Европа

Вогел: Улазак Србије и Црне Горе у ЕУ 2025. – то је илузија, то је нереално

САМИТ ЕУ-Балкан у Софији, замишљен као “Солун 2”, веома је разочаравајући јер суштински није дошло до реафирмације перспективе чланства земаља Балкана у ЕУ.

То је рекао истраживач бриселског Центра за студије европске политике (ЦЕПС) Тоби Вогел.

Вогел је рекао за Радио Слободна Европа да је француски председник Емануел Макрон “изручио канту хладне воде” на европске аспирације држава кандидата са Балкана, изјавом да ЕУ мора најпре да изврши унутрашње реформе пре пријема нових чланица.

То је стара позиција Француске и нема ничега новога у томе што је Макрон рекао али је, како је нагласио, интересантно да је он, кога доживљавају као изразито проевропски оријентисаног политичара, заузео такав став према пријему балканских земаља.

То им је директно рекао и на самиту у Софијi, чиме је одаслат јасан сигнал.

“Стога сматрам да је исход самита веома разочаравајући, између осталог и због третирања шест балканских земаља у завршном документу као ‘партнера’ а не ‘држава’ “, рекао је он.

Вогел даље наводи да је разочаравајуће и што није учествовао на самиту шпански премијер због Косова, те да све то показује да ЕУ није снажно реафирмисала своју приврженост проширењу на Балкан.

То су лидери земаља регије свакако примили к знању и деловаће у складу са тим, додао је Вогел.

Према Вогелу, илузорне су идеје да би Србија и Црна Гора могле постати чланице 2025.

Реформе ЕУ, пре свега еврозоне не изискују много времена, већ пре свега политичку вољу и консензус земаља чланица који сада не постоји. Француска и Немачка се не слажу у ком правцу треба да иду реформе у еврозони, рекао је Вогел.

Они су сагласни само око неких мањих корака које треба предузети у оквиру европског стабилизацијског механизма и сличним питањима.

“Стога су илузорне идеје, које се помињу у последње време, да би Србија и Црна Гора могле да постану чланице до 2025. године. Сматрам да је то нереално”, истакао је Вогел.

Како је даље навео, ЕУ нема политичку стратегију за западни Балкан и Унија се према тој регији односи само кроз процес проширења.

Вогел се сложио са констатацијом да земље које су приступиле ЕУ само док су кандидати испуњавају одређене критеријуме, а да када постану пуноправни члан то више не примењују.

Као пример наведена је Хрватска, која је, док је била кандидаткиња, морала да испуни одређене критеријуме у заштити мањина, повратка српских избеглица и станарских права.

Међутим, сада када је чланица, евидентно је кокетирање са екстремном десницом, тензије у односима са Србијом око Јасеновца, као и спор са Словенијом око границе, рекао је Вогел.

На указивање да се у Београду прибојавају да ће услов за улазак у ЕУ бити и формално признање Косова, а да било који политичар у Србији тешко може да “прогута” ту горку пилулу у догледно вријеме, Вогел је нагласио да не мисли да је нужно да Србија и формално призна Косово да би ушла у ЕУ.

Међутим, морала би да прихвати правно обавезујући споразум у оквиру међународног права који би омогућавао да Србија и Косово имају де факто државне, дипломатске и остале односе.

То не би било формално признање косовске независности од стране Београда, али близу тога.

Факти

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!