Враћање СДК – спас за буџет

0
(0)

ПРАЗНА државна каса, огромни дугови привреде за неплаћене порезе, немогућност малобројних који послују „у плусу“ да се намире од оних блокираних све чешће у јавности потежу питање да ли треба вратити некадашњу Службу друштвеног књиговодства (СДК), односно Завод за обрачун и плаћања (ЗОП). Ова институција је, практично, нестала 2003. године, када је платни промет пребачен на банке. До тада је контрола сваке трансакције била детаљнија, плате нису могле да „легну“ на рачуне запослених без уплаћених пореза и доприноса, а држава је била сигурнија да ће своје „парче колача“ у виду јавних прихода на време наплатити.

Данас, када се месечно у банкама у Србији „обрне“ више од 3.000 милијарди динара и више од 30 милиона евра, фирме и појединци за неплаћене порезе и доприносе држави дугују око 700 милијарди динара, од чега близу две трећине никада не може да буде наплаћено. Мањак у буџету се попуњава смањењем пензија и плата у јавном сектору, а хиљаде радника муку мучи са неповезаним стажом и неовереним здравственим књижицама.

Економиста Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је, пре више од деценије, пропуштена шанса да се некадашњи СДК трансформише у модерну агенцију за платни промет, попут оне коју и данас има Словенија. А тиме је уништена и могућност ефикасне контроле наплате јавних прихода.

ОБРТ

Прошлог месеца се, кроз банке у Србији, „обрнуло“ 3.433 милијарде динара и 32 милиона евра. Фирме и појединци су, за 23 радна децембарска дана испоставили 17,5 милиона налога за плаћање. Платни промет данас се обавља преко шалтера 29 банака у нашој земљи.
– Промена конфигурације власти доводи до урушавања ефикасних институција, без тога да се оне трансформишу. Цену у овом случају плаћају социјално најсиромашнији грађани, али и ефикасни привредници који не могу да наплате своја потраживања – каже Ђукић за „Новости“.

Он подсећа да је, пре 12 година, СДК затворен, а да при томе није изграђена институција која би га адекватно заменила.

– Основни задатак сваке државе је да се стара о финансијској дисциплини – указује Ђукић. – Не знам да ли је тада неким лобистичким структурама одговарало да се СДК угаси, под „мантром“ неке социјалистичке творевине, или је то био резултат тоталног незнања. Јер, свако ко води финансије једне државе, мора да води и рачуна о ригорозној финансијској дисциплини и фирми и грађана. Институције не могу да функционишу без тог костура.

На питање који су нам предуслови сада потребни да поново „подигнемо“ овакву врсту институције, Ђукић кратко одговара: „То би била градња куће из почетка“.

После петооктобарских промена 2000. године, када се започело са процесом „пребацивања платног промета на банке“, било је лако трансформисати СДК, односно ЗОП у неку врсту државне агенције за платни промет.

ПРОМЕНА ТАБЛЕ

– Паметне државе не уништавају старе тековине само зато што су, на пример, производ социјалистичког друштва. Не мења се оно што је добро. Довољно је само „променити таблу“ са називом. Зар није СДК могао да постане Агенција за платни промет? – пита професор Ђорђе Ђукић.

СДК је имао више хиљада добро обучених људи, али и одличан оперативни систем и техничку подршку, коју су у то доба странци сматрали изузетно напредним. Институција је ипак угашена, како се тада говорило, у складу са европским прописима, а имовина је углавном „пребачена“ на тада новоформирану Националну штедионицу.

– Значај СДК није био само у контроли наплата пореза и доприноса, већ првенствено у контроли токова новца – објашњавају за „Новости“ саговорници из овдашњих банака. – СДК је практично био „главни филтер“ који је спречавао прање новца, све се радило на основу папира и морало је да буде добро документовано.

Данас свака фирма може да има колико год хоће рачуна у више банака, а саме банке немају овакве механизме контроле. Једва је током прошле године успостављена и каква-таква контрола уплате пореза и доприноса, увођењем механизма електронске пријаве пореза у Пореској управи.

 

Д. И. КРАСИЋ, Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

17 Коментара

  1. Potpunoispravno za budzet jer nekada nisi mogao kupiti nista dok nije proslo kroz SDK i tacno se znalo koliko ko duguje drzavi i radnicima.

  2. Daaa, daaa…još „samo“ da se sa tim slože poslovne banke i njihovi „operativci“ u Vladi Srbije!

  3. TAKO JE ODGOVARALO DINKICU VELIKOM STRUCNJAKU ZA EKONOMIJU I LOPOVIMA KAO I TAJKUNIMA DA MOGU DA RADE STA HOCE BEZ IKAKVE KONTROLEI ZATO SU DINKIC I KOMPANIJA UNISTILI SDK DA BI SE ONI OBOGATILI A OSIROMASILI GRADJANE SRBIJE I DA BI MOGLI DA SADA VRSLJAJU I RADE STA HOCE A GRADJANIMA KO J..E MATER NIK CRKAVAJU.

  4. Права ствар. Да се коначно стане на пут лопинама кои опљачкаше ову СРБИЈУ. Укинуо је највећа бараба и ЛОПОВЧИНА Динкић. Да би могао неометано да пуни џепове. Сахранио банкарство у СРБИЈИ. И још слободно шета њоме.

