Вучић и екипа губитке “Српске банке” коју су очерупали тајкуни пребацују на српски буџет и грбачу народа!

Банке, првенствено оне у већинском државном власништву, последњих две деценије су један од важних извора пара за владајуће слојеве Србије. ,,Српска банка” из Београда је десетине милиона евра својих пара дала тајкунима блиским властима, који за те кредите нису положили никакве ваљане гаранције. На пример, „Српска банка” је у 2013. години, упркос томе што је била на прагу блокаде и уводења принудне управе, кошаркашком клубу „Црвена звезда” донирала чак 26.528.884,73 динара. У то време, потпредседник овог клуба био је Андреј Вучић, а на функцији је био и Предраг Мали, брат садашњег градоначелника Београда, Синише Малог.

Сада се размишља о припајању “Српске банке”, „Јубмес банци”, у којој држава на разлиците нацине поседује трецину акција. Планирано је и да губитке преузме Народна банка Србије, односно републицки буџет. Укратко, платице народ!

Српске банке стоје на стакленим ногама и то је свима позната чињеница. Посебно су угрожене банке у којима држава има већински пакет акција. Једна од њих је „Српска банка” а.д. у којој је држава Србија власник цак 99,1 одсто акција.

„Српска банка” (берзанска скраћеница СРБН) из Београда настала је из некадашњег Војног сервиса Народне банке Југославије, који је опслуживао комплетну наменску индустрију тадашње Југославије. У поцетку је пословала под именом „Yу гарант банка”, а 2003. се преименовала у „Српску банку” а.д.

По коначном извештају за 2013. годину, ова банка је са капиталом од 4.311.687.000 динара и 436 запослених остварила пословни приход од 3.586.406.000 динара и исказала губитак од 340.285.000 динара.

Из ових бројева се, медутим, не види право стање „Српске банке” а.д. Према извештају Народне банке Србије обелодањеном у јесен 2013. године „Српска банка” је имала чак 29 милијарди динара уложених у ризичне кредите, који су, углавном, ненаплативи!

У исто време, она је на својим рачунима имала само 26 милиона евра које су јој градани поверили на штедњу, а њена укупна актива је по извештају за целу 2013. годину износила свега 28.056.533.000 динара.

Банка је, оћигледно у прошлој години била несолвентна или на самој граници. У тренутку када је Народна банка издала свој извештај о стању банкарског сектора у Србији на крају првог полугодишта 2013. године, и када се упалила црвена лампица за узбуну, „Српска банка” је код осам повезаних лица и 14 правних лица имала преко десет одсто свог капитала.

Њима је практично пласирала 8,2 милијарде динара. На списку су биле компаније “Симпо”,”Фармаком” у власништву Мирослава Богићевића (гробара српских банака), “Интеркомерц” у власништву Горана Перцевица, пиротски “Тигар”, “Банини”, “Интеркоп”, „Југоимпорт СДПР”, пожешки “Инмолд”…

Још годину дана раније, односно у септембру 2012. године, “Српска банка” је доспела под лупу надзорних органа Народне банке Србије, али и истражих органа МУП-а Србије. У то време је истраживан рад „Агробанке” која је отишла у стечај управо због ненаплативих кредита дељених шаком и капом финансијерима тадашње партије на власти – Демократске странке. Траг од тих тајкуна је водио и до „Српске банке”.

Меду поменутим финансијерима су биле и многе од компанија које су узимале и кредите од „Српске банке” у којој је држава водила главну рец, због чега се оправдано сумњало на такозвано „буразерско” пословање. У то време је директор банке био Иван Маричић, који је на ту функцију, дошао са места директора Управе за трезор која послује у оквиру Народне банке Србије.

Из „Српске банке” Маричић (у медувремену смењен са директорског места и постављен за саветника новог директора) дефинитивно одлази у октобру 2013. и постаје саветник за реструктуирање управо Мирослава Богицевица, највецег дужника банке. Са собом је повео и бивше сараднике: возача Миодрага Милошевића и службеницу из сектора за привреду Данку Божић.

