– У Ченеју! – добацио је члан који памти све детаље из јутарњег програма Пинка: од тога како су били обучени водитељи, до имена тајновитих малих места по Војводини где се у конспирацији састају непријатељи нашег друштва, али их увек раскринка узгајивач новинарских патака из Железника.
Онда је трећи таблоид на насловној страни објавио да се Томислав Николић састао са Мирославом Мишковићем на салашу у Челареву.
Ни уредник тог таблоида, изгледа, никако није могао да се сети: је ли Вучићевић јутрос на Пинку помињао Ченеј, Чехословачку или Челарево?
– Било је нешто на Ч! – рекао је уредник и на насловну као место тајног састанка уписао – Челарево!
Напослетку је Информер објавио да им је Војислав Шешељ ексклузивно изјавио да се Томислав Николић састао са Мирославом Мишковићем у приватном објекту, типа салаш – у Бечмену.
Што је Војислав Шешељ начуо гледајући јутарњи програм Пинка кад је гостовао Вучићевић, само никако није могао да се сети: да ли је Вучићевић помињао Челарево или Бечмен?
Међутим, док је давао изјаву Информеру, није био присутан онај страначки фикус који га је још око подне подсетио да је у питању – Ченеј.
А изгледа ни познати узгајивач новинарских патака од кога је све и кренуло није могао да се сети шта је тачно причао у јутарњем Пинка, па му није било чудно што Шешељ помиње Бечмен, иако њему много боље звучи Ченеј.
– Да није можда тајни састанак био у Ченти? – запитао се сваки просечан конзумент раскошних глупости са копирајтом Драгана Ј. Вучићевића & Војислава Шешеља, зато што је од свих војвођанских места на ЧЕ, слободарска Чента некако неправедно запостављена.
“Зар је битно где је салаш ако је тамо био Мирослав Мишковић, чак иако није био. А ако тамо и није био Мишковић, тамо је гарантовано био салаш” – главно је новинарско правило које се учи на интерним курсевима за креативно унеређивање српских таблоида
Салаш сигурно неће да демантује, мада Мишковић можда оће, али како демантовати нешто што се раширило по целој Војводини. Ти таман демантујеш да си био на салашу у Ченеју, а они ти под нос потуре да си у ствари био у Челареву.
– Али ја нисам био у Челареву!
– Ма немој! Али ајд сад да вас видимо: шта сте радили у Бечмену?
И као што српски народ има онај израз: “Во у Беч, во из Беч” када жели да опише некога ко као во оде негде, али се исти такав и врати, у српском новинарству створила се нова врста прегалаца чија је девиза: “Во у Беч, во из Бечмена.”
Дража Петровић
Данас