  5. Новокомпоновани „индустријалци“, „привредници“, „магнати“… су укинули СДК, да би могли поткрадати државу, а политичари, који су се финансирали њиховим новцем, то су им и омогућили.

  6. Nisu politicari mogli da kradu niti je „burazerska “ ekonomija mogla da funkcionise , pa su ga ukinuli .

  7. Kada se vrati SDK SVI KOJI RADE CE MORATI DA BUDU PRIJAVLJENI, SVI POREZI CE MORATI BITI PLACENI, INACE SLEDI ZATVARANJE. TO SE TAKO RADILO DOK JE BILO OVE SLUZBE. NIJEDNU USTANOVU NISU TAKO LAKO RAZBUCALI NEGO SDK.

  8. kamo lepe srece ali u skladu sa novim semama kradje i prekradje da ne bude eto

  9. Znate sta je paradox , da svi znaju sve i ko je kriv i ko je sta radio a opet niko neodgovara. Imam utisak da je komplet politicka „Elita“ odgovorna i da svi treba da idu u zatvor bez izuzetka, svi, svi, svi !!!!!!!

  10. Jedini spas za ovu propalu privredu.Neznam dali neka zemlja postoji da nema svoj SDK.Pa to je srce svake imalo razvijene zemlje,ali nazalost Dinkic je napravio transplataciju samo za sebe,a ostali sto rece ovaj gospodin dole,ko vas je..

  11. Uvedena Objedinjena naplata,koju je je inicirao Savez računovođa i revizora Srbije a prihvatilo MF i Poreska uprava u okviru pokrenute reforme iz 2012.g., jeste već spas za budžet Srbije, koji dokazuje ogromna povećana naplata poreza i doprinosa u 2014.g.Novinari bi mogli da malo više istraže vezano za ovaj neponovljivi reformski projekat koji je upravo ispravio štetu po osnovu ukinute SDKa i od 2003.g.uvedene uplate poreza i doprinosa na stotine različitih računa! http://www.srrs.rs, youtub Reforma Poreske uprave
    Objedinjenom naplatom, sada se uplata poreza i doprinosa vrši na jedan račun, Trezor raspoređuje javne prihode primaocima prihoda a poslovne banke ne mogu izvršiti isplate dok ne provere naloge za plaćanje da li sadrže poziv na broj odobrenja koji je dodelila Poreska uprava u elekronskoj pojedinačnoj poreskoj prijavi. Puni efekat od Objedinjene naplate država Srbija će imati, kada organizuje da se vrši platni promet po osnovu isplate svih oporezivih prihoda u okviru domaće nacionalne banke.

  12. OBJEDINJENA NAPLATA POREZA I DOPRINOSA USPOSTAVILA KONTROLU UPLATE JAVNIH PRIHODA. PORESKI ORGAN DA PROVERI DA LI SE ZAISTA ISPLAĆUJU ZARADE U VISINI OSNOVICA NA KOJE SU PLAĆENI DOPRINOSI. DA LI MOŽDA NEKI VLASNIK KAPITALA IZ DIVIDENDE PLAĆA ZAPOSLENE A DOPRINOSE UPLAĆUJE NA NAJNIŽU OSNOVICU? OBJEDINJENU NAPLATU SU OCENILE MEĐUNARODNE INSTITUCIJE I POTVRDILE USPEŠNOST PROJEKTA. JOŠ SAMO DA TO KAŽU I NADLEŽNI U SRBIJI I ORGANIZUJU DA SE U OKVIRU JEDNE DOMAĆE NACIONALNE BANKE VRŠE ISPALATE SVIH JAVNIH PRIHODA!
    USAID – ANKETA za 2014.g., 1009 REGISTROVANIH POSLOVNIH SUBJEKATA -Ocenjujući pojedine reformske procese, privrednici kao najpozitivniji proces izdvajaju objedinjenu naplatu poreza i doprinosa.
    MMF -Govoreći o tome gde je postignut napredak od potpisivanja poslednjeg aranžmana 2011. godine, a gde nije bilo pomaka, on je rekao da se postiglo mnogo u uslovima poslovanja kao i u objedinjavanju postupka za plaćanje poreza i doprinosa na zarade.
    Svetska Banka ocenila da su po osnovu ovog projekta smanjeni troškovi adminsitriranja na godišnejm nivou za 1,6 milijardi dinara ( izbašeno stotine različitih računa za uplatu, naloga za prenos i poreskih prijava, sve je to zamenila jedna poresk prijava PPP PD i uplata na jedan račun a Trezor automatski raspoređuje sredstva primaocima prihoda. Sređuju se poreski računi kod Poreske uparave. Obezbeđeni podaci za proveru podataka po isplatiocima prihoda po JMBG i kontrole godišnjeg poreza. Ažurne overe zdravstvenih knjižica. Moguć za 2015.g. elektronski M4 obrazac za fond PIO.). Transparentnost evidencije i uplate javnih prihoda dovela do ogromnog povećanaj uplate doprinosa u budžet u 2014.g. Smanjen budžetski deficit!!!.
    ISTRAŽITE ! http://www.srrs.rs youtub Reforma Poreske uprave, sajt Ministarstva finansija o naplati prihoda U 2014.g., izvešta USAID, saopštenje MMF, Svetske Banke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend