Ниш – Уопште не треба говорити колико је југ Србије познат али и богат по својим пољопривредним производима, као и да највећи број становништва живео и да живи од узгајања поврћа, земљорадње, производње квалитетног воћа и виноградарства. Данас, када се говори о виновој лози и грожђу у нишком крају, чињеница је, ситуација није као што је била у прошлости и пре неколико деценија. Одавно су затворене велики виноградарски подруми у Сићеву, Матејевцу и Малчи, као и пољопривредни комбинати чија је основна делатност била управо производња ракије и вина од најквалитетнијих сорти грожђа по којој је југ и југоисток наше земље био можда и највише познат. Слично је, то се мора рећи не само у непосредној близини Ниша, на пример у Прокупљу и Власотинцу, него и на ширем подручју овог дела Србије у Књажевцу и Тимочкој и Неготинској крајини, где такође нема као некада организоване производње грожђа, вина и воћних сокова каква је била током целог 20.века, посебно у другој половини претходног столећа.
Ово је прича директно везана за виноградарство, али не о начинима производње грожђа, вина и ракије или воћних сокова од најквалитетнијег рода јабука, крушака, бресака, кајсија и другог воћа, већ о људима и њиховим нормама.
Догађало се у прошлости да повремено у баште с раним поврћем, у воћњаке или винограде упадне по неко од незваних и да, док нема чувара и оних који обрађују имања, обере и украде део рода, да однесе нешто што није његово и направи штету. Данас, после најновијих догађаја у околини Ниша, више нема никакве сумње да су се промениле и људске норме. Иако се, то је факат, много чини да се обнови виноградарство, дешава се много тога нечасног и нељудског, мучног и криминалног.
У селу Велепоље између Ниша и Алексинца, током само једне ноћи, непозната особа, или више њих, посекла је преко 2.000 (словима: две хиљаде) чокота винове лозе с богатим родом у периоду пуног сазревања грожђа у винограду Ивана Јовановића. Под окриљем мрака и за неколико сати, што указује да вандал и починилац вероватни није био сам, уништен је врхунски виноград на око пола хектара. Уништен је виноград који је био наговештај да се на велика врата у нишки крај враћају некада велика и доскора традиционална производња грожђа и вина.
Иван Јовановић, иначе професор музике, пре четири године засадио је преко 2.000 калемова врхунске лозе сорте „мерло”. На свој виноград био је поносан, на виноград је гледао као на светињу. Од државе Србије добио је субвенције како би организовао производњу грожђа и вина. И не крије да је заплакао када је дошао у оскрнављен виноград пошто му је јављено да је све, до последњег чокота исечено и уништено.
Нишка полиција је веома брзо реаговала и обавила увиђај на Ивановом имању и покренула, како нам је речено, опсежну истрагу и потрагу за вандалима. Штета је вишемилионска и од онога што је виноград понео ове године и што се одмах осушило и што ове јесени производње вина неће бити. Још већа, свакако, што наредних лета новог рода неће бити.
Страхују последњих дана и Иванове комшије у Велепољу, страх се увукао у свако поштено и вредно домаћинство и у овом, али и свим другим селима у околини Ниша који сада брину шта ће бити са њиховим виноградима. Јер, нешто се слично никада није догодило.
Да ли су виноград Ивана Јовановића и његове породице посекли вандали и хулигани, или су прорадили људска пакост и завист? Можда и небитно. Једно је сигурно –то је учинио неко коме је на уму било само да нанесе другоме штету, иако од тога користи нема.
И, сигурно је, нечовек који ни од чега не преза.