Јаловином из рудника, гарантовао за кредит

О специјалним односима Богићевића и „Српске банке”, односно Маричића, марта месеца ове године јавно је проговорио некадашњи руководилац ризика те банке, Бранко Вучетић, који је посао у њој изгубио само зато што је указивао на махинације око доделе кредита поменутом шабацком тајкуну. Измеду осталог, Богићевић је једном хипотеком гарантовао за више кредита, а десетине милиона евра зајма је добио и гарантујући јаловином из својих рудника.

По првим резултатима истраге, најважнији учесници акције извлачења пара из „Српске банке” и њиховог пребацивања Богићевићу и осталима блиским људима Демократске странке били су, осим директора Маричића, још и тадашња потпредседница Управног одбора Видосава Џагић и тадашња председница УО Биљана Јањић из брокерске куце „Медиоланум”.

У оквиру придобијања финансијера Демократске странке за себе које је спроводио претњама хапшењем ако не пристану, Александар Вучић је почетком септембра 2013. поново покренуо акцију борбе против корупције и тада се на мети истражних органа опет нашла и „Српска банка”.

Већ средином октобра су из Народне банке Србије стигле незваничне информације како ће ова банка бити припојена „Јубмес банци” да би се на тај начин омогућио наставак пословања и спречио банкрот.

У медувремену нити је дошло до најављеног спајања, нити је истрага о додели сумњивих кредита отишла даље од поцетка. У прилог спајању „Српске банке” и „Јубмес банке” износиле су се чињенице да „Јубмес банка” послује веома успешно, да је веома опрезна у пласманима, али да јој је потребно ширење које би могла да постигне поменутом фузијом. Насупрот томе је стајала чињеница како је „Јубмес”, иако успешна, ипак далеко мања банка од „Српске банке” и да не би могла на своја плеца да преузме ово спајање.

Када је у питању даљи ток истраге, веома је јасно шта се десило па да она буде моментално заустављена. „Српска банка” је у 2013. години, упркос томе што је била на прагу блокаде рачуна и уводења принудне управе, Кошаркашком клубу „Црвена звезда” донирала чак 26.528.884,73 динара.

У то време, потпредседник овог клуба био је Андреј Вучић. Према сазнањима истраживача из тима “Интернет андерграунд” Србијом управља Александар Вучић са братом Андрејом и још тројицом другара и сва је моћ у њиховим рукама – власт је истргнута из институција и узурпирана од стране ове групе. Давање поменуте „донације” било је, у суштини, куповина индулгенције (опроштајнице) за раније грехе.

У КК „Црвеној звезди” је тада на функцији био и Предраг Мали, брат Синише Малог (кога је управо Андреј препоручио свом брату), још један актер јуриша на кордон жандармерије током недавне гаy параде у Београду.

Да би био сигуран да ће новцем моћи да откупе слободу, директор „Српске банке” и његови саучесници исте године, у времену тешке беспарице, донирају 18 милиона динара још једном члану владајуће коалиције.

Овај новац је отишао граду Јагодини где је на власти Јединствена Србија на чијем је челу Драган Марковић Палма, коалициони партнер СНС-а у републицкој Влади. Укупно је ова банка у 2012. и 2013. на разна „спонзорства” и „донације” потрошила цак 133,5 милиона динара, од чега је 40 милиона плаћено за спонзорства, и тако своје руководство сачувала од сигурног хапшења. Веза са напредњацима никако није слуцајна, вец добро смишљена и унапред планирана.

Уместо Маричића, који је очигледно сакупљао новац за Демократску странку, у мају 2013. на чело „Српске банке” долази Златан Перучић, дотадашњи саветник директора „Србијагаса” Душана Бајатовица и директор „Беобанке” у време док су деведесетих година прошлог века милијарде тадашњих немацких марака, уштедевине градана, нетрагом нестале. На место првог човека „Српске банке” доспео је као кадар Српске напредне странке којој се у медувремену приклонио.

Добро плаћени државни функционери гарантују…

Још један човек кога су напредњаци “амнестрирали” је и стари Милошевићев кадар, Зоран Лилић, бивши председник СР Југославије, који је доспео на функцију председника Управног одбора „Јубмес” банке, са којом је „Српска банка” под водством Перучића требало да се споји и да се тако у потпуности прикрију трагови раније пљачке пара.

У марту месецу ове године Перучић је отишао са места директора на коме га замењује Весна Јокановић. Да се од старе праксе неће одустати и да ће све бити, као и раније, обавијено густом маглом, гарантује и члан садашњег Управног одбора „Српске банке” Видосава Џагиц, већ спомињана у афери доделе кредита неликвидним предузецима, која је истовремено и државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, на које место је дошла пошто је претходно била председница савета у Министарству просвете и науке. Гаранти су и други функционери банке који су истовремено и добро плаћени високо позиционирани службеници Владе Србије.

Чланови Извршног одбора (директори) „Српске банке” сада су: Весна Јокановић, Срдан Николић и Милан Лучић. У Управном одбору банке седе: Нада Поповић (председник), Љубомир Ђуровић, Зоран Тубић, Видосава Џагић и Слободан Чикарић.

Као председница УО „Српске банке” Нада Поповић приходује месећно 170.000 динара, а као начелник у Министарству одбране зарадује још 92.000 сваког месеца. Зоран Тубић је помоћник министра просвете и ту зарадује 150.021,74 динара, док као члан УО месечно добија само 1.000 динара, колико за исти посао приходује и Љубомир Ђуровић, који тврди да му је то, наводно, једини извор прихода.

Из Министарства одбране долази и Слободан Чикарић који тамо заузима неименовану функцију на којој му је плата 77.900 динара, док у „Српској банци” за чланство у УО и још једном одбору добија 1.250 динара.

Случај Видосаве Џагић је посебно интересантан, јер се у Агенцији за привредне регистре води још увек као члан Управног одбора „Српске банке”, али по извештају Агенције за борбу против корупције она то, наводно, није још од 19. августа 2014. године?! Док је уредно пријављивала приходе и функције, она је као члан УО месецно зарадивала 96.166,50 динара, а још 24.041,50 динара је добијала као цлан једног одбора банке, док је у Министарству просвете, како тврди, волонтирала.

„Српска банка” је тако један од најочигледнијих примера како се новац узима од градана и привреде и пребацује у џепове властодржаца и тајкуна блиских властима. Србија је од својих осиромашених и гладних градана већ узела преко 100 милиона евра да би платила штету на истоветни начин нацињену “Агробанци”, а сада, када се смањују пензије и укидају социјални додаци, мораче да издвоји још неколико десетина милиона евра да би санирала “Српску банку”.

А 1.

И бивши председник је схватио да се од пензије не живи

Тренутно је нејасан статус бившег председника Савезне републике Југославије, Зорана Лилића, из „Јубмес банке” (којој би требало да се припоји „Српска банка”), који је по подацима из Агенције за привредне регистре председник Управног одбора те банке, док је по извештају Агенције за борбу против корупције само његов члан.

У сваком слуцају, Лилић се одрекао пензије која му је припадала као бившем председнику Југославије и данас на име рада у „Јубмес банци” добија 336.371 динар, а још 51.466 динара месецно приходује као председник Управног одбора ЈП „Путеви Србије”. У „Српској банци” а.д. Република Србија је власник 99,10436 одсто акција, други по велицини акционар је „Слобода” из Чачка са 0,16384 одсто.

У „Јубмес банци” Република Србија има 20,07595 одсто акција, други по величини акционар је „Беобанка” у стецају (6,62158 одсто), а трећи је кастоди рачун „НЛБ банке” (6,57129 одсто).

У овој банци акције имају и бивша СФРЈ (5,32792), Министарство финансија и трезора БиХ (3,59033 одсто), као и Министарство финансија Републике Македоније (1,73759 одсто), док „Југоимпорт СДПР” поседује 3,43391 одсто акција ове банке.

 

Милан Маленовић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије